Pages

Wednesday, February 13, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 POLITIKA 

Politika i hedonizam, zašto da ne? Ako ne umete biti srećni i zadovoljni svim onim što vam život pruža, ne vidim kako ćete sreću ikom drugom doneti, a to je, kada se sve sporedno odbaci, jedina misija političara. (Ako pod tim, razume se, podrazumevate širenje prostora za tuđu sreću, a ne naturanje ljudima svoje koncepcije sreće.) Svaki drugi put dovodi do tiranije.
 Zlatno doba dijaloga 

 „Vizantinizam“ je politički kvasac renesanse, sam duh evropskog preporoda, promućurnost, ako ta reč uključuje i onu meru „vizantijske pokvarenosti“ bez koje se velika politika ne vodi.
 *****
Čini se da osobni karakteri istorijskih protagonista igraju u istoriji veću ulogu nego što je dopušta doktrina sporednog značaja ličnosti u istoriji, draga marksistima sve dok vlast ne uzmu i pokažu da sem tih ličnosti i njihove harizme, čiji je arhetipski kalup Staljin, a oni, upravo ti marksisti, njihovi najgorljiviji obožavatelji, ništa drugo istoriju i ne određuje.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva 

 PORAZ 

 U svetu poraza samo se razlikuju putevi do njega.
 Uspon i pad Ikara Gubelkijana 

 Stalni poraz je ipak neka vrsta pobede. Možda jedine, možda najbitnije. Dokazuje neuništivost izvesnih načela. (Neuništivost načela, nažalost, ne garantuje i neuništivost njihovih medijatora.) *****
Permanentni poraz jednog načela je i jedini način da se ono sačuva u svojoj idealnoj formi. Pobeda ga primorava na kompromis, zavodi u reviziju, najzad sasvim izopačuje.
 Korespondencija kao život I 

 PORODICA 

 Ma kako gorko i beznadežno zvučalo, i ma koliko ponižavalo našu žudnju za kontinuitetom i večnošću, porodice nemaju budućnost. Porodice imaju samo prošlost.
 *****
Gledana spolja, očima sveta, svaka građanska porodica je čvrsta, neprobojna, sjajno politirana bilijarska kugla, koja na velikom društvenom bilijaru uspeha manevriše u neprekidnoj igri s drugim, isto tako naizgled čvrstim, neprobojnim, sjajno politiranim porodičnim kuglama.

Gledana iznutra, očima njenih pripadnika – ukoliko nisu sasvim zarasli u salo građanskih zabluda – ona je gnjila, buđava, nekrotična ljuštura jedne davno istekle i potrošene sadržine, koja na okupu, u zajedničkom kotrljanju, drži još samo brutalni interes. Čovek se među njima oseća kao na nekom ostrvu među ljudožderima. DALI-Don Quijote02
 *****
Porodicu čini potomstvo. Bez potomstva, porodica su dva čemerna ljudska bića bez svrhe. Tek im treće – od njih proizvedeno – neku svrhu daje.
 *****
Porodica ima jednu dušu. Jednu dušu raspoređenu na mnoga kolena.
 *****
Kao što pod južnim suncem žene brže sazrevaju, ali se brže i troše i naše se porodice bogate brže nego igde drugde, ali i mnogo brže propadaju.
 Zlatno runo

No comments:

Post a Comment