Pages

Monday, March 11, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLXXXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 REČ

 Sadržaj je važan. Ali pošto forma kojom se govori daje smisao sadržaju koji se izgovara, važna je i forma. Forma je i smisao i sadržaj. Ako bi čovek govorio drukčije, drukčije bi i mislio, drukčije se ponašao. Ne odmah ali vremenom. Forma bi izmenila sadržinu.

Niko ne može dugo igrati nešto, a da to najzad i ne postane. Nazadna forma mišljenja smeta da čovek dela napredno. A forma je izmenljiva. Moć reči je velika. Revolucija – to su reči.
 „Kako se kalio jedan gospodin“

 Reč nije skupa, pogotovu kad se ne mora praktično dokazivati.
 Zlatno runo 

 Reč može, sme i mora biti bliska misli samo u filosofiji (trebalo bi i u politici, ali je ovaj zahtev, očigledno, preteran). Umetnost mora pokušati da „zađe“ i iza misli, da deluje i nečim što reči neposredno ne iskazuju.
 Zlatno doba dijaloga 

 Reči su nam već odavno prazne i lažne, a stvarnost orvelijanski drukčija od one što nam rečnik prikazuje. Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena – beskonačan je. Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije. Hitler je genocid nad Jevrejima nazvao eufemizmom „totalnog rešenja jevrejskog pitanja“.

Posledice nisu bile eufemističke.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 REHABILITACIJA 

 Obnova političkog procesa sa svrhom građanske rehabilitacije besmislena je. U principu, nju politički krivac može očekivati samo od poretka za koji se borio.
 Godine koje su pojeli skakavci De Chirico-1

 Informbiro se desio godine 1948. Goli otok je osnovan 1949. Šta se događalo pre toga? Jesu li naši zatvori pre njega bili prazni? Jesu li naše tamnice dolaskom komunističke revolucionarne vlasti opustele? Jesu li sudski tribunali, usled nedostatka posla, raspušteni?

Da li su pripadnici političke policije, kao besposleni, otišli na kolektivni odmor, da se vrate tek 1948, da bi dočekali svoje dotadašnje političke istomišljenike ili saradnike? Po kazamatima, u kojima sam tada kao osuđenik na petnaest godina prisilnog rada ležao, sretao sam mnoge lažno optužene, nevine ljude. Neke zatvorene da im se uzme građanski ugled, druge da im se otme imovina.

U to vreme suđen je Dragoljub Jovanović, šef nekadašnje Zemljoradničke stranke, suđeni su bivši ministri dr Lazica Marković i Miša Trifunović, suđen je gospodin Kumanudi, sudiće se autentičnom evropskom socijalisti, advokatu Veljku Kovačeviću. Svi oni behu i po najstrožim kriterijumima civilizovane pravde nevini.

Smatram da se svi golootočki slučajevi ponovo, ovog puta sudski, moraju ispitati. Ali, uz najdublje saosećanje prema nadljudskim patnjama komunista na Golom otoku, tek pošto ispitani i rešeni budu slučajevi koji su im prethodili. Nekog povesnog reda mora biti. Ne mogu se grehovi iskupljivati, pa se baviti kasnijim pre nego što se raniji ne isprave.

Ne mogu se ispravljati nepravde samo komunistima činjene. Ni zbog pravde samo, ni zbog hronologije, već i zbog mogućnosti da među onima koje ćemo osloboditi „golootočke krivice“ otkrijemo i izvesne koji su zatvarali i tiranisali g. Jovanovića i g. Kumanudija.
 Sabrana pisma iz tuđine

No comments:

Post a Comment