Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
REVOLUCIJA
Pogreška socijalnih revolucionara je u tome što smatraju da revolucija mora prethoditi vaspitanju naroda. Trebalo bi da je obrnuto. No istorija ne dozvoljava odugovlačenja. Ona je sklona da prezre blage učitelje i da se divi onima koji su svirepi i snažni.
*****
I revolucija i reformacija predstavljaju prinudu u njenim različitim stadijumima. Preformacija (preobražaj, unutrašnja reformacija) je uvek neprisilna, spontana i jedini elemenat prinude koji se u njoj opaža to je izvesni podsticaj.
Pretpostavlja se naime da svako društveno stanje potencijalno sadrži u sebi svoje buduće forme i da se realiteti sutrašnjeg idealnog stanja nalaze u idealima današnjeg realiteta. Efikasna politika stvara pogodnu temperaturu za spontanu preformaciju društva.
Život na ledu 1955/59
Kristalno je jasno zašto revolucije uspevaju gde god se podignu. Buržuji su prosto sagnjili na drvetu istorije i valjalo ih je samo stresti.
„Kako zabavljati gospodina Martina“
Dijalektički se eksploatator protivu eksploatacije bori već samim eksploatisanjem. Ukoliko bezdušnije eksploatiše, on izaziva sve veći otpor i objektivno pomaže revoluciju. A onaj ko revoluciju pomaže je revolucionar. Ako bi se međutim odrekao eksploatacije, on bi time otupeo oštricu klasne borbe i objektivno postao kontrarevolucionar. Što je neizbežno dijalektički princip. „Rađanje jednog zapisnika“
Dve trećine Beograda bi trebalo da su partizani postreljali prilikom ulaska u grad. Svi su radili za Nemce. Svi do jednog. Pekare bi mogli da optuže da su ih hranili, tramvajdžije jer su ih vozili, mogli bi da pozovu na odgovornost sve trgovce što su im prodavali robu, itd., itd.
*****
Idealna predstava Revolucije je savršeno bezlična, kao predstava Boga uz pomoć čistih pojmova. Istorijska predstava Revolucije ima u sebi više karaktera. To je ikona, ljudoliki prevod jedne čiste ideje, ali se pred njom može klanjati sa više osećanja da se to čini pred nečim stvarnim, ne pred himerom. Lična predstava
Revolucije, međutim, toliko je lična da se svojim važenjem samo za jednu osobu uspinje opet do savršene bezličnosti, baš svojim nevaženjem za sve druge. Spojene, ove dve komponente daju janusovski dvoličnu predstavu, kojoj baš dvoličnost daje pravi život. U protivrečnostima dva lica revolucije, dobija ona, za graditelja, za umetnika, svoje pravo lice. Graditelji Disciplina je preduslov revolucionarnog rada.
*****
Revolucija ne podnosi logiku. Logika je ubija. Ona je neka vrsta svetog ludila.
*****
Revolucionarno ludilo je najviši oblik reda za koji zna istorija. Razumni, oni koji se mire, oni s metrom u srcu, s kantarom u rukama, nemaju tu mesta. Jer revolucionari imaju svoju stvarnost. Oni ne veruju u očiglednosti, odbacuju bednu stvarnost razumnih.
Ako su činjenice protiv njih, znači da su glupe i besmislene, oni će ih prilagoditi ili uništiti. Ako se neka činjenica ne slaže s njihovim mišljenjem, neće promeniti mišljenje nego činjenicu.
„Tezeju, jesi li ubio Minotaura?“
No comments:
Post a Comment