Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Umetnost je jedini otpor realnostima koji uspeva. Otpor je, naravno, prividan, jer je i umetnost privid. Ali budući da je privid i realnost, to se ne oseća, pa sva tri privida deluju kao da to nisu.
*****
Čini mi se da je kod nas osnovno na daskama umeti izgovoriti najobičnije reči, kao što su na primer: „Dobar dan“ ili „Laku noć“, a da one ne zvuče jednako kao najbolje misli kod Platona.
*****
Truljenje je uslov života. Trulež njegova hrana. Bez raspadanja nema ni kreacije. Ali paradoks ima i drugu stranu. Raspadanje riba u zatvorenim vodama, vodama bez regularnog protoka, razvija bakterije koje životnoj sredini uzimaju kiseonik i tako posredno ubijaju druge zdrave ribe.
Slično se događa s umetnošću i umetnicima u zatvorenim doktrinarnim totalitarnim društvima, društvima bez protoka novih, svežih ideja. Raspadanje onih koji su spremni na kompromise, zagađuje stvaralačku sredinu i guši i one koji ga ne prihvataju. Ukoliko ima više žrtava kompromisa utoliko je proces truljenja i raspadanja intenzivniji, kiseonika za zdrav život je manje.
*****
Činjenica da se samo 10% ukupne filmske produkcije smatra podobnom za gledanje u svakom uzrastu, može govoriti o prirodi savremene umetnosti, pa i o prirodi savremene faze naše materijalističke civilizacije čija je ona autentičan i legitiman izraz.
Što je veći broj filmova čiji je cilj prostačko uzbuđivanje i zadovoljenje bestijalnosti u nama, sve više se približavamo finalnoj posledici izbora što smo ga nekada svojom istorijom sami počinili.
Život na ledu 1983/84
Svako vreme govori za sebe i o sebi, premda, budući da su sva vremena ista, sva isto i govore. Ono što nije isto, to su finese, ali njima se upravo umetnost i bavi.
*****
Konačno treba shvatiti da se umetnost i stvarnost kreću u raznim dimenzijama i da premda stvarnost ume ugroziti umetnost, obrnuto je nemoguće.
*****
Osim kao tema i građa, nauka nema šta da traži u umetnosti. Naučna umetnost je – protivrečnost. Umetnička nauka – druga. Filosofija, koja bi u sebi nastojala da spoji nauku i umetnost, postigla bi jedino da se pretvori u treću. Ja, lično, više bih voleo da ispunjavam san Filosofije o njenoj sintezi sa životom.
(Na srećniji način i s boljim posledicama po život nego u nekim mojim knjigama.) Pretpostavio bih čak i san Umetnosti da postane Životom, ma pri tome izgubila nezavisnost do koje mi je sada toliko stalo. Ali bih najviše voleo da se ispuni san Života – da nešto znači.
*****
Umetnost nije tu da spasava, nego da razume zašto spasenja nema, ponekad i da nam olakša što ga nema.
*****
Da bi čovek bio pesimist u pogledu umetnosti kojom se bavi, mora najpre da svrši sa svojim životnim optimizmom, uključujući i onaj Vrste: mora se lišiti lažnih nada i iluzija koje korumpiraju; mora odbaciti utešne zablude realnosti; mora, koliko god je moguće, ostati nezačaran, i ako je žedan, odoleti fatamorganama Smisla,
Cilja, Svrhe, jer će ga ove, oslobađajući ga u međuvremenu čovečnosti, njegovog privremenog ali jedinog smisla, kad-tad odvući na skapavanje u neku od besplodnih pustinja humane istorije.
*****
Ako je sve zabluda i sve privid, neka je zabluda, neki privid i naša umetnost. Savršeno je svejedno mučite li se oko pretakanja šupljeg u prazno ili praznog u šuplje. Praktično pitanje je šta od toga radite bolje. A opet, ukoliko to bolje radite, u besmislu ste sve dublje. Umetnost može imati smisao samo ako ga ima život, kojim se ona posredno nadahnjuje.
U infaustnoj, samoubilačkoj, jalovoj, šupljoj materijalističkoj civilizaciji, tom avetinjskom skeletu jedne propuštene šanse, ja taj smisao ne vidim. Pa ni u njenoj umetnosti. Ne bih ga video čak i da je moguća neka koja bi destruirala i ovu civilizaciju i njene mitove, kao što je realnost već odavno nemoćna pred vlastitom naopakom prirodom.
Ako neki opšti smisao postoji (što ja lično u njega ne verujem, nije nikakav protivdokaz), šta mi od toga imamo? Kako smo o njemu trajno i beznadežno neobavešteni, mi za njega ne možemo ništa učiniti. Ni za njega, ni, kroz njega, za sebe. Ne može se živeti s nečim o čemu se nema nikakva predstava, osim preko vere, kojom svako od nas nije obdaren.
Takav smisao nas se ne tiče. Ako ga ima, nama ljudima je kao da ga nema.
Zlatno doba dijaloga
No comments:
Post a Comment