Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
PRIRODA
Životinja nikad nije usamljena. Ako oko nje nije, njen je čopor u njoj.
*****
Dole, u sebi samoj, sahranjena je priroda. Dole živi, umire, i smrću sebe oživljuje. Njen je tvorački ciklus pouzdan, gotovo ljudski razuman, kakav su za sebe sanjale sve civilizacije, nikad ga ne postižući, nikad ne stigavši ni blizu njegovog savršenstva, automatizma kome nije potreban nikakav veštački podsticaj.
*****
Svaki kamen je nastanjen životom, a mrtav je samo za one koji su prokleti da veruju samo u opipljivu stvarnost.
*****
Tehnološki fanatici jedva čekaju doba u kome će i priroda biti zamenjena surogatom, imitacijom od neuništive plastike, ako i ona bude potrebna, ako se priroda, kao suvišna, jednostavno ne isključi iz civilizacije. Ali, dok se to ne dogodi, dok se napredak do kraja ne dovede, veštačko drveće neće moći da skuplja prljavštinu, širi zarazu i izaziva alergiju.
*****
Nema ništa čovečnije od leta laste praznim nebom iznad plime mora i zlatne zore. I ništa čarobnije od Tajne.
Atlantida
Sva je priroda u izvornom obliku postojanja bila uvek samodovoljna, što podrazumeva ravnodušnost, pa i averziju prema svim drugim, naročito umetnim oblicima postojanja, u kojima se ispoljava inteligentna ljudska intervencija, jedina primerena njegovoj sudbini.
*****
Priroda se ne može ni sa čim porediti. Priroda je oduvek zavisila samo od sebe, ne poznajući za svoje proizvode nikakve standarde, uzore i pravila koja, na bazi takmičenja i usporedbe, veštačkim ljudskim tvorevinama obezbeđuju svrsishodnost, harmoniju i lepotu. U njoj vladaju Otac Hronos (slučaj) i Majka Geja (haos), roditelji okrutne ravnodušnosti događanja.
Luče Novog Jerusalima, 2999
No comments:
Post a Comment