Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
STVARNOST
Stvarnost u koju se integrišu izdajnici sopstvenih načela, ne može se takvom integracijom usavršiti. Ona ne postaje bolja i bliža tim načelima, nego se od njih udaljava, te postaje gora. Činjenica da su u ovoj početnoj fazi, fazi nižeg kompromisa između unutrašnjih zahteva i spoljnih mogućnosti, ljudi od duha svesni nedostojnosti svog konformizma, olakšava stvar samo prividno.
*****
Poricanje stvarnosti u svim njenim manifestacijama, pa čak i u svim njenim mogućnostima, postalo je prevalentnom idejom intelektualne istorije. Čak i jaki, oni koji lično nisu pali, postepeno su zahvaćeni histerijom obaranja vrednosti, koju su indukovali slabi i koja samo njima odgovara. Svoje najmoćnije umne snage, pa i plemenitu tvoračku volju, stavili su na raspolaganje potrebi slabih, sa sistemima koji bi opravdali njihovu nemoć, čime se još jednom dokazuje da savez moćnih i nemoćnih, jakih i slabih, ide u korist samo poslednjima.
*****
Prilagođavanje se ne sme shvatiti kao nužnost prihvatanja, mada naše biće tome teži. Stvarnost se može i odbiti. Promena okolnosti može se prihvatiti ako odgovara ličnosti kakva već postoji, ali se može i odbiti, ako je sa njom u koliziji.
Kako upokojiti vampira
Po definiciji stvarnost je skup dvosmislenih fakata.
*****
U praksi se niko ne pari da bi produžio vrstu.
Zlatno runo
Prokleta stvarnost ne treba da se na mala vrata tzv. autentičnosti uvuče i inhibira maštu. Jer mašta je sve, stvarnost, ako je uopšte ima, ništa. U najboljem slučaju, proizvod uspelog maštanja.
Besnilo
Dužnost nam je da sledimo maštu bar koliko poštujemo očiglednosti realnog sveta od kojih živimo. Jer istina ima najviše izgleda da bude negde gde se naša mašta i tuđa realnost ukrštaju.
Atlantida
Govor je oduvek sredstvo za postizanje kompromisa u pogledu stvarnosti. Ukoliko se stvarnosti više razlikuju, zahtevaju i više reči da se međusobno objasne i nagode. Savremeni čovek u tom pogledu podseća na ludaka. Svaki ima svoju ekskluzivnu stvarnost i govor nam služi da se oko neke opšte, zajedničke istine sa sugrađanima dogovorimo, pa i da je ponekad menjamo. (Mi to moramo, mi znamo da ona nije idealna.)
*****
Idealna stvarnost se ne menja. Ona može postati još idealnija, naravno, ali samo u pojmovima već postojeće idealnosti, u modulu njene večne formule.
Luče Novog Jerusalima, 2999
No comments:
Post a Comment