Pages

Monday, May 20, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.  

TOTALITARIZAM 

 Totalitarizam je postao skriven. U svakoj novoj instituciji jugoslovenskog socijalizma vi sa lakoćom otkrivate njegov suštinski totalitaristički nacrt.
 *****
Za totalitarnu svest različitost nije stvarnost, već građa za unifikaciju. A unifikacija nije mirenje različitosti, već njihovo uništenje.
 Život na ledu 1983/84 

 Postoje duboki razlozi zbog kojih je Schumpeter, teoretičar evropske socijaldemokratije, rekao da je, u uslovima diktature, nepoštovanje zakona (jer i ona je sama izvan zakona) i korupcija (jer i ona je sama korumpiranje ljudske prirode), možda jedino sredstvo kojim se olakšava život.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Totalitarizam, koji je uvek i necivilizovan, jer mu se stalno nekud žuri, premda u krajnjem ishodu uvek kasni, ne mari mnogo za naše žuljeve. Počesto ni noge. Ni kako i gde gazi, dok ide, dok nekuda gazi.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Primeran građanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima u njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. „Građanska ravnodušnost“ je još za jakobince bila – krivično delo.

Zahtevala se aktivna saradnja. Prodaja duše đavolu in extenso. Sistem despotije daje sliku kamena koji je u vodu pao i obrazovao sve šire i šire korupcionaške krugove.
 *****
Sve despotije obožavaju rad. „Rad oslobađa“ je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost.

I u Trećem Rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti izvukla nego da bi se njeni građani zabavili nekim realnim, naizgled dostizivim ciljem koji će im zameniti brigu za ličnu sreću i blagostanje.

 Kako njegov pravi cilj nije sama proizvodnja, nije emitovanje robe već posebnog tipa građanina, građanina kao oruđa, alatke, instrumenta, ona je stalna, a pošto je stalna, i uvek temperamentna, postaje najzad ropska. I nije ropska samo zato što se obavlja za drugog (državu), ili što radnik od njenog povećanja nema nikakve osobne koristi, pa ni interesa da je uvećava, već što ga duhovno pretvara u slugu.

Rad izbegavate često nesvesno. Rezultat je – niska produktivnost i očajna kakvoća proizvedene robe.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 TRGOVINA 

 Engleskom privredom su vladali španski Jevreji, a francuskom lombardski bankari. Nemačku čaršiju su osnovali Jevreji, hrvatsku Nemci, a našu Cincari, božanski neodređenog porekla, romanskog jezika i grčke kulture.

Trgovina je internacionalnija od svake internacionalne religije i svake internacionalne doktrine, i Kapital je pored smrti, jedina pojava na svetu bez predrasuda, osim prema rđavom ulaganju…
 *****
Ulažeš li u obrijanja trgofca, dobit ti osigurana. Neobrijanju čofeku nećeš ni groš za lebac dati, sumnjaš propiće. U svakom slučaju, za taj groš neće naftenje difidende kupovati. A obrijanj kad ti dojde, daćeš. Jer taj ti ne traži groš. Oma milijon ište. – Ena ekatomirio! Milijon se ne iska za propivanje. Sa milijon možeš samo na Berza da igraš...

Obrijanji banjkrot je likvidofo po površinju. Trgofačko mu telo zdrafo. Pravi je banjkrot onaj što u samom sebi svako plaćanje obustafio. Onaj što se ujutru ne brije, sa tefteru ne konjsultuje, nego na prozor stane i u daljinu gleda. Onaj kome ni do čega više nije. Koji je pustio i duša da mu u čekinje dugova zaraste. sacred2
 *****
Ne držite dukate po ćemerima, nego ih puštajte da se s tuđim dukatima mešaju, jer se samo iz muškog i ženskog deca rađaju, samo iz austrijske forinte i turskog pjastera, romejski flurie biva. *****
Bolje je Simeono, od nečega imati samo 10% nego od ničeg svih 100%. Neka vam sve sa merom bude, sa merom zarađujte, sa merom trošite, sa merom živite i umrite. Pan metron ariston je simeonska deviza.
 *****
Kao god što u ratu nema sigurne pobede, nema ni u trgovini sigurne dobiti, i kao god što u ratu pobeda stoji na pamet stratega, a ne na broju njegove vojske, i u trgovini profit neće zavisiti od broja uloženih dukata već od toga, Simeone, koliku si mudrost u špekulaciju uložio.
 Zlatno runo

No comments:

Post a Comment