Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
POSEDOVANJE
Nebo je božje, zemlja onog ko na nju tapiju ima, bogatstvo onog ko ume da ga sačuva, pamet onog ko ume da je upotrebi, moć onoga ko zna kako je umnožiti.
*****
U bedi je bakarna aspra veća od stotine dukata u izobilju.
Zlatno runo
Povreda svetinje privatnog vlasništva, božanstva svojine, kentaurskog kulta, što su ga Simeoni od praoca Noemisa nasledili i od njega načinili svoju životnu filosofiju, ali bi se mnogi zapanjili kada bi spoznali koliko je ona opšta i arhetipska. Sve socijalne doktrine koje su je osporile, stvarajući zajednice na načelima suprotnim njenom duhu, ili su propale, ili tavore u bedi, ili su primorane da joj se postepeno vraćaju.
U tome svetlu poučno je posmatrati napore socijalističkih doktrina marksističke provinijencije kako, posle katastrofalnih iskustava s poricanjem privatnog vlasništva i privatne inicijative, u vlastitim teorijskim dogmama nastoje otkriti dopušten put za povratak njenom obožavanju.
U traganju za Zlatnim runom
Bez obzira na retoriku, revolucije se vrše zbog preraspodele dobara, u koje, razume se, spada i moć. Moć se onda koristi za njihovo sabiranje. U krajnjoj je liniji posedovanje cilj svakog društvenog prevrata.
Luče Novog Jerusalima, 2999
Nagon za preživljavanjem je još jači od nagona za posedovanjem. Ako se ta dva nagona ne mogu u sklad dovesti, pa od poseda u građanskom društvu učiniti glavni uslov preživljavanja u njemu, prvi će svakako prevagnuti.
Godine koje su pojeli skakavci
POTKUPLJIVANJE
Korupcija je u načelu, dabome, štetna i nemoralna, ali u okolnostima društvene stege, može ona biti jedina vrlina poretka, koji ga čini podnošljivim.
„Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“
POTOMSTVO
Potomstvo rađajte, da decu za svaku priliku imate. Mušku da imate rašta sabirati, žensku da se sa drugim kućama sjedinjujete, jer je u Epiru još i ovo rečeno: Ako Cincar nema više dece nego nesreća, kao da nijedno dete nema. Zlatno runo Sa decom se čovek oseća kao s nepoznatim saputnikom u vozu, za koga, kad se maši džepa, nikad se ne zna hoće li izvući cigarete ili revolver.
Besnilo
Danas mladi ljudi misle jedino u smeru baleganja očeva. Naslednici ste carstva koje i prezirete i ne poznajete. Prezirete zato što ne poznajete. Radosno otkrivajući mane očeva, kojih se ne odričem, jer bez nekih ne bismo preživeli, niti bi se vi sada savešću i čovečanskim obzirima mogli luksuzirati, ne priznaste nam nijednu vrlinu.
Kao da biste najradije sve srušili i počeli iz početka, onako kako je srpsko građanstvo nekoliko puta iz početka počinjalo, a prvi put još 1521, kad je ono staro, sve do poslednjeg vojnika, trgovca, zanatlije, opštinara, učitelja i sveštenika, sultan Sulejman iz Beograda odveo u okolinu Carigrada, da od njih danas ostane samo ime jedne šume.
Ova zemlja znala je jedino kako se umire u ratu, a mi smo je naučili kako će živeti u miru, kad se stvari ne rešavaju jurišima, zasedama i noževima, nego radom, pameću i strpljenjem. Ova je zemlja znala samo braniti svoja dobra, a mi smo je naučili kako će ih sticati. Ova je zemlja umela živeti samo od prošlosti, a mi smo je naučili kako će živeti za budućnost.
Mi smo, sine, bili graditelji po umu i volji, osvajači po pozvanju, tragači za Zlatnim runom po nagonu, pregaoci po vaspitanju, a iznad svega, očevi po srcu, jer smo uvek samo na vas, sinove i unuke, mislili, kako ćemo vam i koliko nasledstvo ostaviti, a ne kako ćemo i svoju očevinu rasturiti. I kad biste to razumeli, ne biste u nama videli samo nečovečne, korumpirane, egoistične i anacionalne ljude, koji su, uz to, najčešće i magarci, već svoju prošlost od koje se ima štošta naučiti...
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment