MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 SUDBINA 

 Ja mogu da biram, to je istina, ali moj izbor je uzaludan.
 *****
Ništa nas ne može spasti od rođenja, a rođenjem se zauvek opredeljujemo protivu slobode.
 *****
Čemu promene ako sam gotov? Promene stvarno ne postoje. One su samo izvršavanje jedne gotovosti. Dat sam i neizmenljiv. Ja jesam uvek nešto drugo, ali ne zato što hoću da sam uvek nešto drugo, nego zato što nešto drugo uvek moram biti, a to drugo je gotovo, dano, neizbežno. Strah me je od te nepomičnosti, jer je ona i dokaz moje gotovosti i iskušenja, izazov, razlog svim mojim besmislenim pokretljivostima.
 *****
Metamorfoze su moje odvijanje. Odvijam se kao klupče koje je davno namotano. Kad se odmota, smotaće se ponovo za neki drugi opstanak, za neko drugo ljudsko vreme, koje će, pošto je opstanak isti, biti ovo isto vreme, samo mimo njega. Jer vreme je krug, u kome se sve istodobno dešava. To je odvijanje svih klupčića – odjednom.
 Tamo gde loze plaču 

 Uprkos prividnoj složenosti sveta, pri ispitivanju pojedinačnih ljudskih istorija uviđamo izvesnu monotoniju oblika, kao da se uvek iste ljudske sudbine skupljaju oko istih modela stvarnosti kao oko nekog magneta. Uvek isti ili zanemarljivo različit kostur dešavanja ispunjen je mesom uvek istih ili zanemarljivo različitih pojedinačnih sudbina. Ove jednake modele stvarnosti, ove magnetske kosture dešavanja, koji reprodukuju uvek jednake ili zanemarljivo različite ljudske situacije, u nedostatku boljeg izraza, nazovimo nekom vrstom arhetipskih formula.
 Zlatno doba dijaloga 

 Ono što se i sutra može učiniti, ono što se uvek može ponoviti, danas nam ne može biti ni toliko važno ni toliko nenaknadivo da bismo mu se potpuno predali. Sutra ubija svako uživanje.
 Kako upokojiti vampira 

 Nikome nije dopušteno da mu bude isuviše potaman, u zlu je sudbina prilično velikodušna, u dobru ona ima obzira prema našoj nesviklosti, pa nam dobro udeljuje u malim medicinskim dozama kojima se hrane na smrt pregladneli.
 Korespondencija kao život I 

 Mrtvi čekaju sud na onome, živi na ovom svetu.
 Odbrana i poslednji dani 

 Bitne su posledice raznih društvenih sistema na nas, našu psihu, dušu, duh, na našu unutrašnju istoriju za koju je vezana čovekova nada.
 Korespondencija kao život I

 Pošto smo sebe iz svakog mita izuzeli, naravno da nam se čini da nam se sve događa slučajno, a najčešće i nezasluženo. Treba, međutim, ostaviti malo mesta u svom srcu i za sumnju da će udarac kojim smo nekome razbili glavu možda nekog našeg potomka ubiti kad mu kao cigla na glavu padne. Zlatno doba dijaloga

 Uvek postoji nešto što za nas i u ime nas računa, odmerava, vaga, meri. Negde se na našim računima ispravke vrše. Negde, daleko od nas, naš se konto svodi.
 “Remek delo ili Sudbina umetnika” 

 Vidim sebe kao disk, krug čija je svaka tačka moja, gde me sve tačke solidarno ostvaruju. Ja se samo pomeram iz tačke u tačku, iskorišćavam ovaj ili onaj deo svojih predviđenih mogućnosti. Prosto, izlažem redom izvesne aspekte svojih definitivnosti […] Biti drukčiji stvarno, znači moći izaći van kruga, van diska.
 Rađanje Atlantide 

 Najveće otkriće se napravi obično kad s njim ne možete više ništa pametno započeti. U tome je, jamačno, i tajna njegove vrednosti. Pravo otkriće ne služi da shvatite šta valja činiti, nego da razumete šta ste činili. Ako je igde, iskupljenje je u spoznaji.
 *****
Kad put vodi u ambis, svejedno je idete li njime sredinom, levom ili desnom stranom. Jedino praktično pitanje je brzina. Ne moramo baš trčati.
 Zlatno doba dijaloga