Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
PROMENA
Samoanaliza je zapravo samorazaranje koje počiva na podsvesnoj nadi da će se u tom procesu rasturena parčad ličnosti spontano udružiti u jedno novo, uspešnije jedinjenje. Stvarne promene u nama su one koje se odvijaju bez našeg znanja i naše volje. Samoanaliza je onda utvrđivanje promena, obeležavanje, uočavanje promena, a nikako njihova provokacija ili jedan stvaralački čin. *****
Kada bi samoanaliza bila jedna stvaralačka metodologija, to bi značilo da se mi možemo svojom voljom menjati, da možemo potpuno ukloniti prirodu i njeno dejstvo iz sebe i po nekoj šemi koju smo zamislili, pretvarati sebe u ličnost koju god hoćemo. Mi to ponekad i činimo, ali ta je ličnost lažna i mi smo toga svesni.
Druga je stvar što takva izmišljena ličnost može postati i realna, što se mi igrajući jednu ličnost možemo u nju pretvoriti. Tu je reč o jednom nesvesnom pretvaranju koje samo u korenu ima potrebu, odnosno nameru, ali kada igramo nešto mi ne očekujemo da se u to pretvorimo.
Kao što glumac ne očekuje, koji igra Hamleta, da će postati Hamlet, a kada se to ipak dogodi, onda je to kod glumaca ludilo, a kod nas ono što ja nazivam likantropskom situacijom.
Život na ledu 1983/84
PROŠLOST
Stvar nije u tome da pronađemo ključ za svoju prošlost, nego da ga nađemo za budućnost. Naš problem nije u tome kako da oživimo nego kako da upokojimo vampire. Prošlost je vampir i pravo je pitanje kako ga upokojiti. A da bi se to postiglo, mora se jednom početi sa ekskretiranjem otrovnog duha iz naših života.
Kako upokojiti vampira
Kad se ostane bez ičega, čak i bez budućnosti, prošlost je i te kako važna.
„Ko je ubio moju besmrtnu dušu?“
Prošlost vredi samo onoliko koliko pomaže budućnosti.
Tamo gde loze plaču
Prošlost je kao gumiarabika. Čim je spoznaš, zalepi ti se za dušu i svu je oblepi. Ni ne osetiš kad se izgubiš i postaneš imitacija.
Zlatno runo
Prošlost je groblje iz koje se mrtvi ne vraćaju po potrebi živih, nego po nuždi mrtvih.
*****
Ako ne znamo prošlost, budućnost je nezamisliva. Onaj ko ne veruje da se sutra već događa, ne može znati ni da se juče događa još.
Život na ledu 1983/84
Nevolja je u tome što je prošlost najlepša dok spava. Kako se budi, tako ružni. Poljubili ste lepoticu, a probudili – čudovište. Ako je davna prošlost nešto što se već ohladilo, a nedavna što se još hladi, to je razlog što nedavna uvek od davnije izgleda ružnije.
Davna je stekla lepotu smrtne nepomičnosti i nedodirljivosti, nedavna – komatozni bolesnik koji još vegetira vezan za životodavnu mašineriju naše memorije – ovu faraonsku lepotu mumija tek stiče.
Tamo gde loze plaču
Prošlost je grob budućnosti.
*****
Za prošlost ključa nema.
*****
Ko prošlosti nema, ni budućnosti neće imati. Gde je rupa pozadi, i napred je. Nacion koji u istorijski grob legne više se ne diže. Nekima se i slava diže, ali ne i oni.
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment