Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Značenje umetničkog dela, ono konačno, suštinsko, unutrašnje, uvek izmiče i totalnom shvatanju i interpretaciji. I u tome je misterija umetnosti. To značenje izmiče i tvorcu. On ga ne kontroliše. Marksizam kao i svaka redukcionistička teorija ne priznaje taj iracionalni momenat značenja umetničkog dela.
On mu miriše po tamnjanu i pretpostavlja da je između dela i razuma uvek transcendentalan zid.
*****
Kad bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno, onda bi moglo biti i racionalno tumačeno. A ako bi racionalno zaista moglo biti tumačeno, onda bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno i umetnosti više ne bi bilo.
*****
Kao što više ništa ne može zaustaviti nauku da eksperimentiše čak i našom finalnom sudbinom, ništa ne može sprečiti umetnost da istražuje istine o čoveku i njegovoj poziciji u okviru te sudbine.
*****
Umetnost je i ideja o svetu, ne samo njegova slika. Jer ako bi samo slika bila na platnu smisla ostala bi neartikulisana, mutava, jalova, pa i slike što bi ih iskazivala bile bi nerazumljive. Misao je zapravo takođe i pokušaj da se rekreira u empiriji zagubljeno, zabačeno, razbijeno jedinstvo. A ono se može povratiti isključivo smislom i svrhom.
*****
Ahasfer je bio osuđen na besmrtnost kao na pakao. Na večno lutanje kao na pakao. Na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodio kazne morao je umreti, a to mu je po definiciji kazne bilo nemoguće. Tu leži i paradoks umetnosti.
Umetnost je osuđena na život kao na pakao, na večno traganje kao na pakao, na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodila kazne morala bi stići do istine, a to joj je po definiciji kazne nemoguće.
*****
Odlivkom stvarnosti dobija se njen pojavni nivo. Samo svrsishodnom prekombinacijom fakata dobija se i njen smisao.
*****
Velika i neželjena čast koju totalitarni režimi ukazuju umetnosti, pored očevidne nebrige tzv. demokratija, dovela je izvesne eksperte, ne lične već teorijske eksperte danas, do toga da tvrde, kao na primer njujorški esejista Štajner, da je za veliku umetnost potreban veliki pritisak. Da se pod udarcima najbolje stvara, da se u ograničenjima rađaju velika dela, mada za to nema nikakvih dokaza.
A to nas onda konzekventno vodi marksisti Adornu, njegovom srećnom društvu kome umetnost neće biti potrebna, jer će sreća tog društva već po sebi biti umetnička. Hoću da kažem da se Dostojevski nije rodio uz stub i iz stuba za streljanje, kao što se Proust nije rodio iz sobe zatvorene plutom.
*****
Prava umetnost ne može da služi nečemu, ona može samo da se nečim služi.
*****
Ako je politika umetnost mogućeg, onda je umetnost politika nemogućeg.
*****
Uticaj umetnosti ako ga još ima i u vidu koji zaslužuje brigu, neizračunljiv je i nepredvidiv. Umetnost daleko ređe menja našu predstavu o svetu nego što je potvrđuje. Utiče, ako se slažemo s njenim zaključcima, a slažemo se ako smo to isto pre nje mislili.
*****
Najbolji način da čovek gleda rđave drame je – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.
*****
U umetnosti čovek određenog dara pa i inteligencije može da dobro dokumentuje svoje delo. Ali to može i kompjuter brže i bolje. Takođe da iz toga sastavi neku pristojnu priču. Ali ne može ništa da učini da se nešto iza te priče zbiva. Ne može, dakle, ispričati onu pravu priču.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment