Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ORUŽJE
Razuman se čovek nije mogao samo naoružavati. Morao je verovati i da oružje neće upotrebiti. To mu je obezbeđivalo moralno pravo da ga i dalje pravi. Time su podsticani novi sporazumi o razoružanju, u koje niko ozbiljan nije verovao, a ovi davali podstreka novom naoružanju, koga niko nije ozbiljno hteo. Sve se, dakle, odvijalo u olimpijskom lakoatletskom tempu, bez izlišnih ceremonija.
Besnilo
OSEĆAJNOST – EMOCIJA
Ma koliko je tačno da emocija predstavlja stimulans, ona istovremeno, vrlo često, u procesu mišljenja predstavlja ne samo ometajući nego i degradirajući faktor.
*****
Zatomljenje emocija dovodi do njihovog gubitka, pa i do njihovog potpunog uništenja.
Ako čovek od malena uči da je izražavanje emocija nešto nedostojno razumnog bića, jer se razumno biće i prepoznaje po tome što je u stanju da kontroliše svoje instinkte i svoja osećanja, pa i kasnije, ako u međuvremenu ne eksplodira; čak i onda kada mu je potrebno da ih izrazi, više ih ne ume izražavati i ne samo to nego ih, verovatno, više i nema. Više nema šta da izražava.
Ovde nešto nedostaje, nejasno je, naročito druga rečenica.
Rađanje Atlantide
OSEĆANJE
Osećanje mladosti vredi više od mladosti, jer ne podleže starenju. Političke sveske Svaki uzaludan pokušaj je bolji od osećanja da se nešto propustilo.
*****
Ljudska osećanja su kao lepak.
*****
U srcu svake nevolje je po jedno osećanje. Često i više njih, ali tako da se, po mogućstvu, one grublje isključuju.
Zlatno runo
Saosećanje je – osećanje u ogledalu.
Život na ledu 1983/84
OSVETA
Moja najveća osveta je u tome što me nikada nisu uspeli primorati da ih mrzim. Prezira je bilo. Prezir je bio moja pobeda, ali taj prezir je bio i moj poraz. Jer su me na taj prezir oni naterali i time stvarali situacije u kojima sam bio primoran da prezirem i sebe.
Bez obzira na sve teškoće, nevolje, neprilike, nepravde, gimnazijski teror 1945–1948. godine, robije, primoravanje na ćutanje i građansko i umetničko, nepravde što mi se nanose u javnom životu, u kome, da bih bio ono što jesam, da bih opstojao, zapravo moram ulagati višestruko više napora od ljudi bez moje prošlosti.
Čitava jedna godina bez pasoša, i nasilno odvajanje od porodice, političke intrige koje su mi skinule četiri ugovorene knjige, uvrede, besprimerna čekanja pred vratima PEN kluba, prisilna emigracija u kojoj se nalazim, bez obzira na to ja sam prema uzrocima svojih nesreća uvek uspevao zadržati jedan podrugljiv stav, u kome je bilo obilno mesta i za podrugljivost na sopstveni račun.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment