Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
SKROMNOST
Skromnost je preporuka za raj, nije za poslove. Zlatno runo Skromnost je najsuptilniji oblik oholosti. Život na ledu 1983/84
SKUPŠTINA
Parlamenti mogu i treba da budu radna tela (zakonodavna i upravna, jednovremeno) samo ako su njihovi članovi na visini koju zahteva donošenje zakona i njegovo sprovođenje. Radna funkcija parlamenta ima dakle jedan nužan preduslov – u sposobnostima parlamentaraca. Međutim, narodni predstavnici nisu kandidovani prema sposobnostima, nego prema vernosti stranci.
Dakle, nije osnovno pitanje u formi skupštine nego u njenoj sadržini, ne u prerogativima nego u sposobnostima. Ne u količini nego u vrednosti vlasti.
Život na ledu 1955/59
SLOBODA
Sloboda je predrasuda naroda, ali je narod predrasuda političara.
*****
Sloboda je kao tkanina: što je više rastežeš, sve je tanja. Sloboda je kao vazduh: ako ga ima, ne oseća se; kad nestane, postaje neophodan. Sloboda je kao plod: zreo pada; kad je nezreo, mora se tresti i pri tome i gnječiti. Sloboda je kao tuđa cipela: mora se nositi izvesno vreme da bi se čovek na nju navikao, što znači da bi je zaboravio. Samo ona sloboda je prava koja se ne oseća.
Političke sveske
Sloboda nije trenutno osećanje stanja, nego trajno osećanje cilja.
*****
Sašivena mi je budućnost, prišivena prošlost, u sadašnjost sam ušiven. Šta se zbilo sa mojom slobodom?
*****
Opšta se sloboda sastoji od momenata ukrštanja beskonačnog niza međusobnih zavisnosti. Kako je onaj minimum moje slobode, koje se u korist naše odričem, samo jedan od brojnih momenata moje zavisnosti, mali ali indikativan model mog ropstva, opšta sloboda nije ništa drugo do zajedničko ropstvo, onaj univerzalni momenat u kome se sustiču naša pojedinačna otuđenja slobode.
*****
Idealna sloboda je nemoguća. Ona je pretpostavka budućeg Boga i u sebi sadrži pranačela apsolutnog mira i smrti. Ono o čemu raspravljamo je ili mehanička nezavisnost (egzistencijalisti), veštačka volja (hrišćanski ortodoksi i naučni heterodoksi) ili racionalna sloboda (moja pretpostavka o jednoj ostvarivoj slobodi).
*****
Ništa nas ne može spasti od rođenja, a rođenjem se zauvek opredeljujemo protiv slobode. Ono što stvarno postižemo je sporadična mehanička nezavisnost, nešto kao sloboda izbora u malom (makrokosmos ostaje netaknut našom lažnom slobodom) u obrisima, u efemernostima, na periferiji sopstvene egzistencije.
Mikroskopska sloboda sa kojom se samo zabašurujemo pred sudbinom. Apsurdnost naše slobode.
*****
Postoji protivrečnost između slobodne volje i sudbinskih konstrukcija u kojima se ona vrši, te stoga postaje neiskoristljiva. Sloboda je neiskoristljiva, to je sadržina apsurda koga duhovna egzistencija otkriva u sebi; pojedinačna svemoć nije drugo do instrument opšte svemoći.
U postupcima naše slobode razvija se jedan sudbinski nacrt. Kako nijedna sloboda ne može imati uticaja na sudbinu niti aktivna biti u sudbini, to i bilo kakvi stavovi moraju biti isključeni.
*****
Nema slobode koja bi bila konstitucionalna. Ne postoji pravo na slobodu, nego korist od slobode (pa i to ne bezuslovno).
Život na ledu 1955/59
No comments:
Post a Comment