Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
SLOBODA
Ropstvo po sopstvenoj meri, volji i duši. Ropstvo koje se voli. To je najviša sloboda do koje čovek može da dođe.
*****
Sloboda je sudbina.
*****
Kao god što je nemoguće ni u najslobodnijem poretku, kakav je bio grčki u doba Perikla, jednome ili nekolicini graždana dopustiti slobodu, ma na nju i zakonito pravo imali, ako vršenje te slobode ugrožava ostale kompatriote, ako, potkopavajući državu, ubija slobodu u celini.
*****
Sloboda je za svaki narod jaka hrana, čajenom je kašičicom valja služiti, a ne lopatama. A budući je sladka, uvek se ište repete, i nikad je nikom nije dosta. Po pravilu, narod je mirniji kad nema nikakve slobode nego kad je nema dovoljno.
Zlatno runo
U teorijskom prometu su raznovrsne sintagme za slobodu. Spomenuću samo nekoliko. Na primer: realna sloboda, u praksi je to ona do koje se eventualno ide. Potom je tu apstraktna sloboda, u praksi je to ona koja se ne dopušta.
Istinska sloboda, u praksi je to stvar daleke budućnosti, ako se do ove ikada stigne. Buržoaska sloboda, to je ona koju smo odbacili da bismo dobili u zamenu onu istinsku, koju nemamo, i koju ćemo eventualno, mada sumnjam, imati u budućnosti. Tako zapravo uprkos svih tih teoretskih sintagmi, mi slobode nemamo u praksi.
*****
Šta je ropstvo, najčešće znamo. Nije potrebno, osim ako čovek nije hegelijanac, da ropstvo objašnjava na komplikovan način da bi eventualno stigao do onog tipa ropstva u kome će se prepoznati najviša sloboda.
Mi ne znamo šta znači sloboda kad o njoj govorimo, stoga verovatno i nismo u stanju da je ostvarimo. Možda je to zato što je ropstvo stvar osećanja, a sloboda stvar shvatanja. Ropstvo osećamo, slobodu poimamo.
*****
Tamo gde nema političke slobode, pravog a ne prividnog političkog pluralizma, ne može biti ni umetničke slobode. Ako je ima, ona je uslovno dodeljena, arbitrarna a ne prirodna posledica prirodne slobode.
*****
Vrednost slobode ne meri se prema onome ko je ima, već prema onima nad kojima se ona vrši. Ropstvo je oblik posedovanja, a posedovanje oblik ropstva.
*****
Kada bi ste sada ljude pitali: šta bi rađe – slobodu ili benzin, bojim se da bi se dobar deo opredelio za benzin.
*****
Orwell veli da sve slobode slede iz one koja nam dopušta da kažemo kako su dva i dva četiri, dakle da ispovedamo očiglednosti. Ali ako ona ne obuhvata i slobodu da verujemo kako su dva i dva ipak pet, dakle da im pretpostavimo neočiglednosti, slobode nema. Nju samo obe čine.
Sloboda nije u tome da nam se dopusti da verujemo u očiglednosti, nego da nam se dopusti da po njima postupamo. Kao što nema slobode tamo gde možemo u neočiglednosti verovati, ali prema toj veri ne možemo postupati.
*****
Sloboda se ne može postići bez totalnog i opšteg ropstva tom cilju.
*****
I kada bismo dobili (imali) slobodu, bojim se da ne bismo znali šta bismo sa njom. Jamačno bismo je opet predali nekome na čuvanje, ili dali u najam da se njome neko drugi koristi, dok se mi ne snađemo i ne vidimo treba li nam ona zaista, ili bi od nas zahtevala isuviše od našeg vremena.
Ali ako budemo, mada ne verujem, našli da je možemo koristiti – i natrag je zatražimo – nećemo je dobiti, i ne treba da je dobijemo. Sloboda se ne iznajmljuje, ni ljudima, ni idejama.
*****
Biti u većini znači biti načelno privilegovan, a svaka privilegija na izvestan način ograničava našu slobodnu volju, čini je često dugom neupotrebom i neupotrebljivom, jer ako je čovek u većini, ako je čovek u saglasnosti sa većinom stvari koje ga okružuju, onda on i nema potrebe da bira ili svaki izbor je već zapravo dat, i njegova volja rđa.
Pravi znak snage jednog uverenja nije otpor manjini, nego otpor većini. Naravno to time uverenje ne čini ispravnim, ono ga samo čini snažnim. Ljudi daju za pravo samo onim iskustvima koja potvrđuju njihova.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment