Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
STRAH
Strah je najčistije, najprirodnije, najčešće, najzdravije ljudsko osećanje. Na strahu počiva vrsta. Strah inspiriše nagon za održanjem bez koga bi svi bili danas vakuole primordijalne močvare. Strah je stvaralački.
*****
Strah je bolest od koje potiču sve druge. Ravnodušnost, mržnja, zloba. Gramzivost i sujeta. Nepoverljivost i sumnja. Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plaše svačega. A najviše straha. Da ih ne bude strah.
Besnilo
Što mora biti nije za strah. Za strah je samo što ne mora biti, a ipak se događa.
1999
Ničeg se ne plaši, ni od čeg ne strahuj. Najgore u strahu, sam je – strah. Sve ostalo je lakše.
Godine koje su pojeli skakavci
STRPLJIVOST
Strpljenje je izgovor za nemoć ili kukavičluk, što je još gore. Političke sveske STVARANJE Stvaranje i umetničko delo imaju krvni sistem koji ih povezuje isključivo sa srodnim delima što su ih stvarali drugi umetnici, koji se najčešće nikada nisu upoznali, i ta se krv jedino u posvećene može pretočiti.
Zlatno runo
STVARNOST
Stvarnost ni najmanje ne liči železničkom saobraćaju, u kome iz života u život možete presedati kao da menjate vozove.
„Kako zabaviti gospodina Martina“
Pošto stvarnost nije drugo do sudar oprečnosti, koje se moraju pomiriti da bi ona uopšte egzistirala, svet je samo forma kompromisa; stvarnost i jeste tek skup i niz kompromisa, od kojih inicijalni nosi već poreklom: njena je privremenost samo kompromis između nepostojanja uopšte i večnog postojanja.
*****
Pošto se razvijaju u dva suprotna pravca, Duh prema nebu, Stvarnost pod zemlju, Duh u neprestanom napredovanju prema sve usavršenijim idealima i beskompromisnim zahtevima, a Stvarnost sve dublje tonući u izmirenja, koja od nje čine nakazan proizvod, po duhovnim principima, nespojivih protivurečnosti, ponor između njih širi se sve više.
*****
Misao i Reč, zatim Reč i Delo – koji bi trebalo da budu jedno, inače Misao nema smisla, Delo je pogrešno a Reč beskorisna – postaju nepomirljivi antagonisti. Stvarnost se trudi da ukroti misao, a misao da pobedi i promeni stvarnost. U duhovnom čoveku, kao stvaraocu i jednog i drugog, ova se dihotomija mora razrešiti, inače dovodi do samouništenja duha, ili se on u revoltu obara na neki njemu pristupačan vid stvarnosti. Na širem ljudskom planu tako nastaju revolucije, a na užem – lični obračuni.
*****
Ne može se odbacivati vlastita stvarnost kao što čovek nije kadar odbaciti ruku kad god počini delo kojeg se misao stidi.
*****
Jaki propadaju. Po prirodi stvari, Delo je jače od Tvorca, stvarnost jača od duha.
*****
Preživljavaju slabi i čuvarni, koji u nemogućnosti da žive po ambicioznim načelima sopstvene tradicije, a nemoćni ili nevoljni da svet prema njima preurede, nude i primaju svaki kompromis sa stvarnošću obično pod izgovorom da se time dobija u vremenu. Hoće se kazati da je taj kompromis mali i prividan, tek neophodan i mudar taktički ustupak, i da ih zaštićuje do prve prilike u kojoj će zavesti vladu čistih duhovnih načela, odbacujući svaki sporazum sa nesavršenostima realnosti. Do toga nikada ne dolazi.
Kako upokojiti vampira
No comments:
Post a Comment