Pages

Thursday, May 30, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Nisu li umetnici oduvek simpatisali sa promenom, nisu li je uvek nagoveštavali, pripremali, podupirali? Sve dok do nje ne bi došlo, a onda bi joj sve što valja okrenulo leđa.
 *****
Umetnička slika ne postoji dok je neko ne ugleda.
 *****
Šta je to biografija? Biografija je ono što čovek oseća. Ako umetnik mora strojeve da slika da bi revolucija pobedila, pod uslovom, naravno, da je odobrava, to je još i razumljivo, ali ako te proklete strojeve mora da slika i posle pobede, čitavog života da ih preslikava, a da ne sme dočarati neki izlazak sunca, pa i ako mu se to dozvoli,

sunce uvek da bude crveno, mada je uistini zeleno, onda će se morati jednom pobuniti. Moraće se zauzeti za svoju slobodu.

A onda mu se kaže: „Kakvu vi to slobodu hoćete u razorenoj, demoliranoj, razjedinjenoj, gladnoj, goloj i bosoj zemlji?“ A kasnije, kad se zemlja podigne, ujedini, nahrani? „Pa tek kada moćni postanemo, svet će nam o glavi raditi: bićemo opkoljeni intervencionistima, naseljeni špijunima i saboterima, kljukani neprijateljskom propagandom. Kakva sloboda u ždrelu tigra?!“

Ali kasnije kad se zemlja opet sa svetom izmiri? „Onda će, uviđajući da spolja pomoći nema, klasni neprijatelj dići glavu. Moraćemo se boriti protiv izdajničkog činovništva, ravnodušnog seljaštva, kolebljive inteligencije, nesavesnog proletarijata, a o buržujima i da ne govorimo.

Pa kakva je to sloboda moguća sa tigrom u trbuhu?!“ Nikakva – tada, razume se, ali kasnije kad se zemlja... Pa mi tako možemo do sudnjeg dana da se natežemo!
 „Kako zabavljati gospodina Martina“ Specter

 Čini mi se da se jedini prirodan kontinuitet u umetnosti ostvaruje kao permanentna negacija kontinuiteta, kao kreativan otpor svemu što bi da se nametne kao duhovni standard, kao literarni, i ne samo literarni, uzrok i uzor.
 Zlatno doba dijaloga 

 Ljudi odnekud smatraju da umetnici nužno moraju da mrze svet u kome žive. Inače nisu umetnici! Inače su poltroni! Kukavice! Govna! Jer, ovaj svet, ovo društvo, jednostavno ne sme biti dobro! Ali ni rđavo ne sme biti!
 „Razaranje govora“ 

 Umetnost nije u činjenicama, već u njihovoj interpretaciji. Tamo gde loze plaču Svi su umetnici ćudljivi i nepredvidljivi, ukratko skrenuti, ali se udovoljavanje njihovim prohtevima na kraju uvek isplati.
 Zlatno runo

No comments:

Post a Comment