Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
SVET
Svet je gigantska, premda ponešto zastarela – fabrika. Ljudi su u njoj tek strojevi za proizvodnju robe. Prirodno je onda da ih najviše od svega zanima reklama te robe. Ona odmerava njihovu svrhu, i dokle su u ispunjenju te svrhe dospeli.
*****
Kad se božanske granice izmeste, kad haos zavlada teritorijom oko koje se dve fundamentalno oprečne ideje i sile bore, na dnevnom redu nije razdvajanje i selekcija nego prožimanje i amalgamisanje. Gubitak originalnih oblika i svojstava. Međusobno morfološko preslikavanje. Usaglašavanje funkcija da bi se delovalo efikasno kao mašina.
Isključenje slučaja i spontanosti. Degeneracija. Entropija. Stazis. Smrt. Svet neminovno prema katastrofi ide. Katastrofa je u njegovoj prirodi, jer je u njegovom početku.
*****
Stepen „idealnosti“ u realnom svetu zavisio je uvek od kompromisa između idealnih mogućnosti, ako su one standardizovane i ograničavajućih faktora prirodne sredine. Čovek se sa četiri noge nije na dve uspravio da bi uživao u što širem horizontu, nego da bi ga bolje kontrolisao, da bi se zaštitio od onoga što mu je s tog horizonta pretilo.
Atlantida
Ako smo za sve godine nešto naučili, to je da smo na ovom kurvinskom svetu bespomoćni kao ljudi, te da nam ne preostaje drugo nego da se ili u neku otporniju formu života preobrazimo ili da glavu odmorimo među zubima prve savršenije forme koja tragom naše krvi pođe.
Godine koje su pojeli skakavci
Huxley je ovaj svet nazvao – vrlim. Ja ću ga zvati ludim, i time reći isto što i engleski pisac. Svet jeste lud, ali tu je i njegova najveća vrlina. Njen smisao ne znamo, ali ako u mahnitanju budemo istrajni i produžimo dovoljno dugo da ludimo, brzo ćemo saznati. A ako prežive našoj će deci biti vrlo dobro.
Sabrana pisma iz tuđine
Sposobnost spoznaje sveta raste proporcionalno njegovom sužavanju, da do savršenstva dođe ako je sveden na veličinu tek malo veću od mrtvačkog kovčega. U tome počiva deo epifanijskih tajni, totalnost pustinjačkih saznanja, bezgranična punoća askeze.
Godine koje su pojeli skakavci
SVETLOST
Tri dimenzije određuju prostor. Četvrta pripada vremenu. Ali, i peta postoji. Nepriznata, nekodirana naučno kao dimenzija nego kao jedna od emisija materijalnog sveta, moćnija je od prve dve, jer je kadra da ih menja, da realan prostor pomera izvan njegovih prirodnih mogućnosti, i da od vremena, linearno shvaćenog, ako ne i uobličenog, kad god hoće napravi haos.
Ona pripada svetlosti, a paradoksalno se i nepravedno naziva mrakom, tminom, pomrčinom.
Godine koje su pojeli skakavci
TAJNA
Tajna – to je tamnica osećanja.
Život na ledu 1955/59
Nalazimo se u svetu i u životu u kojem ima jako mnogo tajni, pa čak i one tajne koje mi mislimo da smo otkrili, pokazuju se, u stvari, kao nove neistine.
Zlatno doba dijaloga
Tuđe su tajne uvek nekako privlačnije za izdavanje od vlastitih. Tuđe se tajne uvek pokazuju i manje značajne.
Godine koje su pojeli skakavci
Postoji trajna nemoć razuma pred izvesnim fenomenima i uviđanju mogućnosti da pripadaju supstancijalno drugoj, od ovog sveta nezavisnoj sferi događanja.
Atlantida
Najsavršenije su, prirodno, tajne u koje je nemoguće prodrti. One su i jedine koje nešto znače. U mome životu zagonetnost darovanog dobra i doživljene sreće koju ne vidim da sam ičim zaslužio. Zlatno doba dijaloga
No comments:
Post a Comment