Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
PROŠLOST
Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo šta danas radimo.
Zlatno doba dijaloga
Prošlost je izmenljiva, budućnost nije. Za nju uvek imamo vremena. Baviti se budućnošću koja se nije dogodila, o kojoj pojma nemamo kako će se dogoditi i hoće li je uopšte biti, zaludan je posao. Pustimo je da najpre postane prošlost, po mogućnosti davna. Tek onda možemo od nje raditi što hoćemo. Čak, ako nam se neuspelom učini, celu je ponoviti.
Sabrana pisma iz tuđine
PROSVETA
Reforma školske nastave je potrebna ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu sticanja obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti.
Znanje koje se u njoj stiče je savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti, koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine.
Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u koju duhovne veličine prošlosti, spale na prosjački štap, ostavljaju na prodaju dragocenosti svog privatnog života. Svedena na brojeve ili što je još gore posvećena sebi samoj a ne budućnosti, istorija ostavlja isti onaj mučan utisak, koga čovek dobija čitajući dnevnik neke usedelice.
Gimnazijalac uči istoriju, to je tačno – ali se nimalo ne uči na istoriji. Zato je ona savršeno beskorisna, u obliku u kome se opisuje. Istorija međutim nije poznavanje prošlosti, nego pre svega prolegomena budućnosti i primenjena etika. Istorija zato mora biti samo pomoćna disciplina „politike“ (u grčkom smislu) i slikovnica etike.
*****
Reforma školske nastave je potrebna pa bi istorija trebalo da obuhvata sociologiju, ekonomiju i doktrine i sve to u okviru politike, sve umetnosti bi ušle u zanatstvo, maternji jezik bi postao semantika – prva ishodna nauka od svih nauka, da bi se kasnije preobrazila u svoj viši oblik, filosofiju (jednu praktičnu filosofiju, a ne pogrebno pojanje u visokom registru).
Onda bi preostala samo još četiri predmeta od interesa: matematika, psihologija i gimnastika. Svaki od njih obuhvatao bi preostale oblasti buduće ljudske delatnosti. (Škola jednom mora prestati da bude nekrofil na groblju prošlosti.) Psihologija kao nauka o iskustvu, gimnastika kao nauka o snazi, i matematika kao jedina odista radna nauka.
*****
Naše pretfakultetsko obrazovanje traje danas ravno 12 godina. Prosečna starost maturanta ne prelazi 20 godina. Danas deca, dvadesetogodišnjaci, još su pre trista godina bili ljudi. Oni su voleli kao ljudi, tukli se kao ljudi, govorili u parlamentu kao ljudi, vladali kao ljudi, bili poslušni kao ljudi i najzad kao ljudi umirali.
Izašavši iz te dvadesetogodišnje španske čizme savremene kulture, jedan maturant jedva ako ume da izabere novu špansku čizmu – fakultet. Na njemu ostaje prosečno pet godina. U 26. on je jednako čovečanski nezreo kao dečačić koji svoju igru piljaka pretpostavlja igranju klisa. Jedan grčki petnaestogodišnjak u vreme Sokrata bio je nesravnjeno više muškarac nego jedan tridesetogodišnjak našeg veka!
Političke sveske
No comments:
Post a Comment