Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
POSEDOVANJE
Tek onda kada na đubrište budemo bacili kuću pošto u njoj prenoćimo, automobil pošto se njime negde odvezemo, slike pošto nas oduševe, tek kad materijalni svet bude sveden na funkciju papirnog ubrusa, čija se svrha iscrpljuje jednom upotrebom, tek onda ćemo početi da se oslobađamo posedničkog instinkta. A da bi se dotle uopšte dospelo, potrebno je što više proizvoditi i trošiti, dakle posedovati…
*****
U svakom socijalnom feljtonu buržuj se definiše isključivo nagonom za sticanjem i posedovanjem. Jačina nagona meri se bezobzirnošću s kojom se u zarađivanju ispoljava. A izražava, naravno, veličinom poseda.
Budući da je taj posed tokom feljtona sve veći i veći, jer u protivnom ni beda drugih, u ime kojih se feljton piše, ne bi bila dovoljno istaknuta, recipročno i logično su i sva sredstva bogaćenja sve prljavija i bezočnija. Čovek koji deli opšti nagon za posedovanjem postaje monstrum, samo što ga srećnije i pametnije upotrebljava od drugih. Ali neka đavo nosi feljtone.
Mi takvu sociologiju sprovodimo i po školskim čitankama. Ja još ni na jednu nisam naišao u kojoj Gazda ne bi bio debeo i zao, a siromašan čovek mršav i pošten…
Zlatno runo
Ko može reći da ima dovoljno novaca? Kome je novaca ikad bilo dosta? Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje. Ma koliko imao, uvek bi ostao još neki nezarađen dukat.
*****
Svaki je zarad manji nego što bi bio da se zaista kefalično špekuljisalo. Dok je profit mali torbarski, mozak još može pojmiti što nije veći. Ali kad je već jako velik, ništo do nesposobnost ne može objasniti što nije veći. „
“Remek delo ili Sudbina umetnika”
Čim nešto svojim razmerama odbija da postane nečiji posed, to u odgovarajućoj meri gubi vrednost u građanskom svetu.
*****
Pored prava na sopstvenost, pravo na njeno nasleđivanje najveća je tekovina kulturnih naroda, na kojoj počivaju sve ostale, i bez koje ni te ostale ne bi imale nikakvu svrhu. Ni rad, ni požrtvovanje, ni lišavanje, ni pamet.
*****
I obraz je posed. Nisu samo konsignirana roba, nekretnina i obveznice.
Zlatno runo
Posed ima težnju da ekonomiše i sve druge odnose, koji po poreklu i svrsi ne pripadaju njegovoj mrtvoj sferi, prenoseći se u duhovnu i moralnu kao posedovanje moći, slave, sreće, pa i saznanja. Posed je „crna rupa“ u kojoj se naši životi pretvaraju u večnu nepokretnost.
Njegovo kopile, san o efikasnosti, već nas stolećima umrtvljuje, tamo gde mislimo da nas oživljava, jer to je samo lepše sanjani san o – razmeni stvari i ljudi, večni san o kupoprodaji.
Zlatno doba dijaloga
Obično se misli da čovek od poseda nema mnogo smisla za slobodu i pravdu. To nije istina, jer nije prirodno. Više od drugih njemu treba građansko pravo da ga štiti od arbitrarnosti vlasti i sloboda da se svojim bogatstvom služi.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment