Pages

Friday, February 01, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 POLITIKA 

Seme koje je posađeno mora niknuti i davati ploda, i taj plod mora biti uzabran pre nego što biljka ugine.
 *****
Za idealne programe niko se pametan ne brine; narod ne zanima njihova budućnost. Realan program za danas – to pridobija narod. Realan program je najbolje moguće ispunjenje ličnih želja koje su dobile kolektivno značenje. Politički bukvar napisan želudačnim sokom.
 *****
Politika pati od naslednih spasilačkih instinkata. Priznajem da nikad ništa nisam toliko mrzeo i prezirao kao mesijanstvo, nečovečnu težnju da se ljudima nametne neka formula spasenja. Mrzim formulu očinstva, porodičnosti, društvenosti, državnosti, formule polnosti, religioznosti, mrzim formulu civilizacije.
 *****
Efikasna politika ne sme da bude nerazumljiva, što znači zainteresovana samo za neke idealne i finalne oblike društva kojima teži. Ona jedva sme da poziva na žrtve čiji smisao ne bi bio izražen u kakvom bliskom dobitku. Ona ne sme pretovariti jedan narod, kao posredstvo svojih ideja, ciljevima koji su potpuno van domašaja njegovih, prekih i aktuelnih interesa.

(Politika munjevitog pubertetski brzopletog obrazovanja narodnih komuna u Kini.) Ona mora štedeti strpljenje – snagu građe koju organizuje. Najpre proširiti sud, pa onda sipati tečnost u njega; u protivnom tečnost će proizvesti raspadanje suda – propašće i narod i dogma.
 Život na ledu 1955/59 

 Britanska imperija je svojom inertnom uhodanošću pre upravljala svojim premijerima nego što su oni svojim sposobnostima upravljali njome.
 *****
Za svaku vlast važnije je da ima budućnost nego prošlost.
 *****
Onaj ko pretpostavlja da koristi slučaj umesto da ga nametne, pripada osrednjosti. Taktičar, ali ne i strateg političke veštine. Prođe i po vek pre nego što istorija jednog naroda uđe u neki tesnac. Državnici pretpostavljaju da tesnace prave, a ne da se oni sami otvaraju.
 Tamo gde loze plaču thejewishquestion

Dobre se zavere sastoje uvek od jednog jedinog imena. Sve drugo nema značaja. Svi su ostali samo menestreli. Tuđe pesme poju.
 Vreme čuda 

 Čak i političari koji su se odrekli zahteva da umetnost bude propaganda njihovih neposrednih ciljeva, zamišljaju da će ona – zahvaljujući svojoj imanentno humanoj prirodi – propagirati one „opšte i idealne ciljeve“ koji im se prikazuju i kao njihovi ciljevi, da će im, dakle, ipak služiti. Otuda opšta omraza prema tzv. apstraknoj umetnosti.
 Tamo gde loze plaču 

 Doba u kojem živimo je doba apsolutne prevlasti politike nad svim drugim oblicima ispoljavanja ljudskog duha i volje. Ma koliko inače dramatičan, tehnički napredak je samo oruđe u borbi političkih ideja i političke realnosti.
  Zlatno doba dijaloga

No comments:

Post a Comment