Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
POLITIKA
Legalne političke manjine ne samo da nisu opasne po stabilitet civilizovane zajednice nego su neophodne za njen zdrav život, za vitalitet njene demokratije. Toliko ponegde važne da bi država propala pre bez svoje opozicije nego bez svoje vlade.
Zlatno doba dijaloga
Čovek se na izborima opredeljuje na osnovu svojih očekivanja. Očekivanja da nešto dobijete ne može biti zamenjeno uverenjem da ništa nećete izgubiti. Sigurnost da izgubiti nećete više vredi od rizika u kome, doduše, možete i dobiti ali možete i izgubiti.
*****
Veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on prestaje biti legitiman, čak i ako ostaje legalan.
*****
Najkobniji sistem mera je onaj koji je od pripadnosti partiji učinio krunski uslov za sticanje bolje i povlašćene društvene pozicije. Sve javne fukcije, od važnosti za državu, u rukama su članova partije. Predstavnička tela, zemaljske egzekutive, armija, policija, sudstvo, diplomatija, privreda, kulturne institucije itd., samo su specijalizovani sektori partijskog života. Na taj način su iz društvenog delovanja isključeni mnogi kompetentni, sposobni, korisni i pošteni građani, nespremni da svoje političko uverenje žrtvuju karijeri.
*****
Lični je moral osnova svake opšte politike. Budimo ljudi, građani i Srbi, ali nikad ni jednu od tih osobina, urođenih ili stečenih, ne žrtvujmo drugoj. Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina – završava sa žrtvovanjem tuđih života.
Odmor od istorije
Ako je politika, kao što mislim da jeste, umeće mogućeg, onda je to i svaka njena instrumentalizacija, pa i njena organizacija, legalna kao i ilegalna, i, saobrazno tome, svaki čin što joj u korist ide.
Godine koje su pojeli skakavci
Poslanička pitanja služe ministrima da se tu uče kako da mimoiđu odgovore koje nemaju ni u svojoj resornoj politici.
*****
Parlament koji nema, pored zakonodavstva, i kontrolu nad poštovanjem tih zakona, nadzor nad radom svoje vlade, ne vrši osnovnu funkciju. U najboljem slučaju, donošenjem zakona vršiće delimičnu. U najgorem biće, kao u fašističkim ili komunističkim režimima, i u zakonodavstvu samo sluga vladajuće partije i njene vlade, tek skup najamnika čije su ruke pri glasanju jedino ozbiljno zauzete, a mozak im ispunjen brigom da se na vreme probude i dignu ih.
*****
Da se politika kao veština upoređuje s većinom modernih sportova, nije teško dokazati. Njene su motorne sile, kao u svakom sportu – borba, takmičenje, grčki agon. Politika je nalik šahu po mogućnosti predviđanja strategije protivnikovih poteza i taktičkoj kombinatorici koja angažuje inteligenciju, a kad ova otkaže, ako je korpulentniji i jači, partner u izgubljenoj poziciji jednostavno prevrće ploču.
Liči boksu ili rvanju, s tim da podele na kategorije ne postoje, a svi su udarci, zahvati, trikovi, čisti kao i prljavi, dopušteni. S maratonom ima sličnosti po tome što je trka iscrpljujuća. No, od njega se i razlikuje. Cilj maratona uvek se vidi, cilj politike ređe. U sportskom se učestvuje peške, u političkom se povlašćene nacije voze.
Politika podseća i na mačevanje ali s različitim rapirima, na dizanje tegova ali različitih tereta i na teniski meč u kome reketi nisu isti, ni prostor s obe strane mreže podjednak. Na međunarodnoj areni poredi se s fudbalskom utakmicom u kojoj svaki igrač igra za sebe ili se ponekad s drugima udružuje, pri čemu se pravila stalno menjaju, a da o tome svi sudeonici nisu prethodno obavešteni.
Sabrana pisma iz tuđine
No comments:
Post a Comment