Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
REVOLUCIJA
Revolucija se sastoji od trenutaka. Trenuci se sastoje od volje.
*****
Jedan dan koji izgubi revolucija je 100 izgubljenih godina budućnosti. (Dok su Versajci ubijali Parižane, Komuna je donosila Dekret o prosvećivanju žena.)
*****
Šta je došlo umesto svojine posle proleterske revolucije? Posle buržoaske nastalo je bogatstvo „iz eksproprisanih plemićkih imanja, iz spekulacije sa devalviranim novcem, iz zloupotreba sa oskudicom robe, iz prevara ratnih liferanata“. Tačno – Nisenzan i Goriot! Posle proleterske bogatstvo se pre svega sastoji u moći koja nije podložna kritici.
Jedna nepogrešivost, koja ne samo da se mora slušati nego i hvaliti. (Savremeni utilitarni režimi proširuju svoje zahteve. Nekad se od naroda tražila samo pokornost. Danas se zahteva od njega da bude zadovoljan. Pesimizam je antidržavno osećanje!) Što se tiče svojine, ona po svom karakteru počinje da liči na dispozicione fondove predratnog Ministarstva spoljnih poslova.
Direktori državnih preduzeća „tipski“ su barem toliko koliko su to bili Nisenzan ili Goriot u doba restauracije. Međusobna zavisnost nije ništa manja ako nije veća nego u doba „zlatne lihve“. Nažalost ova zavisnost nije one idealne vrste koju su obećavali socijalutopisti. To nije zavisnost po volji nego po interesu.
Komplikovanost odnosa u kome je primoran da živi jedan socijalistički činovnik nije ništa manja od one u kojoj pliva jedan buržoaski birokrat, s tom razlikom što ovaj poslednji nema druge alternative, ni izbor, i što danas činovnika ima bar pet puta više nego pre.
*****
Za izazivanje revolucije neophodna je strast. U njenom sprovođenju ona smeta. Danton je izazvao nemire, ali ih je Robepierre koristio. Bez Robespierra bi 10. avgust bio kompromis sa kraljem. Sa njim bio je on kraljevo pogubljenje.
*****
Doktrine su sredstvo da se objasni prirodan tok stvari. Paradoksalno je da ih revolucija u čije se ime sprovode ne podnosi. Doktrineri su najlošiji revolucionari, najbolji opozicionari i najkratkotrajniji vladaoci. Kao i „umereni“ oni su svakoj oligarhijskoj vladi potrebni. Između istrčavanja prvih i izostajanja drugih, vlada može da izabere put.
Ostavši i bez „neumerenih“ i bez „umerenih“, jakobinci su lako postali plen termidorske kontrarevolucije. Da su ih imali uza se, prisustvo umerene struje ne bi izazvalo gnev Konventa, a prisustvo „neumerene“ obezglavilo bi taj gnev i da se digao. I posle Héberta i Dantona bila je potpuno prirodna i logična Robespierrova smrt.
Ubijajući njih, on je uništio i obale i elan revolucionarne reke. Ostala je samo voda koju je opšte nezadovoljstvo Prairialskim zakonom o teroru lako i bespoštedno upilo.
*****
Revolucija mora da živi u opasnostima ako hoće uopšte da živi.
*****
Ništa tako sigurno ne ubija revoluciju kao njen uspeh. Pustimo da se revolucija uguši u vlastitom zanosu; pustimo je da precrkne od nedelatnosti; stvarajući joj prepreke, mi je nehotimično razvijamo. Ubodi samo razjaruju revoluciju, kao slabo upravljen hitac što razjari tigra. Oni je revolucionišu. *****
Teror je za revoluciju ono što je krv za organizam; on ispunjava revolucionarni krvotok i jemči onu društvenu asimilaciju i disimilaciju koja garantuje progres; najzad teror daje toplotu po sebi ravnodušnim principima u ime kojih se revolucija podiže; kad prestane teror, kroz vene jedne nacije više ne protiče revolucija.
Teror se ne može diktirati, ni kotrolisati. Ali ga je moguće upraviti. Opasno je dovesti teror do izvan granica ljudske podnosivosti, jer on ima svoju svrhu samo tamo gde njegove preteranosti nisu uništile nagon za održanjem. Tamo gde se čovek adaptira na smrt, ona od razloga straha postane sredstvo srčanosti. Teror je efikasan samo ako je upravljen na život kome je stalo do sebe.
*****
Revolucije se dižu u ime ideala, sprovode u ime nagona; događa se da na kraju iznude neko poboljšanje.
Političke sveske
No comments:
Post a Comment