Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
SRBI i SRBIJA
Doboši, publikacije, proklamacije, proglasi i objave o streljanjima i vešanjima konstantan su lajtmotiv srpske istorije. Na svaki prazan zid Holanđanin lepi trgovačku reklamu, a mi anonsu o egzekuciji ili nekoj zabrani. I sad, kako mi to zamišljamo da nekom konkurišemo?
*****
Za Srbina je u životu još uvek najvažnija vera u Boga i suv barut.
*****
Naša jedina istorijska šansa je u tome što mi Srbi ni sami ne verujemo u sposobnosti kojima se hvalimo. I ako nas išta može sačuvati, to je smisao za smešno. Ja mislim da smo to dobili od Grka, pa i od Cincara, i da tom smislu za smešno, a ne Crkvi, imamo da zahvalimo što smo preživeli sopstvenu istoriju…
*****
Ja ne verujem da ima naroda čiji grb sa tolikom preciznošću izražava ono što nam kao naciji nedostaje…
*****
Svaki narod poseduje sve moguće osobine, i u tom se pogledu mi Srbi ni od jednog ne razlikujemo. Razlikujemo se, nažalost, u pogledu mere u kojoj pojedine od tih osobina učestvuju u tom amalgamu što se zove narodno biće.
*****
Postoji misteriozna povezanost porodice, prošlosti i poseda. Izgubivši posede, Srbi su izgubili i porodice i prošlost. Nesreća je pomoću gladi, bolesti, straha i smrti istrla i poslednje tralje humanog sjaja isteranog iz naše životinjske kože hiljadugodišnjim trljanjem.
*****
U vreme Velike seobe, Srbi, prirodni naslednici Vizantijske Imperije, potomci svemoćnih junaka narodnog pevanja, jeli su jedni druge u razvalinama, na ulici, u portama crkava. Zdravi su se šunjali za nemoćnima u očekivanju da umru i njima produže život još za koji dan. Snažni su uhodili slabe u očekivanju prvog mraka. Samo se mahniti ni za šta nisu brinuli. Oni su već bili preko, s one strane Velike reke.
*****
Ja mislim da je taj nesrećni srpski individualizam nasleđena, endemska posledica našeg praživota po beskrajnim, mračnim močvarama Evro-Azije.
*****
Ne razumem zašto Englezi mogu da padaju u Ljubav, a mi samo mrtvi ili u dugove.
*****
Ja mislim da je srpska noseća nacionalna osobina – duševna smušenost.
*****
Iseljenje srpskih g r a đ a n a iz Beograda 1521. postaje najkobnija narodna katastrofa posle Kosova, ono što našu buržoaziju drži sto godina iza evropske.
*****
Srpskog narodnog đavola karakterišu sklonost ka gubljenju vremena, uživanjima, ludorijama, ujdurmama i izmotavanju. Iako je hrom, večna je lutalica koju ne drži mesto. Težak je poverilac, a kao dužnik zaboravan. Sve veštine zna, za sve je majstor.
Domišljat je, snalažljiv, račundžija, špekulativan duh, ukratko. Ima moć da se pretvara u šta god hoće i svemu prilagodi. Crne je boje, sva mu je natprirodna moć u šeširu, a omiljene su mu životinje konj i vuk.
*****
Kod Srba dobar domaćin biti, znači dozvoliti da te „gosti izjedu do kosti“, a biti dobar gost znači „do kosti izjesti domaćina“.
*****
Srbi nisu narod, oni su jedno naročito stanje duha.
*****
Kod nas u Srbiji živi žena kao metla, u ostavi, te se vadi kad kuću treba čistiti i pajati, a opet u mrak tura kad se domaći poslovi obave, pa treba u goste ići ili vizite primati, kad se o ozbiljnim muškim stvarima ima debatirati, odluke donositi i Otečestvo urediti tako da što zgodnije i komotnije za muškarce bude – a ženama što da Bog i Gazda.
*****
Samo Srbi slave nešto što im od štete bilo. Kosovo pa Kosovo!
*****
Ponos je ovih dana skup. Nacionalno dostojanstvo preti da košta đavo i po.
*****
Kome je stalo da od nas Srba bilo šta uzme? Mi smo se od svakog osvajanja obezbedili na najsigurniji mogući način. Uspeli smo ovu zemlju na svim poljima dovesti do bankrota, i sad možemo nakriviti kapu! Ko će robiti banku pod stečajem?
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment