MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PROŠLOST 

Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo šta danas radimo.
 Zlatno doba dijaloga 

 Prošlost je izmenljiva, budućnost nije. Za nju uvek imamo vremena. Baviti se budućnošću koja se nije dogodila, o kojoj pojma nemamo kako će se dogoditi i hoće li je uopšte biti, zaludan je posao. Pustimo je da najpre postane prošlost, po mogućnosti davna. Tek onda možemo od nje raditi što hoćemo. Čak, ako nam se neuspelom učini, celu je ponoviti.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 PROSVETA 

 Reforma školske nastave je potrebna ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu sticanja obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti.

Znanje koje se u njoj stiče je savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti, koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine.

Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u koju duhovne veličine prošlosti, spale na prosjački štap, ostavljaju na prodaju dragocenosti svog privatnog života. Svedena na brojeve ili što je još gore posvećena sebi samoj a ne budućnosti, istorija ostavlja isti onaj mučan utisak, koga čovek dobija čitajući dnevnik neke usedelice.

Gimnazijalac uči istoriju, to je tačno – ali se nimalo ne uči na istoriji. Zato je ona savršeno beskorisna, u obliku u kome se opisuje. Istorija međutim nije poznavanje prošlosti, nego pre svega prolegomena budućnosti i primenjena etika. Istorija zato mora biti samo pomoćna disciplina „politike“ (u grčkom smislu) i slikovnica etike.
 *****
Reforma školske nastave je potrebna pa bi istorija trebalo da obuhvata sociologiju, ekonomiju i doktrine i sve to u okviru politike, sve umetnosti bi ušle u zanatstvo, maternji jezik bi postao semantika – prva ishodna nauka od svih nauka, da bi se kasnije preobrazila u svoj viši oblik, filosofiju (jednu praktičnu filosofiju, a ne pogrebno pojanje u visokom registru).

Onda bi preostala samo još četiri predmeta od interesa: matematika, psihologija i gimnastika. Svaki od njih obuhvatao bi preostale oblasti buduće ljudske delatnosti. (Škola jednom mora prestati da bude nekrofil na groblju prošlosti.) Psihologija kao nauka o iskustvu, gimnastika kao nauka o snazi, i matematika kao jedina odista radna nauka.
 *****
Naše pretfakultetsko obrazovanje traje danas ravno 12 godina. Prosečna starost maturanta ne prelazi 20 godina. Danas deca, dvadesetogodišnjaci, još su pre trista godina bili ljudi. Oni su voleli kao ljudi, tukli se kao ljudi, govorili u parlamentu kao ljudi, vladali kao ljudi, bili poslušni kao ljudi i najzad kao ljudi umirali.

Izašavši iz te dvadesetogodišnje španske čizme savremene kulture, jedan maturant jedva ako ume da izabere novu špansku čizmu – fakultet. Na njemu ostaje prosečno pet godina. U 26. on je jednako čovečanski nezreo kao dečačić koji svoju igru piljaka pretpostavlja igranju klisa. Jedan grčki petnaestogodišnjak u vreme Sokrata bio je nesravnjeno više muškarac nego jedan tridesetogodišnjak našeg veka!
 Političke sveske

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXIV

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PROMENA 

 Samoanaliza je zapravo samorazaranje koje počiva na podsvesnoj nadi da će se u tom procesu rasturena parčad ličnosti spontano udružiti u jedno novo, uspešnije jedinjenje. Stvarne promene u nama su one koje se odvijaju bez našeg znanja i naše volje. Samoanaliza je onda utvrđivanje promena, obeležavanje, uočavanje promena, a nikako njihova provokacija ili jedan stvaralački čin. *****
Kada bi samoanaliza bila jedna stvaralačka metodologija, to bi značilo da se mi možemo svojom voljom menjati, da možemo potpuno ukloniti prirodu i njeno dejstvo iz sebe i po nekoj šemi koju smo zamislili, pretvarati sebe u ličnost koju god hoćemo. Mi to ponekad i činimo, ali ta je ličnost lažna i mi smo toga svesni.

Druga je stvar što takva izmišljena ličnost može postati i realna, što se mi igrajući jednu ličnost možemo u nju pretvoriti. Tu je reč o jednom nesvesnom pretvaranju koje samo u korenu ima potrebu, odnosno nameru, ali kada igramo nešto mi ne očekujemo da se u to pretvorimo.

Kao što glumac ne očekuje, koji igra Hamleta, da će postati Hamlet, a kada se to ipak dogodi, onda je to kod glumaca ludilo, a kod nas ono što ja nazivam likantropskom situacijom.
 Život na ledu 1983/84 

 PROŠLOST 

 Stvar nije u tome da pronađemo ključ za svoju prošlost, nego da ga nađemo za budućnost. Naš problem nije u tome kako da oživimo nego kako da upokojimo vampire. Prošlost je vampir i pravo je pitanje kako ga upokojiti. A da bi se to postiglo, mora se jednom početi sa ekskretiranjem otrovnog duha iz naših života.
Kako upokojiti vampira

  Kad se ostane bez ičega, čak i bez budućnosti, prošlost je i te kako važna.
 „Ko je ubio moju besmrtnu dušu?“ 

 Prošlost vredi samo onoliko koliko pomaže budućnosti.
 Tamo gde loze plaču

 Prošlost je kao gumiarabika. Čim je spoznaš, zalepi ti se za dušu i svu je oblepi. Ni ne osetiš kad se izgubiš i postaneš imitacija.
 Zlatno runo 

Prošlost je groblje iz koje se mrtvi ne vraćaju po potrebi živih, nego po nuždi mrtvih.
 *****
Ako ne znamo prošlost, budućnost je nezamisliva. Onaj ko ne veruje da se sutra već događa, ne može znati ni da se juče događa još.
 Život na ledu 1983/84 

 Nevolja je u tome što je prošlost najlepša dok spava. Kako se budi, tako ružni. Poljubili ste lepoticu, a probudili – čudovište. Ako je davna prošlost nešto što se već ohladilo, a nedavna što se još hladi, to je razlog što nedavna uvek od davnije izgleda ružnije.

Davna je stekla lepotu smrtne nepomičnosti i nedodirljivosti, nedavna – komatozni bolesnik koji još vegetira vezan za životodavnu mašineriju naše memorije – ovu faraonsku lepotu mumija tek stiče.
 Tamo gde loze plaču

Prošlost je grob budućnosti.
 *****
Za prošlost ključa nema.
 *****
Ko prošlosti nema, ni budućnosti neće imati. Gde je rupa pozadi, i napred je. Nacion koji u istorijski grob legne više se ne diže. Nekima se i slava diže, ali ne i oni.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXIII

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PRIRODA 

 Životinja nikad nije usamljena. Ako oko nje nije, njen je čopor u njoj.
 *****
Dole, u sebi samoj, sahranjena je priroda. Dole živi, umire, i smrću sebe oživljuje. Njen je tvorački ciklus pouzdan, gotovo ljudski razuman, kakav su za sebe sanjale sve civilizacije, nikad ga ne postižući, nikad ne stigavši ni blizu njegovog savršenstva, automatizma kome nije potreban nikakav veštački podsticaj.
 *****
Svaki kamen je nastanjen životom, a mrtav je samo za one koji su prokleti da veruju samo u opipljivu stvarnost.
 *****
Tehnološki fanatici jedva čekaju doba u kome će i priroda biti zamenjena surogatom, imitacijom od neuništive plastike, ako i ona bude potrebna, ako se priroda, kao suvišna, jednostavno ne isključi iz civilizacije. Ali, dok se to ne dogodi, dok se napredak do kraja ne dovede, veštačko drveće neće moći da skuplja prljavštinu, širi zarazu i izaziva alergiju.
 *****
Nema ništa čovečnije od leta laste praznim nebom iznad plime mora i zlatne zore. I ništa čarobnije od Tajne.
 Atlantida 

 Sva je priroda u izvornom obliku postojanja bila uvek samodovoljna, što podrazumeva ravnodušnost, pa i averziju prema svim drugim, naročito umetnim oblicima postojanja, u kojima se ispoljava inteligentna ljudska intervencija, jedina primerena njegovoj sudbini.
 *****
Priroda se ne može ni sa čim porediti. Priroda je oduvek zavisila samo od sebe, ne poznajući za svoje proizvode nikakve standarde, uzore i pravila koja, na bazi takmičenja i usporedbe, veštačkim ljudskim tvorevinama obezbeđuju svrsishodnost, harmoniju i lepotu. U njoj vladaju Otac Hronos (slučaj) i Majka Geja (haos), roditelji okrutne ravnodušnosti događanja.
 Luče Novog Jerusalima, 2999

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXII

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PRIRODA 

 Besnilo, zapravo pseće besnilo je moja vizija kraja sveta koja prilično pravedno odgovara onome što smo mi u svojoj antropocentričnoj oholosti od njega napravili kada nam ga je priroda dala u privremeni najam.
 Zlatno doba dijaloga 

 Simbioza virusa lišenog besciljnosti i čoveka oslobođenog ograničenja vladala bi prirodom, kojoj oboje služe samo kao đubrivo.
 *****
Majka priroda stvorila nas je da je usavršavamo. Umesto toga, ubijamo je. Platićemo.
 *****
Svaka stvar, svaki stvor, svaka prirodna pojava, sve do zooloških vrsta i botaničkih fela, ima sebi svojstvenu, strogo određenu i ograničenu ulogu. Od ovih atributa, ograničenost je primarna, jer najmanje jedna funkcija prirode, njena inteligencija, njen čovek – inteligencija pripada prirodi, a čovek je tek posreduje – teži da polje svog funkcionisanja proširi na tuđe domene ili izmeni suštinu drugih funkcija prirode.

Sve, od sunca do usamljenog žbuna u pustinji, od svemirskog vakuuma do teže ili entropije, od virusa do čoveka, ima specifičnu ulogu u sistemu međusobnog funkcionisanja, podrazumevajući da je upravo zbog njega nužno izumiranje nekih, kreiranje drugih, nestanak dinosaurusa, i pojava legionarskog virusa.

Ovakva priroda funkcioniše besprekorno, ostvarujući svrhu ma kakva da je, sve dok se uvažava princip specijalnosti, dok se ne naruši delikatna ravnoteža među njima. Čovek je fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže.
 *****
Prilagođavanje prirodi, a ne prilagođavanje prirode, formula je koja vrsti obezbeđuje trajnost. Ljudska moć, ako želi da bude korisna i po sebe i po prirodu, treba da se svede na saradnju sa njom. *****
U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne, pravedne raspodele težine između „dobra“ i „zla“, ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugrađeni mehanizam prirodne pravde držao je kosmičku vagu u horizontalnom položaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umeša čovek. Vaga je onda pretezala na neku, najčešće neizvesnu stranu. Ponekad čak i suprotnu od poželjne.
 *****
Kao i u prirodi, ne nadživljavaju najjači. Najjači i najslabiji nestaju. Ostaju oni sa zlatne sredine, oni prosečni. Prosečnost se uvećava; postaje sve prosečnija, jer u prosečnom svetu nestaju najmanje prosečni, a ostaju oni koji su to najviše. Ostaje čovek za jednu sezonu, prosečan otpadak vrste. Besnilo

 Ima drveća koje raste sto godina, a ubija se za nekoliko sati, pa i brže. Ima vrsta kojima su trebali milioni godina da se razviju, a nestale su za pola veka.
 1999 

 Izlet u prirodu, nije li to dirljivo? Čovek materijalističke civilizacije i robotskih navika, kome reklama zamenjuje slobodu volje a slobodna volja bira reklame, još nije pogubio drevne spone sa Zemljom i, kad god mu produkcija serijskih besmislenosti dopušta, vraća joj se da u njoj, kao mitski Antej, obnovi istrošenu snagu.
 Sabrana pisma iz tuđine

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PRIJATELJSTVO 

Voleti onoga koji vam nanosi bol, mrzeti onoga kome ste dužni neko dobro, neka je vrsta prirodnog besnila.
 *****
rijatelje biram prema njihovom moralu, a ne talentu. Jedine koje ne biram, nasledio sam iz mladosti. Izbor je učinjen sticajem okolnosti, više ne može biti opozvan. Sva ostala mogu.
 *****
Nema ništa tužnije od izumiranja jednog dugogodišnjeg prijateljstva, naročito ako ih ubijaju računi i taština. Ako su razlozi trivijalni gorčini se pridružuje i osećaj besmislenosti. U umetnosti takvi su raskidi česti. Zaboravlja se da se uspeh – koji se najčešće i javlja uzrokom raskida – dobija neuporedivo lakše nego pravi prijatelj.
 Život na ledu 1983/84  

Pravo prijateljstvo nije u laskanju i kađenju, već u iskrenosti i parničenju.
 Zlatno runo

 PRIRODA 

 Vetar zaboravlja kamilu koju je ubio, ali sve dok ne ugine, kamila pamti oluju zbog koje umire. Vreme čuda 

 Činjenica je da je i najsmrdljiviji balegar kao vrsta dugovečniji od najmoćnije divlje zveri i da ukoliko su životinje i ljudi moćniji, umniji, snažniji i bolji, utoliko imaju manje izgleda da prežive. Kako upokojiti vampira Samo su zveri uistinu spontane.
 Zlatno runo 

 Balans u prirodi predstavlja osnovu u koju je svojim prirodnim poreklom umešan i čovek. Ono što on sada radi to je pokušaj da se iz te međuzavisnosti izdvoji, ne vodeći računa da time izaziva sudbonosni poremećaj celog sistema.

Čak i spaljivanje mrtvaca – ekskluzivno ljudski način – poremećaj je tog sistema. Kad leš životinje nahrani zemlju od koje ova živi, ona time samo vraća dug. Spaljivanjem čovek ostaje dužan za njene plodove. Priroda je svemu što živi odredila da joj se vrati u najkorisnijem obliku.
 *****
Priroda je Pandorina kutija koju je uvek rizično nelegalno dirati.
 *****
Priroda se budi, priroda se brani, priroda uzvraća udarac, priroda ubija. Ono od čega se živi, to i ubija.
 *****
Mi umiremo zagađenjem životne sredine, mi umiremo osvetom prirode, i mi umiremo međusobno se uništavajući.
 *****
Ako prirodu shvatimo kao neki džinovski, beskonačni želudac koji u sebe sve prima i u sebi sve sadrži, onda bi čovek u njemu bio nesvaren kamen.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 PRECI 

Tvrdimo da svet ne pravimo za pretke nego za potomke, a uvek samo o precima mislimo.
 Život na ledu 1983/84 

 Poštovanje predaka postaje razumljivo ako znate da su kraj vas, da na vaš život imaju uticaja jednako kao što su ga imali dok su bili živi. Osećanje žive, prisutne, delujuće prošlosti po duhu je – drevno, antičko.
 U traganju za Zlatnim runom III 

 PREDRASUDE 

 Rasista je svaki čovek koji sebe smatra nadmoćnijim od bilo koga drugog čoveka, koji smatra svoje pravo na život starijim i vrednijim od prava bilo kog drugog čoveka. Svet je, zapravo, pun rasista. Život na ledu 1983/84 

 PRIJATELJSTVO 

 Prijateljstva ne žive od razumevanja nego od tolerancije. Ona, koja se na razumevanje oslanjaju, nisu naročito trajna. Niko se ne može razumeti sasvim i sve vreme; najčešće, druge shvatamo delimično i retko; najčešće ljude uopšte ne shvatamo. Moramo se, dakle, navići, da ih tolerišemo i kad ih ne razumemo.
 Tamo gde loze plaču

 
 Veliko prijateljstvo nije ništa drugo nego prerušena ljubav.
 *****
Prijateljstvo ima dvostruku granicu oko sebe: prva je određena našim davanjima, druga našim uzimanjem. Prva odmerava naše emocije, druga naš egoizam. Idealno je ako se one poklapaju. Međutim, prijateljstvo živi ne na zajedničkom razumevanju, nego na međusobnoj toleranciji.
 Život na ledu 1955/59  

Isključivost je neprijatelj svakom prijateljstvu i svakom savezništvu.
 Korespondencija kao život I 

 Bolje je imati jednog pametnog neprijatelja nego deset glupih prijatelja.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 PRAVDA 

 Legalitet se sastoji uglavnom u tome da se prilikom kršenja legaliteta ispune izvesne administrativne obaveze. Da se to kršenje uredno u knjige zavede.
 Kako upokojiti vampira 

 Za dobar sud činjenice su lutke bez duše sve dok proces ne razmrsi konce što te lutke na kriminalnoj sceni pokreću, sve dok sud ne spozna stroj koji ih iza kulisa događaja organizuje u zločinačku predstavu. Sve dotle pravda ima posla sa prividom i njen kantar odmerava pogrešnu težinu.
 Odbrana i poslednji dani 

 Besmisleno je od zakona očekivati pravdu ako se na nju nije mislilo kad su oni pravljeni. Besmisleno je, dakle, očekivati pravdu u građanskom smislu od revolucionarnih zakona koji su napravljeni zato da budu nepravedni.
 Život na ledu 1983/84 

 Rimskog carstva odavno više nema, no rimska izreka: „Neka se Pravda vrši, makar svet propao“ još važi. U civilizaciji, u kojoj je ljudski život sve komplikovaniji, ograničeniji i ugroženiji, a čovekova prava sve uslovljenija okolnostima nad kojima se nema moći, važi ona više nego ikad. Jer, svako u svom srcu zna da će svet propasti samo ako se pravda ne vrši.

Pravda kada je u pitanju većina, ali i pravda za manjinu; pravda za sve zajedno, ali i pravda za svakog pojedinačno; pravda za one što su u pravu, kao i za one koji nisu. Pravda kao univerzalno pravo.
 *****
Između Prava i Pravde postoji razlika od koje često zavisi i ljudski život. Ona nije u tome što Pravo često nije u pravu, a Pravda je to uvek, već možda u tome što je Pravo uvek samo ljudsko, a Pravda u sebi ima i nečeg više nego ljudskog. [...] Pravdu možemo izvojevati ako ispunjavamo tri bitna uslova: A – da smo zbilja u pravu; B – da nam se to prizna; C – da imamo mnogo novaca. [...]

Kako onda doći do pravde? Postoji samo jedan pouzdan način: sve treba učiniti da ona čoveku ne bude potrebna, a to je već moguće postići na dva načina – ili nikad ništa ne učiniti zbog čega bi vam nečija pravda trebala, ili sve učiniti da vi budete onaj ko tu pravdu deli.
 Sabrana pisma iz tuđine

 Ako se nekome naknadno prizna nedužnost, automatski se naknadno priznaje i nečija krivica. Niko ne može nedužno stradati, a da zbog toga neko pravdi nije ostao dužan. Priznanje ovakve logike inaugurisalo bi bizarnu praksu. Ćelije zatvora uvek bi bile pune, ali uvek drugim ljudima. U njima bi najpre sedeli nedužno osuđeni, a potom oni koji su ih nedužno osudili.

U slučaju reverzibilne rehabilitacije, koja kod nas nikad nije isključena, proces bi se obnovio. Zato je ipak bolje čekati 400 godina, pa tek onda sumnjive presude revidirati.
 Sabrana pisma iz tuđine 

Pravda koja nekog bogati a druge košta, uvek je pomalo sakata.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POSEDOVANJE 

Nebo je božje, zemlja onog ko na nju tapiju ima, bogatstvo onog ko ume da ga sačuva, pamet onog ko ume da je upotrebi, moć onoga ko zna kako je umnožiti.
 *****
U bedi je bakarna aspra veća od stotine dukata u izobilju.
 Zlatno runo 

 Povreda svetinje privatnog vlasništva, božanstva svojine, kentaurskog kulta, što su ga Simeoni od praoca Noemisa nasledili i od njega načinili svoju životnu filosofiju, ali bi se mnogi zapanjili kada bi spoznali koliko je ona opšta i arhetipska. Sve socijalne doktrine koje su je osporile, stvarajući zajednice na načelima suprotnim njenom duhu, ili su propale, ili tavore u bedi, ili su primorane da joj se postepeno vraćaju.

U tome svetlu poučno je posmatrati napore socijalističkih doktrina marksističke provinijencije kako, posle katastrofalnih iskustava s poricanjem privatnog vlasništva i privatne inicijative, u vlastitim teorijskim dogmama nastoje otkriti dopušten put za povratak njenom obožavanju.
 U traganju za Zlatnim runom 

 Bez obzira na retoriku, revolucije se vrše zbog preraspodele dobara, u koje, razume se, spada i moć. Moć se onda koristi za njihovo sabiranje. U krajnjoj je liniji posedovanje cilj svakog društvenog prevrata.
 Luče Novog Jerusalima, 2999 

 Nagon za preživljavanjem je još jači od nagona za posedovanjem. Ako se ta dva nagona ne mogu u sklad dovesti, pa od poseda u građanskom društvu učiniti glavni uslov preživljavanja u njemu, prvi će svakako prevagnuti.
 Godine koje su pojeli skakavci

 POTKUPLJIVANJE 

 Korupcija je u načelu, dabome, štetna i nemoralna, ali u okolnostima društvene stege, može ona biti jedina vrlina poretka, koji ga čini podnošljivim.
 „Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“ 

 POTOMSTVO 

 Potomstvo rađajte, da decu za svaku priliku imate. Mušku da imate rašta sabirati, žensku da se sa drugim kućama sjedinjujete, jer je u Epiru još i ovo rečeno: Ako Cincar nema više dece nego nesreća, kao da nijedno dete nema. Zlatno runo Sa decom se čovek oseća kao s nepoznatim saputnikom u vozu, za koga, kad se maši džepa, nikad se ne zna hoće li izvući cigarete ili revolver.
 Besnilo

 Danas mladi ljudi misle jedino u smeru baleganja očeva. Naslednici ste carstva koje i prezirete i ne poznajete. Prezirete zato što ne poznajete. Radosno otkrivajući mane očeva, kojih se ne odričem, jer bez nekih ne bismo preživeli, niti bi se vi sada savešću i čovečanskim obzirima mogli luksuzirati, ne priznaste nam nijednu vrlinu.

Kao da biste najradije sve srušili i počeli iz početka, onako kako je srpsko građanstvo nekoliko puta iz početka počinjalo, a prvi put još 1521, kad je ono staro, sve do poslednjeg vojnika, trgovca, zanatlije, opštinara, učitelja i sveštenika, sultan Sulejman iz Beograda odveo u okolinu Carigrada, da od njih danas ostane samo ime jedne šume.

Ova zemlja znala je jedino kako se umire u ratu, a mi smo je naučili kako će živeti u miru, kad se stvari ne rešavaju jurišima, zasedama i noževima, nego radom, pameću i strpljenjem. Ova je zemlja znala samo braniti svoja dobra, a mi smo je naučili kako će ih sticati. Ova je zemlja umela živeti samo od prošlosti, a mi smo je naučili kako će živeti za budućnost.

Mi smo, sine, bili graditelji po umu i volji, osvajači po pozvanju, tragači za Zlatnim runom po nagonu, pregaoci po vaspitanju, a iznad svega, očevi po srcu, jer smo uvek samo na vas, sinove i unuke, mislili, kako ćemo vam i koliko nasledstvo ostaviti, a ne kako ćemo i svoju očevinu rasturiti. I kad biste to razumeli, ne biste u nama videli samo nečovečne, korumpirane, egoistične i anacionalne ljude, koji su, uz to, najčešće i magarci, već svoju prošlost od koje se ima štošta naučiti...
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POSEDOVANJE 

Tek onda kada na đubrište budemo bacili kuću pošto u njoj prenoćimo, automobil pošto se njime negde odvezemo, slike pošto nas oduševe, tek kad materijalni svet bude sveden na funkciju papirnog ubrusa, čija se svrha iscrpljuje jednom upotrebom, tek onda ćemo početi da se oslobađamo posedničkog instinkta. A da bi se dotle uopšte dospelo, potrebno je što više proizvoditi i trošiti, dakle posedovati…
 *****
U svakom socijalnom feljtonu buržuj se definiše isključivo nagonom za sticanjem i posedovanjem. Jačina nagona meri se bezobzirnošću s kojom se u zarađivanju ispoljava. A izražava, naravno, veličinom poseda.

Budući da je taj posed tokom feljtona sve veći i veći, jer u protivnom ni beda drugih, u ime kojih se feljton piše, ne bi bila dovoljno istaknuta, recipročno i logično su i sva sredstva bogaćenja sve prljavija i bezočnija. Čovek koji deli opšti nagon za posedovanjem postaje monstrum, samo što ga srećnije i pametnije upotrebljava od drugih. Ali neka đavo nosi feljtone.

Mi takvu sociologiju sprovodimo i po školskim čitankama. Ja još ni na jednu nisam naišao u kojoj Gazda ne bi bio debeo i zao, a siromašan čovek mršav i pošten…
Zlatno runo

Ko može reći da ima dovoljno novaca? Kome je novaca ikad bilo dosta? Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje. Ma koliko imao, uvek bi ostao još neki nezarađen dukat.
 *****
 Svaki je zarad manji nego što bi bio da se zaista kefalično špekuljisalo. Dok je profit mali torbarski, mozak još može pojmiti što nije veći. Ali kad je već jako velik, ništo do nesposobnost ne može objasniti što nije veći. „
“Remek delo ili Sudbina umetnika” 

 Čim nešto svojim razmerama odbija da postane nečiji posed, to u odgovarajućoj meri gubi vrednost u građanskom svetu.
 *****
Pored prava na sopstvenost, pravo na njeno nasleđivanje najveća je tekovina kulturnih naroda, na kojoj počivaju sve ostale, i bez koje ni te ostale ne bi imale nikakvu svrhu. Ni rad, ni požrtvovanje, ni lišavanje, ni pamet. 
*****
I obraz je posed. Nisu samo konsignirana roba, nekretnina i obveznice.
 Zlatno runo

 Posed ima težnju da ekonomiše i sve druge odnose, koji po poreklu i svrsi ne pripadaju njegovoj mrtvoj sferi, prenoseći se u duhovnu i moralnu kao posedovanje moći, slave, sreće, pa i saznanja. Posed je „crna rupa“ u kojoj se naši životi pretvaraju u večnu nepokretnost.

Njegovo kopile, san o efikasnosti, već nas stolećima umrtvljuje, tamo gde mislimo da nas oživljava, jer to je samo lepše sanjani san o – razmeni stvari i ljudi, večni san o kupoprodaji.
 Zlatno doba dijaloga 

 Obično se misli da čovek od poseda nema mnogo smisla za slobodu i pravdu. To nije istina, jer nije prirodno. Više od drugih njemu treba građansko pravo da ga štiti od arbitrarnosti vlasti i sloboda da se svojim bogatstvom služi.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXVI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 PORODICA 

Porodica je najefikasniji poznati oblik preovladavanja korozivnog osećanja usamljenosti, a biološka reprodukcija, kao čin ličnog produžetka, maskiran nagonom za produžetkom vrste, najlakši oblik nadoknade cilja koji se inače nema.
 Luče Novog Jerusalima, 2999 

 POROK 

 Poroci se [...] najčešće udružuju. Veoma često srećemo ubice koji se do besvesti opijaju, defraudante odane kocki, prostitutke koje potkradaju klijente, lažljive političare, ucenjivački raspoložene narkomane. [...] Poroci se mahom ispomažu i međusobno unapređuju. Ubica ubija u pijanstvu, a zatim se još žešće opija da ubistvo zaboravi [...]

Ruka kockara poseže u kasu, postaje defraudant, pljačku gubi na kocki, i kao kockarska ponovo se vraća kasi i proneveriteljskoj sudbini.
 Kako upokojiti vampira 

 POSEDOVANJE 

 Posed kao i ma koja živa stvar na ovom svetu [...], ljubav ili slava, moć ili sposobnost, porok ili vrlina, mora da se hrani, raste, plodi i razmnožava ako želi da traje.
 *****
Osećanje posedovanja neuništivo je i trajaće koliko i čovek, a srce, um, karakter, vrline i mane, uspomene, dobra i kuće, najzad, sve je to samo jedno veliko imanje pod hipotekom smrti, imanje koje životom svojim uvećavamo ili rasturamo.
 *****
Kakvog smisla ima sabirati ako, što je u jednom kolenu sabrano, nema mogućnosti da se u sledećim kolenima umnožava? I da što je u tim kolenima sabrano u onim narednim umnoženo ne bude? A tako biva i sa svim drugim stvarima na svetu. Što budućnosti nema, ne može ni prošlost imati.
 Hodočašće Arsenija Njegovana 

 Čini se, zapravo, da čim se prestane gomilati bogatstvo da bi se u njemu uživalo, automatski se počinju da stiču predrasude zbog kojih se ono onda izgubi.
 „Ko je ubio moju besmrtnu dušu?“

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 POLITIKA 

Politika i hedonizam, zašto da ne? Ako ne umete biti srećni i zadovoljni svim onim što vam život pruža, ne vidim kako ćete sreću ikom drugom doneti, a to je, kada se sve sporedno odbaci, jedina misija političara. (Ako pod tim, razume se, podrazumevate širenje prostora za tuđu sreću, a ne naturanje ljudima svoje koncepcije sreće.) Svaki drugi put dovodi do tiranije.
 Zlatno doba dijaloga 

 „Vizantinizam“ je politički kvasac renesanse, sam duh evropskog preporoda, promućurnost, ako ta reč uključuje i onu meru „vizantijske pokvarenosti“ bez koje se velika politika ne vodi.
 *****
Čini se da osobni karakteri istorijskih protagonista igraju u istoriji veću ulogu nego što je dopušta doktrina sporednog značaja ličnosti u istoriji, draga marksistima sve dok vlast ne uzmu i pokažu da sem tih ličnosti i njihove harizme, čiji je arhetipski kalup Staljin, a oni, upravo ti marksisti, njihovi najgorljiviji obožavatelji, ništa drugo istoriju i ne određuje.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva 

 PORAZ 

 U svetu poraza samo se razlikuju putevi do njega.
 Uspon i pad Ikara Gubelkijana 

 Stalni poraz je ipak neka vrsta pobede. Možda jedine, možda najbitnije. Dokazuje neuništivost izvesnih načela. (Neuništivost načela, nažalost, ne garantuje i neuništivost njihovih medijatora.) *****
Permanentni poraz jednog načela je i jedini način da se ono sačuva u svojoj idealnoj formi. Pobeda ga primorava na kompromis, zavodi u reviziju, najzad sasvim izopačuje.
 Korespondencija kao život I 

 PORODICA 

 Ma kako gorko i beznadežno zvučalo, i ma koliko ponižavalo našu žudnju za kontinuitetom i večnošću, porodice nemaju budućnost. Porodice imaju samo prošlost.
 *****
Gledana spolja, očima sveta, svaka građanska porodica je čvrsta, neprobojna, sjajno politirana bilijarska kugla, koja na velikom društvenom bilijaru uspeha manevriše u neprekidnoj igri s drugim, isto tako naizgled čvrstim, neprobojnim, sjajno politiranim porodičnim kuglama.

Gledana iznutra, očima njenih pripadnika – ukoliko nisu sasvim zarasli u salo građanskih zabluda – ona je gnjila, buđava, nekrotična ljuštura jedne davno istekle i potrošene sadržine, koja na okupu, u zajedničkom kotrljanju, drži još samo brutalni interes. Čovek se među njima oseća kao na nekom ostrvu među ljudožderima.
 *****
Porodicu čini potomstvo. Bez potomstva, porodica su dva čemerna ljudska bića bez svrhe. Tek im treće – od njih proizvedeno – neku svrhu daje.
 *****
Porodica ima jednu dušu. Jednu dušu raspoređenu na mnoga kolena.
 *****
Kao što pod južnim suncem žene brže sazrevaju, ali se brže i troše i naše se porodice bogate brže nego igde drugde, ali i mnogo brže propadaju.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Legalne političke manjine ne samo da nisu opasne po stabilitet civilizovane zajednice nego su neophodne za njen zdrav život, za vitalitet njene demokratije. Toliko ponegde važne da bi država propala pre bez svoje opozicije nego bez svoje vlade.
 Zlatno doba dijaloga 

 Čovek se na izborima opredeljuje na osnovu svojih očekivanja. Očekivanja da nešto dobijete ne može biti zamenjeno uverenjem da ništa nećete izgubiti. Sigurnost da izgubiti nećete više vredi od rizika u kome, doduše, možete i dobiti ali možete i izgubiti.
 *****
Veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on prestaje biti legitiman, čak i ako ostaje legalan.
 *****
Najkobniji sistem mera je onaj koji je od pripadnosti partiji učinio krunski uslov za sticanje bolje i povlašćene društvene pozicije. Sve javne fukcije, od važnosti za državu, u rukama su članova partije. Predstavnička tela, zemaljske egzekutive, armija, policija, sudstvo, diplomatija, privreda, kulturne institucije itd., samo su specijalizovani sektori partijskog života. Na taj način su iz društvenog delovanja isključeni mnogi kompetentni, sposobni, korisni i pošteni građani, nespremni da svoje političko uverenje žrtvuju karijeri.
 *****
Lični je moral osnova svake opšte politike. Budimo ljudi, građani i Srbi, ali nikad ni jednu od tih osobina, urođenih ili stečenih, ne žrtvujmo drugoj. Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina – završava sa žrtvovanjem tuđih života.
 Odmor od istorije 

 Ako je politika, kao što mislim da jeste, umeće mogućeg, onda je to i svaka njena instrumentalizacija, pa i njena organizacija, legalna kao i ilegalna, i, saobrazno tome, svaki čin što joj u korist ide.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 Poslanička pitanja služe ministrima da se tu uče kako da mimoiđu odgovore koje nemaju ni u svojoj resornoj politici.
 *****
 Parlament koji nema, pored zakonodavstva, i kontrolu nad poštovanjem tih zakona, nadzor nad radom svoje vlade, ne vrši osnovnu funkciju. U najboljem slučaju, donošenjem zakona vršiće delimičnu. U najgorem biće, kao u fašističkim ili komunističkim režimima, i u zakonodavstvu samo sluga vladajuće partije i njene vlade, tek skup najamnika čije su ruke pri glasanju jedino ozbiljno zauzete, a mozak im ispunjen brigom da se na vreme probude i dignu ih.
 *****
Da se politika kao veština upoređuje s većinom modernih sportova, nije teško dokazati. Njene su motorne sile, kao u svakom sportu – borba, takmičenje, grčki agon. Politika je nalik šahu po mogućnosti predviđanja strategije protivnikovih poteza i taktičkoj kombinatorici koja angažuje inteligenciju, a kad ova otkaže, ako je korpulentniji i jači, partner u izgubljenoj poziciji jednostavno prevrće ploču.

Liči boksu ili rvanju, s tim da podele na kategorije ne postoje, a svi su udarci, zahvati, trikovi, čisti kao i prljavi, dopušteni. S maratonom ima sličnosti po tome što je trka iscrpljujuća. No, od njega se i razlikuje. Cilj maratona uvek se vidi, cilj politike ređe. U sportskom se učestvuje peške, u političkom se povlašćene nacije voze.

Politika podseća i na mačevanje ali s različitim rapirima, na dizanje tegova ali različitih tereta i na teniski meč u kome reketi nisu isti, ni prostor s obe strane mreže podjednak. Na međunarodnoj areni poredi se s fudbalskom utakmicom u kojoj svaki igrač igra za sebe ili se ponekad s drugima udružuje, pri čemu se pravila stalno menjaju, a da o tome svi sudeonici nisu prethodno obavešteni.
 Sabrana pisma iz tuđine

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Niko ne može računati na izbor u američka predstavnička tela s nejasnim, neurednim, sumnjivim porodičnim odnosima. U tome ima trezvene logike, nipošto samo puritanskih predrasuda.

Narod je, s urođenom sebičnošću zanemarenog istorijskog underdoga, znao da će onaj ko ne mari za najbliže još manje brinuti za one daleko, za ljude koji su mu na staranje predati igrom izbornog slučaja, a ne zbiljom krvnih spona.
 *****
Originalnost je političaru korisna koliko i rupa u glavi. Od originalnosti u politici skuplja je jedino bezumnost, originalnost dovedena do njene prirodne granice. Da bi nekažnjeno bio originalan, političar mora biti svemoćan, mora biti Hitler ili Staljin.
 Atlantida 

 Članstvo u jednoj partiji ma koliko bila ili mislila da je avangardna, ne može značiti proširenje građanskog prava koje nam svima po zakonu pripada. Ono eventualno, može samo da uveća nečije dužnosti i odgovornosti.
 *****
Nepostojeće pravilo bolje je od izneverenog. Zakon koji se ne poštuje, štetniji je od zakona koga nema. Pravo koje se prezire, opasnije je od prava koje ne postoji. Partija koja je na kormilo zemlje došla da ispravi sve nepravde ovog sveta a završava ispravljanjem biografije svojih korumpiranih članova, nema šta da traži u budućnosti jednog naroda, pre nego što nešto ozbiljno uradi sa svojom prošlošću.
 *****
Nekada se govorilo da ko laže, taj i krade, ko krade, spreman je da ubija, a ko ubija, završava visoko – na vešalima. Pouku u poslednjem delu valja izmeniti: tako se završava visoko – ali ne na vešalima nego na nekom lukrativnom položaju.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Politika i Erotika su nerazlučne. Politika može uspešno da zameni erotiku, a erotika politiku. One su i u dubljem smislu komplementarne. Politički uspeh ima erotske ekvivalencije. Erotski neuspeh političke posledice.
 *****
Ne menja čovek partiju nego partija čoveka. Da bi čovek menjao partiju, potrebno je da je vodi. (Da se boljševička partija promeni bilo je potrebno biti – Staljin.)
 Godine koje su pojeli skakavci

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Svaka boja na vlasti malko praktikom izbledi, pa [...] i crvena. Suočene sa realnošću, radikalske ideje, tako sjajne u opoziciji, izbledeće podosta kad ih s vlasti valja primenjivati.
 *****
Uvek [je Gazda] gledao na program [stranaka], a ne na ideje – u stvari, čak pre na ljude nego i na program, jer je uvek znao da program zavisi od ljudi, a ne ljudi od programa.
 *****
Gazda je nazivao radikale gladnom strankom, zato što su godinama proganjani i bili bez položaja, i zbog toga je znao da se oni, kad dođu na vlast moraju najpre nahraniti, i da će njihov radikalizam oslabiti s punim stomakom.
 *****
Samoupravljanje je samo forma diktature jedne partije.
 U traganju za Zlatnim runom 

 Koliko se daleko sme ići u borbi za istinu, za dobro, za pravdu, da li su u takvoj borbi dopuštena baš sva sredstva? Postoji jedna paralelna ideja. Mi manje-više uvek osuđujemo nasilje ne misleći da bismo se mogli naći u situaciji u kojoj bi nam se njegova primena učinila i prirodnom i nužnom. Nije dovoljno samo znati da se ljudsko meso ne sme jesti, pa da čovek nikad ne postane ljudožder.
 *****
Što se tiče zabrana, verujem da one proističu iz tri motiva: osećanja nesposobnosti da se nekoj tezi na civilizovan, kritički i javni način suprotstavi; ubeđenja da, iako se takvom sposobnošću raspolaže, mase – ono što su bili ljudi – nisu shvatile gde je istina između dve koje se nude; nade da će se odlaganjem umanjiti dejstvo.

Naravno da se to nikad ne dešava, dešava se upravo obrnuto. Ali kako je Huxley rekao: „Jedino što od istorije uistinu učimo jeste da nas ona ničemu nije naučila.“
 Zlatno doba dijaloga

Poličari doktrinarnog tipa, pošto su, u jednoj ideji, koju su uzeli kao polaznu tačku svojih političkih akcija, našli sve suštinske odgovore na, opet, suštinska globalna pitanja sveta u kome žive, onda su u pristupu praktičnom radu počeli da zamišljaju kako te ideje odgovaraju svim ljudskim situacijama i mogu sve ljudske situacije da pokriju svojim odgovorima.

Jedna ideja kao što je marksizam pokušala je da sama sobom, iz svog uskog ekonomskog ugla, da odgovor na sva, uključujući i duhovna, pitanja čovečanstva, pitanja sreće čovekove, cilja i smisla života, i uspevala je kad god je tom idejom zadojila čoveka, da umesto sreće, umesto progresa, umesto dobre organizacije društva, dovede ovo do potpunog haosa i do duhovne degradacije.
 Rađanje Atlantide 

 Sovjetska istoriografija još i sada odbranu Španske republike u građanskom ratu – koju su u međuvremenu izdali – smatra velikim delom svoje internacionalističke politike. Deheroizacija je mučan i dugotrajan proces, ne stoga što bi se za ovim ili onim herojem, pa i najvećima, žalilo, nego što bi s njima i njihovim biografijama oštećene zauvek bile i neke druge neistine.
 U traganju za Zlatnim runom

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXI

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Pregovori su mahom uspešni, nakon čega je svetska situacija – takođe kao i uvek – postajala sve gora. Pregovori su uvek sve bolji, situacija sve gora.
 *****
Ako čovek igra prljave igre, mora se malo i sam uprljati. Kroz kloaku se ne prolazi kao kroz parfimeriju. Besnilo Čudno je da ljudi o politici sve više govore ukoliko su manje kadri da na nju utiču.
 *****
Metode krajnje levice i krajnje desnice dodiruju se, izjednačuju, i svet koji bi oni nama pružili, jednak je.
 *****
Aristotelovo poimanje politike, kao veštine zajedničkog života, još uvek mi se čini njenom najboljom i najpraktičnijom definicijom.
*****
Šta je revizionizam? Preobraćeništvo koje je stalo na pola puta.
 *****
Šta je preobraćeništvo? Revizionizam koji je otišao do kraja.
 *****
Tvrdnja da je sve politika i da je politika sve, ima za podmukli cilj da sve ljudske aktivnosti, od kojih su mnoge iznad politike i sveobuhvatnije od politike, podredi kriterijumu društvene koristi i sudu nižih političkih sila, svejedno pripadaju li vlasti ili opoziciji.
 *****
Oni koji lične nedostatke pokušavaju da pretvore u javne vrline, završavaju kao žrtve tih nedostataka kad ove zaista postanu javnim vrlinama. (Jedan od istorijskih primera je Marat.)
 *****
Politika je jedino polje u kome sopstvene interese možete proturiti kao opšte, a da vam pri tome pljeskaju.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Ako od naše Skupštine išta čini demokratsku instituciju, onda su to prljavštine koje se s njenih i oko njenih tribina mogu čuti. Ali se, ipak, ne može reći da nismo napredovali. Još na Svetoandrejskoj skupštini, vadile su se kubure i debatovalo mecima.
 *****
Ako čovek ima u vidu narav naših zakona i njihovu svrhu, ona ne leži toliko u zaštiti građana od vlasti, koliko u obezbeđenju vlasti od građana.
 *****
U političkom procesu se brani i delo i pravo na mišljenje koje do dela dovodi.
 *****
U političkim procesima proporcije ne proizlaze iz samog slučaja već iz okolnosti nad kojima normalan čovek nema nikakve kontrole. Istom slučaju kome je danas proporcionalna smrtna kazna, sutra može biti proporcionalno oslobođenje uz izvinjenje.
 *****
Ako postoji išta što uspešno sublimira katastrofalnost ljudskih odnosa, nesporazum kao trajnu osnovicu, onda je to njihov politički vid. U njima je sve u halucinacijama, pretpostavkama, proizvoljnostima.
 *****
Ljudi se pridobijaju načinom svakojakim. Nekoji obećanjima, nekoji pretnjama, nekoji parama. A ima ih, takav nam nacion, koje i treba ohrabrivati. Iz načela su radi svakoj vlasti leđa videti.
 *****
Politici istoričeski smisao daje jedino – uspeh. Za narod su moralni obziri smrtonosni, pogotovu ako nemaju dovoljno artiljerije, ljudstva i para da ih brane.

Nacion koji dobrovoljno pretpostavi pravdu pobedi, nema kakomiros, zlosrećnik, izgleda ni u životu da ostane, nekmoli veliki i slobodan da bude. Za narod koji zna šta radi, za njegove državnike sa zrnom soli u pameti, važnije je da im politika bude dobra, pa ma pravica malko i šantala, nego da imaju renomeu sveca u istoričeskom grobu.
 *****
 Gluma je nešto što je danas potrebno svakom čoveku. Pogotovu političarima.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXIX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Kada politički faktori determiniraju medicinske kriterijume, kad se, tim putem, dolazi do definicije po kojoj je mentalno zdrava osoba samo ona koja se miri s poretkom stvari, a bolesna svaka koja mu se opire, nije čudno što se javlja antipsihijatrijska škola koja uči: „Da je suština psihijatrije u represiji revolucionarne podsvesti u ime države i da je njena istorija, istorija metoda kojima društvo slama psihološki otpor protiv vladajućih uslova života.“
 „Siva boja razuma“ 

 Jake i uspešne stranke zasnivaju se na aksiomatičnom osećanju vlastite nezamenljivosti i tuđe, podjednako aksiomatične, izlišnosti. Mogu, dabome, imati i neki program, no on je od drugorazredne važnosti. Ako je dovoljno neodređen i nebulozan, ne mora biti od velike štete. Svaka partija, dakle, o svakoj drugoj mora po liniji političkog kategoričkog imperativa misliti rđavo. U protivnom bi sebe morala da smatra nepotrebnom. Protivnici nikad nisu u pravu, prema tome, za državu su pogubni. A šta su oni koji su za državu pogubni? Državni, narodni neprijatelji, razume se.
 *****
Činjenica da su Marat, Danton, Robespierre revolucionari i narodni tribuni, po definiciji, dakle, prijatelji naroda, nije sprečila da, usled neumitnog dejstva osnovnih načela demokratske političke borbe, umru kao njegovi najljući neprijatelji. Da se najpre proglase „Očevima otadžbine“, a zatim pogube kao njeni grobari. Da dok su na vlasti ili od uticaja, budu sposobni, odani, neporočni, nepogrešivi, a kad padnu, postanu neznalice, pokvarenjaci, strani plaćenici, slabići i protuve.
 *****
Svi narodni poslanici jedni o drugima misle najgore. Ne što privatno ne bi hteli da budu nepristrasni ili što nisu sposobni za bolja osećanja, već što su na isključivost prinuđeni nagonom održanja vlastite političke samosvesti. Moja ideja, moj lek, moj program mogu biti dobri samo ako svi drugi programi, lekovi, ako sve druge ideje ne valjaju. Jer, očigledno je da za jednu bolest može postojati samo jedna prava terapija. Nešto se podjednako uspešno ne može lečiti i hlađenjem i zagrevanjem, zar ne?
 *****
Čovek je i u običnom životu pametan, lep, dobar, moćan i bogat jedino ukoliko to nisu i drugi, ili ukoliko su ti drugi manje pametni, lepi, dobri, moćni i bogati. Nije stoga čudo što mi stičemo utisak da u Parlamentu sede i o našoj se sudbini staraju sve sami idioti, lopuže i zlotvori. Ono što mi o našim poslanicima mislimo samo je slabašna generalizacija onoga što oni kažu jedan o drugom, a što kažu, našminkana kopija onoga što misle.
Zlatno runo

SREĆAN ROĐENDAN DRAGI BORISLAVE

SREĆAN ROĐENDAN DRAGI BORISLAVE
UVEK ĆEMO TE SE SEĆATI I OSEĆATI DUBOKU ZAHVALNOST ZA SVE LEPE ČASOVE KOJE SI NAM PODARIO I SVE DIVNE MISLI I DELA KOJA ĆE ZAUVEK OSTATI U NAŠEM SEĆANJU I VODITI NAS KROZ ŽIVOT.

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Zalaganje za politički stav koji je u izvesnom razdoblju uziman kao primeran, promenom spoljnih uslova, mnogo godina kasnije, može biti pozvan na odgovornost.
 Kako upokojiti vampira 

 Političari su često primorani da žrtvuju svoje ideje da bi ih realizovali.
 „Razaranje govora“ 

 Svi ljudi od nekog značaja ponašaju se nesnosno. Treba vremena da položaj čoveku udari u glavu. Niko se ne rađa kao čudovište.
 „Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira” 

 Političari polovinu života utroše na pravljenje grešaka, samo zato da bi drugu polovinu posvetili njihovom pravdanju. Posle ih ne zanima ništa drugo nego vlastiti memoari.
 „Rđav dan na Stock Exchangeu“ 

 Opasno je za bilo koju partiju da bude u položaju iz koga ne može razlikovati one koji su u njoj iz opredeljenja od onih koji su u njoj iz interesa.
 *****
Svaki je pokret u neprilici kad valja da se nosi sa svojom prošlošću. Kakva da je, prošlost neke ideje, stvarna je. S budućnošću se nema neprilika. Budućnost je uvek jasna: nje nema. (Još ili uopšte?) *****
Problem su dželati istorije; žrtve su stvar statistike.
 *****
Jedno od najstarijih i najvrednijih načela političke strategije, u ratu kao i u miru, jeste tajnost. Biblijski princip, po kome ni desnica ne sme znati šta joj radi levica. Vojnički aksiom, po kome se pola pobede nalazi u iznenađenju. Ni Bog, uostalom, nije obaveštavao ceo svet o nameri da ga potopi. Poverio se jedino Noju.
 *****
Ciljevi nekih pučeva u istoriji bili su tako dobro čuvana tajna da su njihovi izvršioci zaboravljali u čemu se zapravo sastoji. Smetnuvši s uma da im je cilj proklamovanje slobode, proglašavali bi se diktatorima.
 Tamo gde loze plaču

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Seme koje je posađeno mora niknuti i davati ploda, i taj plod mora biti uzabran pre nego što biljka ugine.
 *****
Za idealne programe niko se pametan ne brine; narod ne zanima njihova budućnost. Realan program za danas – to pridobija narod. Realan program je najbolje moguće ispunjenje ličnih želja koje su dobile kolektivno značenje. Politički bukvar napisan želudačnim sokom.
 *****
Politika pati od naslednih spasilačkih instinkata. Priznajem da nikad ništa nisam toliko mrzeo i prezirao kao mesijanstvo, nečovečnu težnju da se ljudima nametne neka formula spasenja. Mrzim formulu očinstva, porodičnosti, društvenosti, državnosti, formule polnosti, religioznosti, mrzim formulu civilizacije.
 *****
Efikasna politika ne sme da bude nerazumljiva, što znači zainteresovana samo za neke idealne i finalne oblike društva kojima teži. Ona jedva sme da poziva na žrtve čiji smisao ne bi bio izražen u kakvom bliskom dobitku. Ona ne sme pretovariti jedan narod, kao posredstvo svojih ideja, ciljevima koji su potpuno van domašaja njegovih, prekih i aktuelnih interesa.

(Politika munjevitog pubertetski brzopletog obrazovanja narodnih komuna u Kini.) Ona mora štedeti strpljenje – snagu građe koju organizuje. Najpre proširiti sud, pa onda sipati tečnost u njega; u protivnom tečnost će proizvesti raspadanje suda – propašće i narod i dogma.
 Život na ledu 1955/59 

 Britanska imperija je svojom inertnom uhodanošću pre upravljala svojim premijerima nego što su oni svojim sposobnostima upravljali njome.
 *****
Za svaku vlast važnije je da ima budućnost nego prošlost.
 *****
Onaj ko pretpostavlja da koristi slučaj umesto da ga nametne, pripada osrednjosti. Taktičar, ali ne i strateg političke veštine. Prođe i po vek pre nego što istorija jednog naroda uđe u neki tesnac. Državnici pretpostavljaju da tesnace prave, a ne da se oni sami otvaraju.
 Tamo gde loze plaču

Dobre se zavere sastoje uvek od jednog jedinog imena. Sve drugo nema značaja. Svi su ostali samo menestreli. Tuđe pesme poju.
 Vreme čuda 

 Čak i političari koji su se odrekli zahteva da umetnost bude propaganda njihovih neposrednih ciljeva, zamišljaju da će ona – zahvaljujući svojoj imanentno humanoj prirodi – propagirati one „opšte i idealne ciljeve“ koji im se prikazuju i kao njihovi ciljevi, da će im, dakle, ipak služiti. Otuda opšta omraza prema tzv. apstraknoj umetnosti.
 Tamo gde loze plaču 

 Doba u kojem živimo je doba apsolutne prevlasti politike nad svim drugim oblicima ispoljavanja ljudskog duha i volje. Ma koliko inače dramatičan, tehnički napredak je samo oruđe u borbi političkih ideja i političke realnosti.
  Zlatno doba dijaloga