Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
RADOZNALOST
Intelektualna radoznalost je tradicionalna bolest inteligencije koja ubija, jer najpre smisli, razvije i odneguje veliku reformatorsku ideju, potom, odričući se u njeno ime većine moralnih obzira, u stvarnost tuđih života je prevede, a ostatak vremena i snage posveti ispitivanju diskrepancija između ideje i njene stvarnosti, drugim rečima, u razaranju ideje.
Neprilike nastaju tek kada se ustanovi da je ideju lakše razoriti nego njenu realnost. Ideja nestaje, realnost ostaje. Intelektualac u duhovnom izmetu (jer on ne zna za polumere, samo za mere) baca se tada u traženje nove spasonosne, takođe, konačne.
Godine koje su pojeli skakavci
RAJ
Izgon Adama iz raja ima paralelu u Argonautici. Adam, budući izgnan iz raja, izgnat je u stvari iz duhovnosti i bačen u jedan prividan, materijalni život, koji je sav trud, sav muka, bez ikakvog smisla, dok je njegov život u raju, paralelan sa životom heroja i bogova u Argu, bio ono savršenstvo kome reinkarnacijama treba da se teži. Dakle, u tome je simbolika Argonautike.
U traganju za Zlatnim runom
Svaki raj ima svoj pakao, ali ih je ponekad teško razlikovati. Besnilo Naslućivanje da posle tog vrha, kraja, cilja, ma on i raj bio, a naročito ako je raj, nema ničeg, ničeg osim večnog mirovanja, katalepsije, strašnije je od smrti.
1999
Ideja Atlantide je potekla iz potrebe za rajem. Kako se postojanje raja, u paklu ljudske stvarnosti, nije moglo dokazati, morali smo ga tražiti u nečemu što je postojalo, pa se iz izvesnih razloga izgubilo.
*****
Svi želimo da nekog raja negde ima, makar osobno nikad do njega ne dospeli. Pouzdanost da možemo dospeti ako se potrudimo, dovoljna je da taj raj u svojim snovima održimo.
Atlantida
RAT
Posle svakog rata dolazi po jedna izgubljena generacija, kao otrovno cveće sa đubrišta. Ona koja sledi je izgubljenija od one koja prethodi. U čemu je njen cilj? Da na svom revoltu odgaja nov rat. Život na ledu 1955/59
Pre rata su ljude prisluškivali. Danas ih ne slušaju.
*****
Pre rata sam posedovao mnoge vrednosti. Danas mi je jedina vrednost čovek koji mi je uzeo sve ostale.
****
Pre rata se rad smatrao poniženjem, danas je on povlastica.
*****
Pre rata nije bilo ničeg, osim još jednog „pre rata“.
*****
Pre rata nije bilo ničeg, čak ni rata.
Tamo gde loze plaču
Rat – kakav, koji, čiji, nije važno – briše dela graditelja, kao što mokra krpa uklanja sa table privremene, kredom utrte znake, te prkosne simbole graditeljske utakmice sa Bogom i njegovom bezdušnom građevinom – prirodom.
Graditelji
Ako štogod i možeš, pred neprijateljem pokaži da ne možeš; ako si blizu, pravi se da si daleko; ako si udaljen, neka veruje da si mu blizu; napadaj neprijatelja dok se nije pripremio i pojavljuj se tamo gde te ne očekuje.
*****
Još Friedrich Veliki je kazao da samo neiskusni generali rasturaju snage i hoće sve da osvoje i sve da sačuvaju, pa ili ništa ne osvoje ili sve što su osvojili izgube.
*****
Rat je najzad, borba dva mozga, a ne jednog sa samim sobom.
*****
U uspelom ratu nema ni pobednika, ni poraženih. U ratu nije važno ko pobeđuje a ko gubi. Važno je da rat bude savršen.
„Generali ili srodstvo po oružju“
No comments:
Post a Comment