Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
RAT
Običan čovek, zatočenik svih naših prosečnosti, glasačko i topovsko meso naše industrijske mašinerije, postaje heroj. U većini slučajeva prinudan. Budući da je rat sam po sebi prinuda, ni najveća junaštva u njemu ne mogu se uzeti kao akti slobodne volje.
Izvršavanje herojskog čina je često borba na dva fronta: protiv neprijatelja i vlastitog straha. Čime ne mislim da ga omalovažim, već da prometejsku pobedu nad tim strahom rehabilitujem kao njegov najveličanstveniji ali i najčešće zanemarivan podvig.
*****
Heroji iz rata su u stvari projekcije našeg idealnog sna o sebi.
*****
Nijedan čin sam po sebi nije prestup. Prestupom ga čine okolnosti. Rat je, na primer, okolnost koja od masovnog ubistva čini herojski podvig. Mir je okolnost koja od herojskog podviga masovnog ubistva čini zločin.
Kako upokojiti vampira
Rat je učmaloj trgovini ubrizgavao svežu krv, ali je istom magijom umeo da je ispušta.
Zlatno runo
Vojsku za rat pali vera, raspaljuje pljačka, ali gasi sve – poraz, zima, nezadovoljstvo, svaki misterion, svaki đavo.
“Remek delo ili Sudbina umetnika”
Umiru vojske, dobre vojne doktrine – nikad.
Zlatno runo
U veku napretka i otkrića, u veku humanizma, naša sigurnost je sve manja, naša zebnja sve veća, naša konfuzija sve dublja, i naše nemoći sve upadljivije. Dospeli smo dotle da ukoliko više znamo ili mislimo da znamo, ubijamo, uništavamo, unižavamo, uskraćujemo više, brže i bezrazložnije, nego u vreme krapinske borbe za stvarni opstanak.
Onda se bar ubijalo iz potrebe, ne iz ideala kao danas, onda je ropstvo bilo bar stvar prinude, ne ljubavi kao što ume biti danas. I nije toliko strašno što ratovi, imajući sve manje smisla, ako je tako nešto za masovno ubistvo uopšte moguće reći, uzimaju sve više ljudi, strašno je što nam mir postaje krvaviji, mahnitiji i besmisleniji.
*****
Čovek se pita koliko tajni krije ne samo prošli nego i svi ratovi u istoriji, koliko tajni krije i sadašnja diplomatija koja se vodi, koliko tajni zapravo krije svet u kome živimo, tajni koje će jedva ikada možda biti otkrivene, i ako budu otkrivene, biće nam lažno predstavljene. Mi živimo, dakle, u jednom prividu, prividu koji nam izgleda kao istorijski, a koji je u stvari human u onom najopasnijem vidu. *****
Nuklearna ravnoteža je kao igranje šaha sa samim sobom. U tom šahu svaki se potez s obe strane unapred zna.
Život na ledu 1983/84
Većina ljudi je spremna da pobedničkom generalu oprosti gubitke kojima je pobeda kupljena.
*****
Čovek se nikad nije mogao opredeljivati za načelno najrazumnije rešenje. Uvek za ono više razumno od ostalih manje razumnih.
Za opozivanje važne posete umesto prekida trgovinskih pregovora, za prekid trgovinskih umesto diplomatskih odnosa, za njihov prekid umesto totalnog hladnog rata, za totalni hladni rat namesto nekog lokalnog vrućeg, za ograničeno ubijanje u Vijetnamu, Kambodži, Angoli u zamenu za opšte u svetu.
*****
Generali znaju da ma koliko se u ratu ubijalo, za iduće ratove uvek će ostati još dosta dobrih razloga i živih da za te razloge umiru.
Besnilo
Samo su ljudi mogli smisliti da uz bilo kakvu usranu muziku, himnu ili ratnički marš umreti je lakše nego u tišini.
1999
Ne ide se u rat iz osvete, nego da se svrši posao.
Zlatno runo
U istoriji civilizacije bilo je nacija koje su ratove tretirale kao masovne moralne preparandije. Drugi su na neke od njih gledali kao na plemenit sport. Tome olimpskom idealu prvi su se primakli Rimljani, koji su svoje ratove počeli iz potrebe, nastavili iz sporta, a završili iz nužde. Danas rat više nije sport, ali je sport, izgleda, postao – rat.
Sabrana pisma iz tuđine
No comments:
Post a Comment