MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
ZATVOR
Neka se paralela između „iskustva“ izgnanstva i „iskustva“ zatočeništva može izvesti. Zatvor u socijalističkoj domovini je vidljivo mesto gde ljudi, što drže da su slobodni, zatvaraju one za koje misle da njihovu slobodu ne zaslužuju ili prete da im je oduzmu; tuđina je nevidljivi zatvor, gde poneko od nas odlazi kad dođe do uverenja da je i sloboda u socijalističkoj domovini – zatvor, samo daleko manje uočljiv.
(U međuvremenu, pametni odlaze da zarade pare i bolje žive.) Pošto su u pitanju tri tamnice, ili tri varijacije u praksi iste totalitarističke ideje, uz četvrtu zasnovanu na egzistencijalnom ropstvu bez obzira na poredak, razlike su manje nego što se očekuje. Naravno da ih ima, ali one su pre u domenu mere, ne suštine, kao razlike između nivoa američke trostepene policijske torture.
Govoreći robijaškim žargonom u realsocijalizmu – a za druge ne znam – osuđenik na zatvor je izolirac, a slobodan čovek, slobodnjak, osuđenik koji radi, često bez nadzora, van zidova kazamata, ali je svejedno osuđenik, u najpovoljnijem slučaju kažnjenik na uslovnoj slobodi.
*****
Tuđina je zatvor. Udobniji, naravno, bezbedniji, svakako, korisniji i unosniji, sigurno, ali u krajnjoj liniji ipak vrsta – izolacije.
*****
Samo dok bežite između jednog zatvora u drugi zatvor, u tom tunelu, ma koliko bio mračan, događaju se lepe stvari. Ako zapamtimo te lepe stvari, ako te lepe stvari učestvuju u našem životu, potpuno je irelevantno gde ćemo završiti.
Zlatno doba dijaloga
ZAVIST
Zavist je najsnažnije osećanje slabih ljudi. Slabi su oni koji su nesigurni. A nesigurni su svi koji su prinuđeni da žive u takozvanim prelaznim epohama u kojima jedva izvesnu prošlost još nije zamenila još neizvesnija budućnost.
Korespondencija kao život II
ZDRAVLJE
U izvesnim religijama biti bolestan značilo je biti zdrav na naročiti način. Možda je, dakle, neka nepoznata bolest – zdravlje, koje još nismo upoznali.
Život na ledu 1983/84
ZEMLJA (planeta, univerzum)
Može li se, pod okolnostima iscrpljenja životnih izvora planete, brojčano povećanje čovečanstva uzeti kao napredak? Naročito ako se ima u vidu da se, zajedno sa brojem ljudi, umnogostručavaju i problemi vezani za njihov opstanak i sreću.
Kako upokojiti vampira
Vele da je Zemlja već prenaseljena i da ćemo uskoro svi morati pod vodu, pa ako bi čovek sada našao običnog saobraćajca mogao bi da ga trenira za život pod vodom.
„Rđav dan na Stock Exchangeu“
Zemlja se grundira pameću. Krvlju se grundira jedino bolesna mašta.
Zlatno runo
Mi smo uspeli za jedan vek da postanemo jedino stvarno opasno biće ove planete. U tome smislu i u tome svetlu naše svekoliko intenzivno bavljenje politikom, ideologijom, ekonomijom, pitanjem kako ćemo biti najsrećniji na ovoj Zemlji, kako ćemo imati najviše političke slobode,
kako će se Pravda najviše udeliti, kako će se postići jednakost, kako će se rešiti problem gladi, kako će se rešiti problem obrazovanja, šta ćemo ostaviti svojoj deci, sva sistemska standardna pitanja ove civilizacije počinju da liče na situaciju u kojoj bi čovek koji pada sa pedesetog sprata razmišljao o tome šta će raditi kad bude stigao na zemlju.
Rađanje Atlantide
Wednesday, July 31, 2019
Tuesday, July 30, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXI
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXI
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZATVOR
U noćnim tišinama zatvora čuju se ponekad glasovi koji dopiru iz nas, davno izgovoreni glasovi vremena kroz koje smo prošli i ne dodirnuvši ga.
*****
Teško zemlji u kojoj je čovek najslobodniji kada je u zatvoru.
*****
Bolje je u zatvoru, i savesti ugodnije, ležati kriv nego nevin. Potrudio sam se da ne budem nevin, da na svoje robije ne bih morao gledati sa odvratnošću zatvorenika sa Golog otoka.
Život na ledu 1983/84
Čak i najkrvavijeg rata čovek se voljnije seća nego svog zatvora. U ratu je čovek bio heroj, i kad nije bio. Nije možda lično, ali je bio posredno – opštom heroikom rata. Jer rat je – po milošti naopako shvaćene istorije i ljudske misije – nešto herojsko, i kad je krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno.
U zarobljeništvu, ropstvu, na robiji, u hapsani i koncentracionom logoru nema ničeg herojskog, iako heroja izdržljivosti, časti i duševne dobrote može biti. Tu je konceptualno sve krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno, iako na pojedinačnom nivou, u nekom momentu, ume da bude zdravo, čisto, svrsishodno i ljudsko, pa ponekad i epski uzvišeno.
Ali i tada načelo ostaje – u zatvoreništvu čovek nikad nije heroj nego je i heroj tek zasužnjeni čovek.
*****
Zatvor je svet paradoksa. Zamislimo da se sa druge strane Sunca, od nas zaklonjena, našom svemirskom stazom kreće planeta dvojnica Zemlje, na kojoj je sve kao ovde, osim što je obrnuto. Takav je svet, projekt u izopačenom ogledalu, i zatvor. To je ovaj naš svet okrenut na glavu.
*****
Onaj ko zatvor sa sobom nosi, nikad iz njega i nije izašao. Pušten iz jednog ušao je u zatvor svojih uspomena. Iz prvog se može izaći, iz drugog nikad. On je lavirint u kome se zauvek gubi naša sloboda.
*****
Ja ne znam da li zatvor jedini put u socijalizaciju društva, ali se, barem za sada, jedini pokazao realnim i uspešnim, što, razume se, ne znači da sve ljude valja zatvoriti, da bi se naučili životu u zajednici. Ili je realsocijalizam, upravo to imao u vidu, taj zatvorski način, kada je stvarao svoju slobodnu civilizaciju?
Godine koje su pojeli skakavci Zatvor je preležana bolest koja nas je u život vratila s amnezijom ako nas je vratila – žive; s dobrom memorijom ako nas je ubila.
Stope u pesku
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZATVOR
U noćnim tišinama zatvora čuju se ponekad glasovi koji dopiru iz nas, davno izgovoreni glasovi vremena kroz koje smo prošli i ne dodirnuvši ga.
*****
Teško zemlji u kojoj je čovek najslobodniji kada je u zatvoru.
*****
Bolje je u zatvoru, i savesti ugodnije, ležati kriv nego nevin. Potrudio sam se da ne budem nevin, da na svoje robije ne bih morao gledati sa odvratnošću zatvorenika sa Golog otoka.
Život na ledu 1983/84
Čak i najkrvavijeg rata čovek se voljnije seća nego svog zatvora. U ratu je čovek bio heroj, i kad nije bio. Nije možda lično, ali je bio posredno – opštom heroikom rata. Jer rat je – po milošti naopako shvaćene istorije i ljudske misije – nešto herojsko, i kad je krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno.
U zarobljeništvu, ropstvu, na robiji, u hapsani i koncentracionom logoru nema ničeg herojskog, iako heroja izdržljivosti, časti i duševne dobrote može biti. Tu je konceptualno sve krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno, iako na pojedinačnom nivou, u nekom momentu, ume da bude zdravo, čisto, svrsishodno i ljudsko, pa ponekad i epski uzvišeno.
Ali i tada načelo ostaje – u zatvoreništvu čovek nikad nije heroj nego je i heroj tek zasužnjeni čovek.
*****
Zatvor je svet paradoksa. Zamislimo da se sa druge strane Sunca, od nas zaklonjena, našom svemirskom stazom kreće planeta dvojnica Zemlje, na kojoj je sve kao ovde, osim što je obrnuto. Takav je svet, projekt u izopačenom ogledalu, i zatvor. To je ovaj naš svet okrenut na glavu.
*****
Onaj ko zatvor sa sobom nosi, nikad iz njega i nije izašao. Pušten iz jednog ušao je u zatvor svojih uspomena. Iz prvog se može izaći, iz drugog nikad. On je lavirint u kome se zauvek gubi naša sloboda.
*****
Ja ne znam da li zatvor jedini put u socijalizaciju društva, ali se, barem za sada, jedini pokazao realnim i uspešnim, što, razume se, ne znači da sve ljude valja zatvoriti, da bi se naučili životu u zajednici. Ili je realsocijalizam, upravo to imao u vidu, taj zatvorski način, kada je stvarao svoju slobodnu civilizaciju?
Godine koje su pojeli skakavci Zatvor je preležana bolest koja nas je u život vratila s amnezijom ako nas je vratila – žive; s dobrom memorijom ako nas je ubila.
Stope u pesku
Monday, July 29, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXX
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXX
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZAKON
Strogi su samo zakoni jedinci. Gde ih je poviše, složiti se moraju, i dok se oni slažu i usaglašuju, primiču i odmiču, provlači se između njih Argo trgovine, kao što su se Argonauti između simplegatskih stena provukli. Jer je u Epiru rečeno: Gde je mnogo Zakona, mnogo je rupa među njima. Gde je jedan, Simeone, rupa nema.
*****
Zakona se rodnog, grčkog, držite. [...] Jer taj je Zakon za nas, a ne za druge. [...] Ako vas običaji vaši u trgovini i prometu ometaju, ostavite ih kod kuće, a na ulici, agori, u dućanu, banci, sudu i crkvi govorite, živite i nosite se saobrazno većini. [...] Zakon vlada srcem, Simeone, ali interes umom. *****
Nije Zakon da mu se klanjamo, već da se njime ispomažemo.
Zlatno runo
Za naš svet prinude zakoni su, čak iako se ne poštuju, poslednja brana varvarstva.
„Luče Novog Jerusalima, 2999“
ZATVOR
Priča o robiji kao izvoru životnog iskustva – mit je. Ako ga ne pojede zaborav, svako u zatvoru stečeno iskustvo vredi jedino – za neki drugi (budući) zatvor. Kako se u zatvoru čovek može naučiti nečemu ako su načela po kojima se u njemu živi suprotna načelima tzv. slobodnog života? Učite uglavnom beznačajne, neupotrebljive ili pogrešne stvari.
*****
Priča se da čovek u zatvoru ima vremena za stvari za koje ga napolju nije imao. To je laž. U zatvoru se nizašta nema vremena, osim za zatvor. A onda, vremena nedostaje uvek tamo gde ga ima najviše. *****
U društvu morate biti veći od sebe da bi vas primetili. U zatvoru je biti neprimetan najviši nauk života. Zatvor je mašina za mlevenje mesa, kroz koju netaknuti prolaze samo najsitniji komadi. *****
Govori se o tome da zatvor čoveku daje duhovnu snagu. Međutim, ko s njom tamo nije ušao, neće ni izaći. Moć se u stvari unosi, iznosi samo nemoć.
*****
Govori se da čovek u zatvoru upozna ljude. I plemeniti ljudi i nitkovi mogu se upoznati i na slobodi. Čovek, najzad, ne ide u zatvor da bi pravio poznanstva.
*****
Teško onome ko je jedino u zatvoru živeo (kao i onima koji zaista žive samo u ratu). Teško onima čije su najlepše uspomene zatvorske. Teško onima za koje je njihov zatvor kruna njihove ljudske istorije.
*****
U zatvor, razume se, ponekad treba ići. Nekad je to neizbežno zbog spoljnih okolnosti (uhvate vas, na primer), drugi put zbog unutrašnjih (nešto se mora učiniti, bez obzira na posledice). Ali tada, tim slučajem, koji je uvek nesrećan, mora vladati jasna svest da je zatvor – mesto čistog gubitka.
Tamo gde loze plaču
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZAKON
Strogi su samo zakoni jedinci. Gde ih je poviše, složiti se moraju, i dok se oni slažu i usaglašuju, primiču i odmiču, provlači se između njih Argo trgovine, kao što su se Argonauti između simplegatskih stena provukli. Jer je u Epiru rečeno: Gde je mnogo Zakona, mnogo je rupa među njima. Gde je jedan, Simeone, rupa nema.
*****
Zakona se rodnog, grčkog, držite. [...] Jer taj je Zakon za nas, a ne za druge. [...] Ako vas običaji vaši u trgovini i prometu ometaju, ostavite ih kod kuće, a na ulici, agori, u dućanu, banci, sudu i crkvi govorite, živite i nosite se saobrazno većini. [...] Zakon vlada srcem, Simeone, ali interes umom. *****
Nije Zakon da mu se klanjamo, već da se njime ispomažemo.
Zlatno runo
Za naš svet prinude zakoni su, čak iako se ne poštuju, poslednja brana varvarstva.
„Luče Novog Jerusalima, 2999“
ZATVOR
Priča o robiji kao izvoru životnog iskustva – mit je. Ako ga ne pojede zaborav, svako u zatvoru stečeno iskustvo vredi jedino – za neki drugi (budući) zatvor. Kako se u zatvoru čovek može naučiti nečemu ako su načela po kojima se u njemu živi suprotna načelima tzv. slobodnog života? Učite uglavnom beznačajne, neupotrebljive ili pogrešne stvari.
*****
Priča se da čovek u zatvoru ima vremena za stvari za koje ga napolju nije imao. To je laž. U zatvoru se nizašta nema vremena, osim za zatvor. A onda, vremena nedostaje uvek tamo gde ga ima najviše. *****
U društvu morate biti veći od sebe da bi vas primetili. U zatvoru je biti neprimetan najviši nauk života. Zatvor je mašina za mlevenje mesa, kroz koju netaknuti prolaze samo najsitniji komadi. *****
Govori se o tome da zatvor čoveku daje duhovnu snagu. Međutim, ko s njom tamo nije ušao, neće ni izaći. Moć se u stvari unosi, iznosi samo nemoć.
*****
Govori se da čovek u zatvoru upozna ljude. I plemeniti ljudi i nitkovi mogu se upoznati i na slobodi. Čovek, najzad, ne ide u zatvor da bi pravio poznanstva.
*****
Teško onome ko je jedino u zatvoru živeo (kao i onima koji zaista žive samo u ratu). Teško onima čije su najlepše uspomene zatvorske. Teško onima za koje je njihov zatvor kruna njihove ljudske istorije.
*****
U zatvor, razume se, ponekad treba ići. Nekad je to neizbežno zbog spoljnih okolnosti (uhvate vas, na primer), drugi put zbog unutrašnjih (nešto se mora učiniti, bez obzira na posledice). Ali tada, tim slučajem, koji je uvek nesrećan, mora vladati jasna svest da je zatvor – mesto čistog gubitka.
Tamo gde loze plaču
Friday, July 26, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIX
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIX
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZABORAV
Zaborav je za gerijatrijsku kliniku. Nije za istoriju. Za istoriju je pamćenje.
„Kako se kalio jedan gospodin“
Ima li u ljudskom životu išta tragičnije od zaborava?
Život na ledu 1983/84
ZAJEDNICA
Zaštitnički gregarski instinkt još od praroditeljske pećine obezbeđuje primat zajednici i, u zamenu za slobodu, daje toplu sigurnost njenim lojalnim pripadnicima.
Kako upokojiti vampira
U politici je podređivanje opštem smislu gubljenje vlastitog, a kakva smisla ima zajednica ako je čine oni koji su izgubili svoj. To bi bilo isto kao kada bismo kazali da je najslobodnija zajednica ona koja je sastavljena od robova. Ona to i jeste, ali samo ako se ne shvati kao mnoštvo različitosti u kome su delovi zadržali svoju nezavisnost, već kao nov entitet u kome su je izgubili.
U tom smislu, i samo tome, zajednica robova zaista je najslobodnija od svih mogućih. Ali kao što hrana čim je svarena gubi smisao hrane i postaje deo organizma i njegovog smisla, tako i zajednica ne ostvaruje smisao delova od kojih je sačinjena, ona ne reprodukuje pojedinačne svrhe koje su joj ustupljene, već novu, nezavisnu, po pravilu antagonu svrhama svojih delova.
*****
Sistem u kome se delo pojedinca izdvaja iz opšte sume uspeha zajednice, nikad ne može postati skladan, niti onaj sistem koji ta dela stavlja iznad i izvan opšteg dela te zajednice.
*****
Nema zajednice koja ne može preživeti nemoral svojih pojedinačnih pripadnika, ali nijedna neće preživeti vlastiti nemoral. Zajednice ne razaraju korupcije građana već korumpiranost vlasti. Nemoral građana ponekad je jedino oružje protiv nemorala vlasti. To je oružje, razume se, dvoseklo, liči na odbranu od smrti – samoubistvom.
*****
Individua, njegova sloboda i njegovo pravo stoji, načelno, iznad prava zajednice sve dotle dok se ne kosi sa najopštijim interesima te zajednice, odnosno sa interesima drugih ili druge individue. Zajednica se ostvaruje putem balansa između prava mnogobrojnih pojedinaca ili udruženih grupa, a ne na bazi prava bilo koje grupe, bilo kojih pojedinaca, bilo koje klase nad drugom.
*****
Život kod nas liči na boravak u zajednici koja permanentno održava sesije psihodrama. Sesije su uvek iste i sadržaj psihodrame uvek jednak. Ali terapija očigledno ne uspeva. Pacijentima je sve gore. Ispovesti ne postižu svrhu. One samo učvršćuju bolesnika u formi ludila koja je izabrana.
Život na ledu 1983/84
Svako predlaganje boljeg načina života zajednice izgleda smešno, ako čovek nema sredstava da ih ostvari, a žalosno kad ih dobije.
Korespondencija kao život I
Naš je odnos ambivalentan. Mi ne osporavamo važnost duhovnog života za razvoj balansirane humane zajednice, ali smo zbog bića naše ekskluzivno materijalističke civilizacije nesposobni da ga obezbedimo u meri u kojoj bi on ikakvu uravnotežujuću funkciju obavljao.
Naš je život u potpunosti orijentisan materijalnom, iz njega crpe nadahnuća, u njemu traži podsticaje i nalazi svoje primarne ciljeve. Materijalno je od uslova postalo razlog životu. Pri čemu je i taj uslov, od nečeg takođe uslovnog, bezuslovan postao.
„Luče Novog Jerusalima, 2999“
Udružili smo se u zajednicu da nam bude bolje, a ne gore; udružili smo se da ostvarimo svoje pravo na ličnu sreću, blagostanje, sigurnost i slobodu, pre svega slobodu od straha.
Odmor od istorije
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZABORAV
Zaborav je za gerijatrijsku kliniku. Nije za istoriju. Za istoriju je pamćenje.
„Kako se kalio jedan gospodin“
Ima li u ljudskom životu išta tragičnije od zaborava?
Život na ledu 1983/84
ZAJEDNICA
Zaštitnički gregarski instinkt još od praroditeljske pećine obezbeđuje primat zajednici i, u zamenu za slobodu, daje toplu sigurnost njenim lojalnim pripadnicima.
Kako upokojiti vampira
U politici je podređivanje opštem smislu gubljenje vlastitog, a kakva smisla ima zajednica ako je čine oni koji su izgubili svoj. To bi bilo isto kao kada bismo kazali da je najslobodnija zajednica ona koja je sastavljena od robova. Ona to i jeste, ali samo ako se ne shvati kao mnoštvo različitosti u kome su delovi zadržali svoju nezavisnost, već kao nov entitet u kome su je izgubili.
U tom smislu, i samo tome, zajednica robova zaista je najslobodnija od svih mogućih. Ali kao što hrana čim je svarena gubi smisao hrane i postaje deo organizma i njegovog smisla, tako i zajednica ne ostvaruje smisao delova od kojih je sačinjena, ona ne reprodukuje pojedinačne svrhe koje su joj ustupljene, već novu, nezavisnu, po pravilu antagonu svrhama svojih delova.
*****
Sistem u kome se delo pojedinca izdvaja iz opšte sume uspeha zajednice, nikad ne može postati skladan, niti onaj sistem koji ta dela stavlja iznad i izvan opšteg dela te zajednice.
*****
Nema zajednice koja ne može preživeti nemoral svojih pojedinačnih pripadnika, ali nijedna neće preživeti vlastiti nemoral. Zajednice ne razaraju korupcije građana već korumpiranost vlasti. Nemoral građana ponekad je jedino oružje protiv nemorala vlasti. To je oružje, razume se, dvoseklo, liči na odbranu od smrti – samoubistvom.
*****
Individua, njegova sloboda i njegovo pravo stoji, načelno, iznad prava zajednice sve dotle dok se ne kosi sa najopštijim interesima te zajednice, odnosno sa interesima drugih ili druge individue. Zajednica se ostvaruje putem balansa između prava mnogobrojnih pojedinaca ili udruženih grupa, a ne na bazi prava bilo koje grupe, bilo kojih pojedinaca, bilo koje klase nad drugom.
*****
Život kod nas liči na boravak u zajednici koja permanentno održava sesije psihodrama. Sesije su uvek iste i sadržaj psihodrame uvek jednak. Ali terapija očigledno ne uspeva. Pacijentima je sve gore. Ispovesti ne postižu svrhu. One samo učvršćuju bolesnika u formi ludila koja je izabrana.
Život na ledu 1983/84
Svako predlaganje boljeg načina života zajednice izgleda smešno, ako čovek nema sredstava da ih ostvari, a žalosno kad ih dobije.
Korespondencija kao život I
Naš je odnos ambivalentan. Mi ne osporavamo važnost duhovnog života za razvoj balansirane humane zajednice, ali smo zbog bića naše ekskluzivno materijalističke civilizacije nesposobni da ga obezbedimo u meri u kojoj bi on ikakvu uravnotežujuću funkciju obavljao.
Naš je život u potpunosti orijentisan materijalnom, iz njega crpe nadahnuća, u njemu traži podsticaje i nalazi svoje primarne ciljeve. Materijalno je od uslova postalo razlog životu. Pri čemu je i taj uslov, od nečeg takođe uslovnog, bezuslovan postao.
„Luče Novog Jerusalima, 2999“
Udružili smo se u zajednicu da nam bude bolje, a ne gore; udružili smo se da ostvarimo svoje pravo na ličnu sreću, blagostanje, sigurnost i slobodu, pre svega slobodu od straha.
Odmor od istorije
Thursday, July 25, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVIII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVIII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZABAVA
Ništa tako ne denuncira neko doba kao vrsta zabave kojom se njeni savremenici podaju. Naši vitezovi se zabavljahu na gozbama, beskonačnim ispičuturskim i žderačkim seansama, ili na turnirima koji pre liče na klanice nego na razonodu. Viteštvo je tek u povoju, daleko od trubadurske otmenosti i heraldičkih rafinmana. A poezija tek proba svoje prve strofe.
Sentimentalna povest Britanskog carstva
ZABLUDA
Obratiti se svojoj unutrašnjosti za pomoć, znači suočiti se sa zabludama, koje bi htele da se ponove. Život na ledu 1955/59 Zašto se ljudi tako teško, gotovo nikako, oslobađaju svojih zabluda? Zašto po svaku cenu ne pristaju da se menjaju, dakle razvijaju? Zašto nemaju hrabrosti, zato što su pogrešno vaspitani, pa im se čini da je odanost nekoj zabludi časna.
Oni podsvesno znaju da bi se priznavši svoju pogrešku, svoje pogrešno opredeljenje – a pogotovu ako su iz njega proistekle nesreće po druge – našli u duhovno izgubljenom položaju, na milost i nemilost prepušteni osećanju krivice i uzaludnosti ko zna koliko godina svog života. A ko bi to mogao da podnese?
Stoga će svoju zabludu rađe odvesti do krajnjih, pa i apsurdnih konsekvencija, nego što će je priznati iz toga izvlačeći aktivne konsekvencije.
Korespondencija kao život II
Zabluda je kao korov – ako joj ne izvučemo koren, cvetaće uvek iznova.
*****
Seme zablude je svakako u prihvatanju, ali je njen najotrovniji plod u odbijanju da se nje odreknemo kada smo je prozreli. U tome nas ne sprečava strah od istine, nego strah od života bez zablude. A možda je to jedno te isto, jer jedina istina do koje možemo dopreti možda je odbijanje svih zabluda, odnosno svih saznanja.
*****
Priznati da je čovek bio u zabludi, znači pomalo priznati da je bio budala. Život na ledu 1983/84 Bez odbacivanja starih zabluda, nema ni prihvatanja novih istina.
Zlatno runo
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ZABAVA
Ništa tako ne denuncira neko doba kao vrsta zabave kojom se njeni savremenici podaju. Naši vitezovi se zabavljahu na gozbama, beskonačnim ispičuturskim i žderačkim seansama, ili na turnirima koji pre liče na klanice nego na razonodu. Viteštvo je tek u povoju, daleko od trubadurske otmenosti i heraldičkih rafinmana. A poezija tek proba svoje prve strofe.
Sentimentalna povest Britanskog carstva
ZABLUDA
Obratiti se svojoj unutrašnjosti za pomoć, znači suočiti se sa zabludama, koje bi htele da se ponove. Život na ledu 1955/59 Zašto se ljudi tako teško, gotovo nikako, oslobađaju svojih zabluda? Zašto po svaku cenu ne pristaju da se menjaju, dakle razvijaju? Zašto nemaju hrabrosti, zato što su pogrešno vaspitani, pa im se čini da je odanost nekoj zabludi časna.
Oni podsvesno znaju da bi se priznavši svoju pogrešku, svoje pogrešno opredeljenje – a pogotovu ako su iz njega proistekle nesreće po druge – našli u duhovno izgubljenom položaju, na milost i nemilost prepušteni osećanju krivice i uzaludnosti ko zna koliko godina svog života. A ko bi to mogao da podnese?
Stoga će svoju zabludu rađe odvesti do krajnjih, pa i apsurdnih konsekvencija, nego što će je priznati iz toga izvlačeći aktivne konsekvencije.
Korespondencija kao život II
Zabluda je kao korov – ako joj ne izvučemo koren, cvetaće uvek iznova.
*****
Seme zablude je svakako u prihvatanju, ali je njen najotrovniji plod u odbijanju da se nje odreknemo kada smo je prozreli. U tome nas ne sprečava strah od istine, nego strah od života bez zablude. A možda je to jedno te isto, jer jedina istina do koje možemo dopreti možda je odbijanje svih zabluda, odnosno svih saznanja.
*****
Priznati da je čovek bio u zabludi, znači pomalo priznati da je bio budala. Život na ledu 1983/84 Bez odbacivanja starih zabluda, nema ni prihvatanja novih istina.
Zlatno runo
Wednesday, July 24, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Prostor je iluzija, vreme je iluzija.
*****
Shemom zmije savijene u krug koja grize vlastiti rep izražava se suština i vremena i onoga što se u njemu događa.
*****
Ništa ne živi večno. I vreme ništa ne znači ako je kao šagrenska koža, ako nije nepotrošivo. Ni dobitak u njemu, ako ga svega ne obuhvata. Onome ko život voli, i malo od njega sve znači, ali mu, nažalost, ništa neće značiti ni mnogo ako nije – sve.
Atlantida
Treba se povremeno osamiti, ništa ne raditi i, spuštajući se na vlastito dno, pokušati osetiti vreme kao neko ko osim njega nema ništa drugo.
*****
Vele da vreme koje ostavi traga ne može biti besmisleno. Besmisleno ne može biti, dabome da ne može čim se živi, no, šta mu brani da bude uzaludno? Pogotovu teško. A najpre, i uzaludno i teško.
Godine koje su pojeli skakavci
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Prostor je iluzija, vreme je iluzija.
*****
Shemom zmije savijene u krug koja grize vlastiti rep izražava se suština i vremena i onoga što se u njemu događa.
*****
Ništa ne živi večno. I vreme ništa ne znači ako je kao šagrenska koža, ako nije nepotrošivo. Ni dobitak u njemu, ako ga svega ne obuhvata. Onome ko život voli, i malo od njega sve znači, ali mu, nažalost, ništa neće značiti ni mnogo ako nije – sve.
Atlantida
Treba se povremeno osamiti, ništa ne raditi i, spuštajući se na vlastito dno, pokušati osetiti vreme kao neko ko osim njega nema ništa drugo.
*****
Vele da vreme koje ostavi traga ne može biti besmisleno. Besmisleno ne može biti, dabome da ne može čim se živi, no, šta mu brani da bude uzaludno? Pogotovu teško. A najpre, i uzaludno i teško.
Godine koje su pojeli skakavci
Tuesday, July 23, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVI
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXVI
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to zaboravimo i odbacimo.
Da se pomirimo sa zemljom koja nije centar vasione, trebalo nam je hiljade godina, da shvatimo kako je možemo uništiti – nekoliko decenija, a da je uništimo – svega nekoliko minuta.
*****
Zastarevamo, opsolescentni postajemo brže nego ijedna generacija u povesti vrste. Dok su se stvari sporo menjale, iskustvo otaca moglo je važiti pokoljenjima pre nego što dođe u sukob sa iskustvom potomaka. Danas se bespoštedni rat iskustava, rat, u stvari, za životni prostor, vodi već sa sinovima. Sabrana pisma iz tuđine
Kretanje kroz vreme je prividno. Vreme stoji kao što to s morem biva. Oni koji se kreću to smo mi koji u tom nepomičnom, uvek istom moru ukrug plivamo.
Zlatno vreme dijaloga
Mogu jedino da naznačim put kojim sam kretao da bih došao do definicije vremena kao horizontalne kružne ravni u kojoj se sve događa paralelno. Merna vremenska jedinica u nauci „9.192.631.700 cikla frekvencije, povezane sa prelazom između dva nivoa energije izotopa cezijuma 133“, jednako je „objektivna“ koliko i ona koja u izvesnim primitivnim plemenima tu jedinicu definiše kao vreme nužno da se obari pirinač.
Ako se od ovog relativizma apriori ne pođe, čovek se zaglavi u statičnoj definiciji najbližoj razumu i tu ostane da istrune, okružen u prostoru stvarima koje ga ne plaše, jer ih poznaje, raspoređenim u vremenu koje samo u jednom smeru teče, svestan možda da svuda oko hermetičkog kruga te definicije traje neko drugo vreme, ali nemoćan da ga dosegne, čak i ako bi za to bio voljan.
*****
Ljudski život određuje vreme i prostor. Smrt je funkcija vremena. Prostor njen oblik. U vremenu je besmrtnost nemoguća. Ona je ostvariva jedino u nevremenu. Ona koju srećemo u mitskim povestima, u mitskom svevremenu, dakle, fiktivna je, jer ni mit nije lišen vremena, on ga samo drukčije razume nego istorija.
*****
Indijski nizovi godina (juge), od kojih se konstituišu vremenske periode (mahajuge), ciklične su prirode, u njima se svetovi sa svojim vremenom rađaju, propadaju i ponovo rađaju, ali je linearni kontinuitet vremena sačuvan i sadašnjost sledi prošlost, a budućnost sadašnjost.
*****
Cikličnost garantuje reprodukciju istog vremena, ali ne i njegovih sadržaja. O jednovremenosti svega zbivanja još nema ni reči. Judeohrišćanska koncepcija temporalnosti razbija večni kružni tok vremena, kao da kida njegov kolut, tu zmiju koja sama sebe za rep grize, i vreme razvija u uzlaznu pravu liniju, čiji je početak u genezi, a kraj u smaku...
*****
Pokušaj genetičkog prevladavanja kroz porod, kroz biološku reprodukciju, oplemenjenu poštovanjem predaka i porodične prošlosti, kondicioniranjem individualne memorije da se vezuje za poreklo, za opštu memoriju genosa, čitav sistem rituala, počev od domaćih bogova i srpske slave do predačkih portreta i tzv. aristokratoidnog familijarnog ponosa,
alibi je za pokušaj da se smrt pobedi, podmetanje kukavičijeg jajeta života pod crnu pticu opšte smrti, racionalizacija potpunog neuspeha na pravcu na kome se kao bitni onemogućavajući faktor uvek iznova javlja – vreme.
*****
Kada bi trenutak trajao večnost, mi bismo praktično bili besmrtni. Ali mi bismo isto tako besmrtni bili kad bismo trenutak kao večnost doživljavali, ma koliko on „objektivno“ trajao.
*****
Fizičko vreme sveta, kao linearan, nedeljiv kontinuum, kome za meru nisu potrebni događaji, pa ni obrtanje Zemlje oko Sunca, postaje hronološko, hronično, hronsko, povesno, ma kako ga „u prostoru“ razvili, kao liniju, spiralu, planimetrijski oblik ravni, našim posredstvom, posredstvom uključivanja čovekovog racija u niz do tada prema trajanju ravnodušnih događaja.
U traganju za Zlatnim runom
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to zaboravimo i odbacimo.
Da se pomirimo sa zemljom koja nije centar vasione, trebalo nam je hiljade godina, da shvatimo kako je možemo uništiti – nekoliko decenija, a da je uništimo – svega nekoliko minuta.
*****
Zastarevamo, opsolescentni postajemo brže nego ijedna generacija u povesti vrste. Dok su se stvari sporo menjale, iskustvo otaca moglo je važiti pokoljenjima pre nego što dođe u sukob sa iskustvom potomaka. Danas se bespoštedni rat iskustava, rat, u stvari, za životni prostor, vodi već sa sinovima. Sabrana pisma iz tuđine
Kretanje kroz vreme je prividno. Vreme stoji kao što to s morem biva. Oni koji se kreću to smo mi koji u tom nepomičnom, uvek istom moru ukrug plivamo.
Zlatno vreme dijaloga
Mogu jedino da naznačim put kojim sam kretao da bih došao do definicije vremena kao horizontalne kružne ravni u kojoj se sve događa paralelno. Merna vremenska jedinica u nauci „9.192.631.700 cikla frekvencije, povezane sa prelazom između dva nivoa energije izotopa cezijuma 133“, jednako je „objektivna“ koliko i ona koja u izvesnim primitivnim plemenima tu jedinicu definiše kao vreme nužno da se obari pirinač.
Ako se od ovog relativizma apriori ne pođe, čovek se zaglavi u statičnoj definiciji najbližoj razumu i tu ostane da istrune, okružen u prostoru stvarima koje ga ne plaše, jer ih poznaje, raspoređenim u vremenu koje samo u jednom smeru teče, svestan možda da svuda oko hermetičkog kruga te definicije traje neko drugo vreme, ali nemoćan da ga dosegne, čak i ako bi za to bio voljan.
*****
Ljudski život određuje vreme i prostor. Smrt je funkcija vremena. Prostor njen oblik. U vremenu je besmrtnost nemoguća. Ona je ostvariva jedino u nevremenu. Ona koju srećemo u mitskim povestima, u mitskom svevremenu, dakle, fiktivna je, jer ni mit nije lišen vremena, on ga samo drukčije razume nego istorija.
*****
Indijski nizovi godina (juge), od kojih se konstituišu vremenske periode (mahajuge), ciklične su prirode, u njima se svetovi sa svojim vremenom rađaju, propadaju i ponovo rađaju, ali je linearni kontinuitet vremena sačuvan i sadašnjost sledi prošlost, a budućnost sadašnjost.
*****
Cikličnost garantuje reprodukciju istog vremena, ali ne i njegovih sadržaja. O jednovremenosti svega zbivanja još nema ni reči. Judeohrišćanska koncepcija temporalnosti razbija večni kružni tok vremena, kao da kida njegov kolut, tu zmiju koja sama sebe za rep grize, i vreme razvija u uzlaznu pravu liniju, čiji je početak u genezi, a kraj u smaku...
*****
Pokušaj genetičkog prevladavanja kroz porod, kroz biološku reprodukciju, oplemenjenu poštovanjem predaka i porodične prošlosti, kondicioniranjem individualne memorije da se vezuje za poreklo, za opštu memoriju genosa, čitav sistem rituala, počev od domaćih bogova i srpske slave do predačkih portreta i tzv. aristokratoidnog familijarnog ponosa,
alibi je za pokušaj da se smrt pobedi, podmetanje kukavičijeg jajeta života pod crnu pticu opšte smrti, racionalizacija potpunog neuspeha na pravcu na kome se kao bitni onemogućavajući faktor uvek iznova javlja – vreme.
*****
Kada bi trenutak trajao večnost, mi bismo praktično bili besmrtni. Ali mi bismo isto tako besmrtni bili kad bismo trenutak kao večnost doživljavali, ma koliko on „objektivno“ trajao.
*****
Fizičko vreme sveta, kao linearan, nedeljiv kontinuum, kome za meru nisu potrebni događaji, pa ni obrtanje Zemlje oko Sunca, postaje hronološko, hronično, hronsko, povesno, ma kako ga „u prostoru“ razvili, kao liniju, spiralu, planimetrijski oblik ravni, našim posredstvom, posredstvom uključivanja čovekovog racija u niz do tada prema trajanju ravnodušnih događaja.
U traganju za Zlatnim runom
Monday, July 22, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXV
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXV
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Nikad se ni za šta nema dovoljno vremena. Ni za politiku, ni za umetnost, ni za život. Zato nam sve i ispada ovako traljavo, i sve nam natraške ide.
*****
Vreme na Istoku nije kao na Zapadu. Količina peska u peščaniku ovde je sasvim neizvesna. U jednu godinu može ih i trideset dve stati!
*****
Vreme je na Istoku, kao što je poznato, oblačna kategorija.
Zlatno runo
Kao što nas vreme vara svojim prividnim proticanjem, nemogućim u večnom trajanju u kome ništa ne teče, obmanjuje nas i prostor izgledima na pomeranja koji u njegovoj beskonačnosti ne postoje [...] Osećam hladnoću. Drugi svet teče mimo mene. Treba pružiti ruku i dodirnuti ga. Treba tvoriti – novo.
Tamo gde loze plaču
Privremenosti nas teraju na žurbu, tako vreme još više skraćujemo. Onaj ko hita ne koristi vreme, on samo njime prolazi.
*****
Kad bismo shvatili vreme, razumeli bismo i smrt. Kad bismo smrt razumeli, umeli bismo da živimo. Kad bismo umeli živeti, vreme bi nam bilo jasno.
*****
Osećanje da nam izmiče vreme i da nikad nije dovoljno iskorišćeno, u prostoru ograničeno u svetilištima u kojima se zarađuje novac, da bismo pomoću njega kasnije gubili vreme.
Život na ledu 1983/84
Vreme postoji prividno, blagodareći dejstvu kauzaliteta (uzroka i posledica), koje su ga zahtevale za svoje procese, a zatim i zbog ideje Cilja kojoj je čovek te procese podvrgavao. (Kao što prostor ne postoji bez predmeta koji ga svojim odnosom određuju.) Vreme je pomoćna tvorevina uma u koju je smeštena ljudska istorija, bez njega nerazumljiva. Ono je poslužilo propasti da se izvede, nije je prouzrokovalo, kao što zvezde ne eksplodiraju zato što se u vremenu okreću, već što se duž njega pokoravaju prirodnom zakonu, po kome izvesni uzroci, u međuvremenu takođe i posledice nečeg, izazivaju druge posledice, uzroke trećim i tako u beskonačnost, izbeživu jedino propašću i uzroka i posledica. Lančana forma kauzaliteta priroda je svake propasti.
1999
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Nikad se ni za šta nema dovoljno vremena. Ni za politiku, ni za umetnost, ni za život. Zato nam sve i ispada ovako traljavo, i sve nam natraške ide.
*****
Vreme na Istoku nije kao na Zapadu. Količina peska u peščaniku ovde je sasvim neizvesna. U jednu godinu može ih i trideset dve stati!
*****
Vreme je na Istoku, kao što je poznato, oblačna kategorija.
Zlatno runo
Kao što nas vreme vara svojim prividnim proticanjem, nemogućim u večnom trajanju u kome ništa ne teče, obmanjuje nas i prostor izgledima na pomeranja koji u njegovoj beskonačnosti ne postoje [...] Osećam hladnoću. Drugi svet teče mimo mene. Treba pružiti ruku i dodirnuti ga. Treba tvoriti – novo.
Tamo gde loze plaču
Privremenosti nas teraju na žurbu, tako vreme još više skraćujemo. Onaj ko hita ne koristi vreme, on samo njime prolazi.
*****
Kad bismo shvatili vreme, razumeli bismo i smrt. Kad bismo smrt razumeli, umeli bismo da živimo. Kad bismo umeli živeti, vreme bi nam bilo jasno.
*****
Osećanje da nam izmiče vreme i da nikad nije dovoljno iskorišćeno, u prostoru ograničeno u svetilištima u kojima se zarađuje novac, da bismo pomoću njega kasnije gubili vreme.
Život na ledu 1983/84
Vreme postoji prividno, blagodareći dejstvu kauzaliteta (uzroka i posledica), koje su ga zahtevale za svoje procese, a zatim i zbog ideje Cilja kojoj je čovek te procese podvrgavao. (Kao što prostor ne postoji bez predmeta koji ga svojim odnosom određuju.) Vreme je pomoćna tvorevina uma u koju je smeštena ljudska istorija, bez njega nerazumljiva. Ono je poslužilo propasti da se izvede, nije je prouzrokovalo, kao što zvezde ne eksplodiraju zato što se u vremenu okreću, već što se duž njega pokoravaju prirodnom zakonu, po kome izvesni uzroci, u međuvremenu takođe i posledice nečeg, izazivaju druge posledice, uzroke trećim i tako u beskonačnost, izbeživu jedino propašću i uzroka i posledica. Lančana forma kauzaliteta priroda je svake propasti.
1999
Friday, July 19, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIV
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIV
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Potrošeno vreme nikada više neće biti pronađeno. Umesto njega, ispod crne zgure koju uminula zbivanja kao truo ćilim prostiru po dnu sećanja, ispod sasušenog humusa dana biće, kao s neispitanog arheološkog nalazišta –
kakvog duhovnog Hisarlika – iskopana skeletna utvara prošlosti, međ grubim videlima nepoverljive sadašnjice rasuće se i razmrviti trošne mošti bez boje, bez sjaja i bez namene doli da nas privole na bogobojazno priznavanje sopstvene prolaznosti, a u onom ređem i srećnijem slučaju na mirenje sa tim nestalnim ustrojstvom bitka.
Zauzvrat, ako budemo radini i žilavo odani neblagodarnom zanatu kopača vremena, možda ćemo između dva njegova susedna sloja, kao između dva slepljena listića zlatne vene, pronaći svoje mesto u nekom opštijem razmeštaju i upoznati sudbinu čijom smo previšnjom voljom tamo dospeli.
Graditelji
Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se razgrađuje, i vreme kad se gradi; vreme plaču i vreme smehu; vreme kad se teče i vreme kad se gubi; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori; vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru. Vreme obično i vreme neobično... vreme čuda.
„Čisti i nečisti ili čudo u Jabnelu“
Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudaraju se. Mitološko vreme je jednovremeno kao pompejansko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan zvuk pokvarene gramofonske ploče. Sakralno ne teče. Aristotel je mislio da je „vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle“. Plotin ga objašnjava kao „život duše u kretanju, kojim prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo“. Bergson, Heidegger, Kant, Sv. Augustin imaju svoja tumačenja.
Vreme na koje misli vojni strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu nije isto. Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje zemlje oko sunca ili vreme potrebno da se skuva pirinač.
Da li budućnost ne postoji samo na jeziku Bantu crnaca ili je zaista nema?
Tamo gde loze plaču
Sve ima svoje vreme. Ima vreme za „kako“ i vreme za „šta“. Ima vreme slobode i lepote. I vreme ropstva i volje.
Zlatno runo
Lepo vreme, ali na engleski način. Kompromis između žege i potopa.
Tamo gde loze plaču
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VREME
Potrošeno vreme nikada više neće biti pronađeno. Umesto njega, ispod crne zgure koju uminula zbivanja kao truo ćilim prostiru po dnu sećanja, ispod sasušenog humusa dana biće, kao s neispitanog arheološkog nalazišta –
kakvog duhovnog Hisarlika – iskopana skeletna utvara prošlosti, međ grubim videlima nepoverljive sadašnjice rasuće se i razmrviti trošne mošti bez boje, bez sjaja i bez namene doli da nas privole na bogobojazno priznavanje sopstvene prolaznosti, a u onom ređem i srećnijem slučaju na mirenje sa tim nestalnim ustrojstvom bitka.
Zauzvrat, ako budemo radini i žilavo odani neblagodarnom zanatu kopača vremena, možda ćemo između dva njegova susedna sloja, kao između dva slepljena listića zlatne vene, pronaći svoje mesto u nekom opštijem razmeštaju i upoznati sudbinu čijom smo previšnjom voljom tamo dospeli.
Graditelji
Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se razgrađuje, i vreme kad se gradi; vreme plaču i vreme smehu; vreme kad se teče i vreme kad se gubi; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori; vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru. Vreme obično i vreme neobično... vreme čuda.
„Čisti i nečisti ili čudo u Jabnelu“
Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudaraju se. Mitološko vreme je jednovremeno kao pompejansko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan zvuk pokvarene gramofonske ploče. Sakralno ne teče. Aristotel je mislio da je „vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle“. Plotin ga objašnjava kao „život duše u kretanju, kojim prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo“. Bergson, Heidegger, Kant, Sv. Augustin imaju svoja tumačenja.
Vreme na koje misli vojni strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu nije isto. Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje zemlje oko sunca ili vreme potrebno da se skuva pirinač.
Da li budućnost ne postoji samo na jeziku Bantu crnaca ili je zaista nema?
Tamo gde loze plaču
Sve ima svoje vreme. Ima vreme za „kako“ i vreme za „šta“. Ima vreme slobode i lepote. I vreme ropstva i volje.
Zlatno runo
Lepo vreme, ali na engleski način. Kompromis između žege i potopa.
Tamo gde loze plaču
Thursday, July 18, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VOLJA
Volja je manje zavisna od nas nego što mogu da pretpostave ljudi koji je naziru u pokretima svojih udova. Ona nadolazi i iščezava nezavisno od naših obraćenja.
Život na ledu 1955/59
Volja je jedini stvaralac.
Kako upokojiti vampira
Da je graditeljska jedinica Volja, svet bi, na milost i nemilost, prepušten bio osećanju da je promašen i na pogrešnom putu. Svedržeća Volja ponašala bi se prema njemu kao ćudljivi umetnik prema ilovači. Mesila bi ga bez plana i doslednosti. Podređivala bi mu oblike potresima sopstvenog promenljivog raspoloženja. Nikada nedefinisan, svet bi večno bio gladan bilo kakve određenosti. Čak i smrti.
Zlatno runo
VREDNOST
Kad nema osećanja za prave vrednosti, put lažnim širom je otvoren. Zajedno sa tim vrednostima iščezava i moral, čije odsustvo pomaže opet jedino Proseku, jer kad mačke nema, miševi ne igraju kolo. Da igraju, stvar bi bila nešto manje opasna. Miševi grizu i jedu sve što stignu i sve što vredi, ostavljajući iza sebe samo – smrad.
Život na ledu 1983/84
Što pre shvatimo da ne postoje i s t o r i j s k e, već samo a k t u e l n e vrednosti, pre ćemo ih imati. Ako ne zaboravimo gde smo i šta jednom bili, nigde ništa nećemo biti.
*****
Učtivost ništa ne košta, a kamatu odbacuje.
*****
Ništa ugled ne glođe tako nereparabilno kao osnovani podsmeh.
*****
Kakvog smisla ima nasleđivanje novca, imanja, uspomena? Jedinog smisla ima nasledno pravo na življenje – pravo na večnost!
Zlatno runo
VREME
Svi oblici vremena, po mitološkom konceptu, raspoređeni su u istoj ravni, istovremeni su. Vreme je prostor koji se menja.
*****
Istovremenost je odsustvo vremena, odsustvo istorije, konačnost – jedino pravo vreme.
*****
Pradavno ciklično shvatanje vremena odriče progres, mada ne poriče razvoj.
*****
Vreme se ne može pobediti. Smrt je neminovna, jer je već početkom data. Napretka nema. A napredak bi se mogao ostvariti jedino pobedom nad vremenom, pobedom nad smrću. Tamo gde loze plaču Večnost prođe dok se nešto ne dogodi, a kad se dogodi prođe čas.
*****
Najmanje vremena čovek ima tamo gde nema ništa osim vremena.
Život na ledu 1955/59
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VOLJA
Volja je manje zavisna od nas nego što mogu da pretpostave ljudi koji je naziru u pokretima svojih udova. Ona nadolazi i iščezava nezavisno od naših obraćenja.
Život na ledu 1955/59
Volja je jedini stvaralac.
Kako upokojiti vampira
Da je graditeljska jedinica Volja, svet bi, na milost i nemilost, prepušten bio osećanju da je promašen i na pogrešnom putu. Svedržeća Volja ponašala bi se prema njemu kao ćudljivi umetnik prema ilovači. Mesila bi ga bez plana i doslednosti. Podređivala bi mu oblike potresima sopstvenog promenljivog raspoloženja. Nikada nedefinisan, svet bi večno bio gladan bilo kakve određenosti. Čak i smrti.
Zlatno runo
VREDNOST
Kad nema osećanja za prave vrednosti, put lažnim širom je otvoren. Zajedno sa tim vrednostima iščezava i moral, čije odsustvo pomaže opet jedino Proseku, jer kad mačke nema, miševi ne igraju kolo. Da igraju, stvar bi bila nešto manje opasna. Miševi grizu i jedu sve što stignu i sve što vredi, ostavljajući iza sebe samo – smrad.
Život na ledu 1983/84
Što pre shvatimo da ne postoje i s t o r i j s k e, već samo a k t u e l n e vrednosti, pre ćemo ih imati. Ako ne zaboravimo gde smo i šta jednom bili, nigde ništa nećemo biti.
*****
Učtivost ništa ne košta, a kamatu odbacuje.
*****
Ništa ugled ne glođe tako nereparabilno kao osnovani podsmeh.
*****
Kakvog smisla ima nasleđivanje novca, imanja, uspomena? Jedinog smisla ima nasledno pravo na življenje – pravo na večnost!
Zlatno runo
VREME
Svi oblici vremena, po mitološkom konceptu, raspoređeni su u istoj ravni, istovremeni su. Vreme je prostor koji se menja.
*****
Istovremenost je odsustvo vremena, odsustvo istorije, konačnost – jedino pravo vreme.
*****
Pradavno ciklično shvatanje vremena odriče progres, mada ne poriče razvoj.
*****
Vreme se ne može pobediti. Smrt je neminovna, jer je već početkom data. Napretka nema. A napredak bi se mogao ostvariti jedino pobedom nad vremenom, pobedom nad smrću. Tamo gde loze plaču Večnost prođe dok se nešto ne dogodi, a kad se dogodi prođe čas.
*****
Najmanje vremena čovek ima tamo gde nema ništa osim vremena.
Život na ledu 1955/59
Wednesday, July 17, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Da bi se htelo vladati potrebno je imati visoko mišljenje o sebi. Ali da bi se vladalo potrebno je imati i nisko mišljenje o drugima.
*****
Vladanje narodom je isto što i silovanje iz ljubavi.
*****
Na vlasti se politika može sprovoditi, ali se ne stiže o njoj razmišljati. U opoziciji za razmišljanja ima neograničeno vremena, ali se od toga ništa ne može sprovoditi. Tako se dobija vladajuća politika bez pameti, i pamet u opoziciji bez upotrebe, bez svrhe.
Život na ledu 1983/84
Ko se ne može uništiti u opoziciji, treba ga uništavati vlašću. U zagušljivom vazduhu moći, i najotpornije ideje prokisnu. U sjaju vlasti svaka farba izbledi, pa će i crvena.
Zlatno runo
Prve se represalije uvek vrše protiv bivše vlasti. Time se obavljaju tri posla. Dokazuje se da nije valjala (inače se ne bi kažnjavala), nalazi se krivac za nevolje sadašnjosti i eliminiše opasnost od restauracije. U političkoj istoriji slika je česta.
Prljave poslove apsolutistička vlast natura potencijalnoj opoziciji, na koju, u slučaju potrebe, ako se stvari preokrenu, može baciti krivicu. Istorija obračuna u boljševičkoj partiji SSSR-a ilustracija je toga fenomena.
U traganju za Zlatnim runom III
Vlast se s narodom dopisuje putem javnih proklamacija. Narod s vlastima, nekad preko zidova kuća i javnih klozeta, nekad pomoću pisama čitalaca novina. (Eksplozivna pisma nećemo računati, jer nije zamišljeno da budu pročitana.) Većina pisama čitalaca liče na setne poruke s nadgrobnog kamenja, a sam postupak na nekiju, kako su stari Grci nazivali izmenu misli među živima i mrtvima.
Nadgrobni spomenik, ako je naročit, ponekad još i ode u muzej, ali poruka, i ona najmudrija, uvek odlazi u zaborav. To nam pomaže da istoriju pravimo kao da se pre nas i mimo nas ništa valjano nije uradilo, da je stvaramo kao sliku koja nema šta da duguje ni prirodi ni umetnosti.
Sabrana pisma iz tuđine
Vlast je najopasnija kad je nesigurna. Zbunjena država je kao besan pas.
„Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347“
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Da bi se htelo vladati potrebno je imati visoko mišljenje o sebi. Ali da bi se vladalo potrebno je imati i nisko mišljenje o drugima.
*****
Vladanje narodom je isto što i silovanje iz ljubavi.
*****
Na vlasti se politika može sprovoditi, ali se ne stiže o njoj razmišljati. U opoziciji za razmišljanja ima neograničeno vremena, ali se od toga ništa ne može sprovoditi. Tako se dobija vladajuća politika bez pameti, i pamet u opoziciji bez upotrebe, bez svrhe.
Život na ledu 1983/84
Ko se ne može uništiti u opoziciji, treba ga uništavati vlašću. U zagušljivom vazduhu moći, i najotpornije ideje prokisnu. U sjaju vlasti svaka farba izbledi, pa će i crvena.
Zlatno runo
Prve se represalije uvek vrše protiv bivše vlasti. Time se obavljaju tri posla. Dokazuje se da nije valjala (inače se ne bi kažnjavala), nalazi se krivac za nevolje sadašnjosti i eliminiše opasnost od restauracije. U političkoj istoriji slika je česta.
Prljave poslove apsolutistička vlast natura potencijalnoj opoziciji, na koju, u slučaju potrebe, ako se stvari preokrenu, može baciti krivicu. Istorija obračuna u boljševičkoj partiji SSSR-a ilustracija je toga fenomena.
U traganju za Zlatnim runom III
Vlast se s narodom dopisuje putem javnih proklamacija. Narod s vlastima, nekad preko zidova kuća i javnih klozeta, nekad pomoću pisama čitalaca novina. (Eksplozivna pisma nećemo računati, jer nije zamišljeno da budu pročitana.) Većina pisama čitalaca liče na setne poruke s nadgrobnog kamenja, a sam postupak na nekiju, kako su stari Grci nazivali izmenu misli među živima i mrtvima.
Nadgrobni spomenik, ako je naročit, ponekad još i ode u muzej, ali poruka, i ona najmudrija, uvek odlazi u zaborav. To nam pomaže da istoriju pravimo kao da se pre nas i mimo nas ništa valjano nije uradilo, da je stvaramo kao sliku koja nema šta da duguje ni prirodi ni umetnosti.
Sabrana pisma iz tuđine
Vlast je najopasnija kad je nesigurna. Zbunjena država je kao besan pas.
„Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347“
Tuesday, July 16, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXI
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXI
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Ja ću, lično, poslušati Unamuna, koji misli da je manje verovatno da ćemo biti prokleti zbog svojih sumnji nego zbog svojih ubeđenja. Samo, ja mogu da sumnjam, ja sam bespomoćan. Vlada koja ni u šta ne veruje, ne bi mogla da vlada. A moć je prokleta i ovako i onako.
Sabrana pisma iz tuđine
Vladanje je razumevanje drugih, i razumevanje sebe. Jedno od dvoga nije dostatno. Ako jedino druge razumete, bićete preslabi. Razumete li samo sebe, prejaki. A mera je temelj dobrom vladanju. Zlatno runo
Izbori su za vlade što i završni ispiti za nespremne učenike koji su se preko školske godine izvlačili izostajanjem s časova ili sumnjivim i neodređenim odgovorima. Kad se sve sabere, izbori su jedina ustanova demokratije koja joj preči da bude savršena i demokratskim vladama da budu uspešne. Sve do izbora, ma kakva da je, vlada je uspešna.
Na izborima će njen uspeh zavisiti od njenog rada tokom mandata, ali kako je za svaku vladu on uvek dobar – a samo su okolnosti u kojima deluje stalno loše – njeno će čuđenje kad uprkos tome padne takođe biti veliko. Nijedna vlada neće misliti da je pala zbog svoje rđave uprave. Najdalje što će u shvatanju svog pada ići je pretpostavka da je oborena zbog ispravljanja rđave uprave neke prethodne.
Svaki kabinet smatra sebe prirodnom vladom nacije, a opoziciju neprirodnom bandom bučnih zavidljivaca i arogantnih diletanata.
Sabrana pisma iz tuđine
VLAST
Vlast je kao plod; dok ne bude zreo neće pasti, ma koliko tresli drva na kojima raste.
Život na ledu 1955/59
Jedino najveći narodni vođi, proroci i umetnici mogu da preziru, mrze, ponižavaju čoveka, da ga kinje, kušaju i korumpiraju, a da izgleda kao da im je do njega više od svega na svetu stalo.
*****
Dijalektički je uvek sve u redu. Dijalektički se uvek sve može objasniti. Naročito kad je dijalektika u rukama onih kojima služi ne da bi se došlo do istine, nego da bi prigrabili vlast, koja im po običnoj smrtnoj logici nipošto ne pripada.
*****
Ko zna istinu, nikad se za vlast ne bi ni otimao. Vlast ne služi da bi se istina primenila, nego da bi se vršenjem vlasti saznala.
Zlatno runo
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Ja ću, lično, poslušati Unamuna, koji misli da je manje verovatno da ćemo biti prokleti zbog svojih sumnji nego zbog svojih ubeđenja. Samo, ja mogu da sumnjam, ja sam bespomoćan. Vlada koja ni u šta ne veruje, ne bi mogla da vlada. A moć je prokleta i ovako i onako.
Sabrana pisma iz tuđine
Vladanje je razumevanje drugih, i razumevanje sebe. Jedno od dvoga nije dostatno. Ako jedino druge razumete, bićete preslabi. Razumete li samo sebe, prejaki. A mera je temelj dobrom vladanju. Zlatno runo
Izbori su za vlade što i završni ispiti za nespremne učenike koji su se preko školske godine izvlačili izostajanjem s časova ili sumnjivim i neodređenim odgovorima. Kad se sve sabere, izbori su jedina ustanova demokratije koja joj preči da bude savršena i demokratskim vladama da budu uspešne. Sve do izbora, ma kakva da je, vlada je uspešna.
Na izborima će njen uspeh zavisiti od njenog rada tokom mandata, ali kako je za svaku vladu on uvek dobar – a samo su okolnosti u kojima deluje stalno loše – njeno će čuđenje kad uprkos tome padne takođe biti veliko. Nijedna vlada neće misliti da je pala zbog svoje rđave uprave. Najdalje što će u shvatanju svog pada ići je pretpostavka da je oborena zbog ispravljanja rđave uprave neke prethodne.
Svaki kabinet smatra sebe prirodnom vladom nacije, a opoziciju neprirodnom bandom bučnih zavidljivaca i arogantnih diletanata.
Sabrana pisma iz tuđine
VLAST
Vlast je kao plod; dok ne bude zreo neće pasti, ma koliko tresli drva na kojima raste.
Život na ledu 1955/59
Jedino najveći narodni vođi, proroci i umetnici mogu da preziru, mrze, ponižavaju čoveka, da ga kinje, kušaju i korumpiraju, a da izgleda kao da im je do njega više od svega na svetu stalo.
*****
Dijalektički je uvek sve u redu. Dijalektički se uvek sve može objasniti. Naročito kad je dijalektika u rukama onih kojima služi ne da bi se došlo do istine, nego da bi prigrabili vlast, koja im po običnoj smrtnoj logici nipošto ne pripada.
*****
Ko zna istinu, nikad se za vlast ne bi ni otimao. Vlast ne služi da bi se istina primenila, nego da bi se vršenjem vlasti saznala.
Zlatno runo
Monday, July 15, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLX
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLX
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Najbolje su najkraće vlade. Svaka stalnost je pogubna za demokratiju. Dugovečna vlada najzad počinje umišljati da je, čim je tako duga, i – dobra.
*****
Kratke vlade bolje su od drugih već i stoga što nemajući mnogo vremena, trude se da što pre pokažu svoje vrline, pa i ne stižu da demonstriraju svoje mane.
*****
Parlament se može ograditi od pogrešaka diskreditovane vlade, jer u svakom danom momentu bar jedan njegov deo stoji prema vladi u opoziciji.
Tamo gde loze plaču
Vlade uvek očekuju neprilike. Ništa drugo i ne predviđaju. Svaka vlada najveći deo mandata i provodi u savladavanju neprilika. Vladanje i nije drugo nego beskonačno i iscrpljujuće uklanjanje jednih neprilika da bi se napravilo mesto za druge…
Zlatno runo
Postojalo je pravilo za ponašanje viktorijanske dece. Viktorijanska deca morala su se tako ponašati da se vide, ali ne i da se čuju. Savremene vlade morale bi se videti, ali ne i osećati. Nažalost mnoge od njih ne vide se, ali se utoliko više osećaju, a većina se i oseća i vidi.
*****
Oni koji vladaju žive od motiva, oni kojima se vlada – od njihove primene.
*****
Dva i dva su četiri, ali ima ih koji kažu da je pet, to su mahom vlade.
Život na ledu 1983/84
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
VLADA
Najbolje su najkraće vlade. Svaka stalnost je pogubna za demokratiju. Dugovečna vlada najzad počinje umišljati da je, čim je tako duga, i – dobra.
*****
Kratke vlade bolje su od drugih već i stoga što nemajući mnogo vremena, trude se da što pre pokažu svoje vrline, pa i ne stižu da demonstriraju svoje mane.
*****
Parlament se može ograditi od pogrešaka diskreditovane vlade, jer u svakom danom momentu bar jedan njegov deo stoji prema vladi u opoziciji.
Tamo gde loze plaču
Vlade uvek očekuju neprilike. Ništa drugo i ne predviđaju. Svaka vlada najveći deo mandata i provodi u savladavanju neprilika. Vladanje i nije drugo nego beskonačno i iscrpljujuće uklanjanje jednih neprilika da bi se napravilo mesto za druge…
Zlatno runo
Postojalo je pravilo za ponašanje viktorijanske dece. Viktorijanska deca morala su se tako ponašati da se vide, ali ne i da se čuju. Savremene vlade morale bi se videti, ali ne i osećati. Nažalost mnoge od njih ne vide se, ali se utoliko više osećaju, a većina se i oseća i vidi.
*****
Oni koji vladaju žive od motiva, oni kojima se vlada – od njihove primene.
*****
Dva i dva su četiri, ali ima ih koji kažu da je pet, to su mahom vlade.
Život na ledu 1983/84
Friday, July 12, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIX
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIX
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USTAV
Od rata naovamo imađasmo sve savršenije Ustave. Ustavi behu savršeni, ali se nijedan nije pokazao uspelim. Svaki je imao mane koje su ispravljane narednim, uništavajući usput i vrline prethodnih (ako su postojale). Očigledno je da klasičnim putem do savršenog ustava nećemo stići. I da se savršenog ustava u nesavršenom svetu nemoguće domoći.
Sabrana pisma iz tuđine
UZALUDNOST
Prave i krive slobodne linije ne postoje. Postoje samo krugovi. Strahujemo od krugova. Večnost zamišljamo kao krug. Smrt je krug. Ropstvo je krug. (Samice ne bi smele biti četvorougaone. Morale bi biti krugovi, kojima se pridaje moć da ubijaju.) Krug je simbol mira, ništavila, savršenstva, Boga, ponavljanja, a iznad svega – uzaludnosti. Ali, uzaludnost nije i besmislenost. Jer smisao je u – krugu. *****
Mi se ustežemo da ozakonimo svoju izlišnost – i da joj time damo, ma i naopak, neki smisao – da priznamo svoju inferiornost prema očevima. Inferiornost pred neprijateljem. Inferiornost pred vlastitim idejama, Inferiornost pred životinjama koje uspešno žive, iako u tome ne traže nikakav smisao.
Pred nebom koje seva, ne znajući za uzaludnost, pred travom koja raste, iako nema cilja, pred predmetima koje smo nazvali mrtvim samo zato što je njihova molekularna dinamika drukčija od naše, čak i pred mrtvima. Iako mrtvi, oni nešto preduzimaju. Oni se raspadaju.
Tamo gde loze plaču
VELIČINA
Prometejstvo nije u posedovanju vatre, nego u borbi za nju, i u onom vremenu koje se provede prikovan za kavkasku stenu pošto se vatra otela. Orlovi koji kljuju džigericu, kad se sve svrši, ne mogu se izbeći.
Tamo gde loze plaču
VERNOST
Vernost koja se zasniva na razlogu nepouzdana je. Promeni li se razlog – vernosti nestaje. Vernost se mora zasnivati jedino na veri, a veri ne trebaju razlozi, njoj je nužna samo ona sama.
Život na ledu 1983/84
VLADA
Najbolje se vlada kad narod spava. Onda ne oseća da njime vladaju.
Političke sveske
Vlade se otimaju o ljude koji služe ne misleći, nego da misle ne služeći.
*****
Od onih koji sa velikom revnošću služe jednoj vladi, sa velikom se sigurnošću može očekivati da će sa udvojenom služiti protivničkoj. Delom iz načela, a delom iz straha – jer pokajanje ne zahteva veći dokaz od krvi svojih prijatelja i dobročinitelja.
*****
Pametna vlada ne plaši se [...] onih koji su se protiv nje borili, jer oni moraju da se pokore, nego onih koji su se za nju borili, jer oni mogu i da odreknu poslušnost. Oni koji su se, međutim, preteranom revnošću isticali u borbi protiv jednog režima, ne smeju očekivati nagradu od svog sopstvenog, jer nijedan režim nema poverenja u heroje i žrtve.
Možda zato što oni žele da se ponove. Jednako kao što žele večite sluge.
Život na ledu 1955/59
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USTAV
Od rata naovamo imađasmo sve savršenije Ustave. Ustavi behu savršeni, ali se nijedan nije pokazao uspelim. Svaki je imao mane koje su ispravljane narednim, uništavajući usput i vrline prethodnih (ako su postojale). Očigledno je da klasičnim putem do savršenog ustava nećemo stići. I da se savršenog ustava u nesavršenom svetu nemoguće domoći.
Sabrana pisma iz tuđine
UZALUDNOST
Prave i krive slobodne linije ne postoje. Postoje samo krugovi. Strahujemo od krugova. Večnost zamišljamo kao krug. Smrt je krug. Ropstvo je krug. (Samice ne bi smele biti četvorougaone. Morale bi biti krugovi, kojima se pridaje moć da ubijaju.) Krug je simbol mira, ništavila, savršenstva, Boga, ponavljanja, a iznad svega – uzaludnosti. Ali, uzaludnost nije i besmislenost. Jer smisao je u – krugu. *****
Mi se ustežemo da ozakonimo svoju izlišnost – i da joj time damo, ma i naopak, neki smisao – da priznamo svoju inferiornost prema očevima. Inferiornost pred neprijateljem. Inferiornost pred vlastitim idejama, Inferiornost pred životinjama koje uspešno žive, iako u tome ne traže nikakav smisao.
Pred nebom koje seva, ne znajući za uzaludnost, pred travom koja raste, iako nema cilja, pred predmetima koje smo nazvali mrtvim samo zato što je njihova molekularna dinamika drukčija od naše, čak i pred mrtvima. Iako mrtvi, oni nešto preduzimaju. Oni se raspadaju.
Tamo gde loze plaču
VELIČINA
Prometejstvo nije u posedovanju vatre, nego u borbi za nju, i u onom vremenu koje se provede prikovan za kavkasku stenu pošto se vatra otela. Orlovi koji kljuju džigericu, kad se sve svrši, ne mogu se izbeći.
Tamo gde loze plaču
VERNOST
Vernost koja se zasniva na razlogu nepouzdana je. Promeni li se razlog – vernosti nestaje. Vernost se mora zasnivati jedino na veri, a veri ne trebaju razlozi, njoj je nužna samo ona sama.
Život na ledu 1983/84
VLADA
Najbolje se vlada kad narod spava. Onda ne oseća da njime vladaju.
Političke sveske
Vlade se otimaju o ljude koji služe ne misleći, nego da misle ne služeći.
*****
Od onih koji sa velikom revnošću služe jednoj vladi, sa velikom se sigurnošću može očekivati da će sa udvojenom služiti protivničkoj. Delom iz načela, a delom iz straha – jer pokajanje ne zahteva veći dokaz od krvi svojih prijatelja i dobročinitelja.
*****
Pametna vlada ne plaši se [...] onih koji su se protiv nje borili, jer oni moraju da se pokore, nego onih koji su se za nju borili, jer oni mogu i da odreknu poslušnost. Oni koji su se, međutim, preteranom revnošću isticali u borbi protiv jednog režima, ne smeju očekivati nagradu od svog sopstvenog, jer nijedan režim nema poverenja u heroje i žrtve.
Možda zato što oni žele da se ponove. Jednako kao što žele večite sluge.
Život na ledu 1955/59
Thursday, July 11, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVIII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVIII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USPOMENE
Na Zadušnice se groblju ide sa proskuricama i uspomenama, ne sa dokumentima i dokazima, sa kojima se, opet, mora na sud, na kome uspomene slabo vrede ako drugim dokazima nisu potkrepljene, premda su vam na Revolucionarnim sudovima, pa i na našim posle rata, i najjači dokazi vredeli taman koliko – poskurice za umirivanje duhova.
Po uspomene čovek ide da one ne dođu po njega. A one mogu biti samo u njemu. I sve što uspomena nije – ništa nije.
Godine koje su pojeli skakavci
U posleratno doba socijalističke Obnove i Izgradnje, oko godine 1946, zajedničke uspomene značile su mnogo više nego danas, 1987, kada je korozija dugog mira bledim vapnom ravnodušnosti pokrila stare grobove, zamorom izmirila bivše račune, izravnala neravnine istorije i najdublje, najplemenitije razlike iz mladosti učinila besmislenim.
„Svirač iz Zlatnih vremena, 1987“
Uspomene mi više ništa ne govore o mom zatvorskom životu. Saopštavaju mi samo univerzalnu priču o našoj promašenoj verziji humaniteta.
Stope u pesku
USTAV
Nacionalna i lična, ideološka i socijalna homocentričnost, proglasila je banalnu sreću „stomaka“ i „sačuvane kože“ osnovnim geslom modernog ustava. Status quo je krilatica savremene civilizacije. Život na ledu 1983/84
U socijalističkom Ustavu veli se, takođe, da svako ima prava na rad, ali se ne kaže i da od njega neće moći ljudski živeti, da svako ima sve slobode, ali ne i slobodu da sve iskoristi.
Godine koje su pojeli skakavci
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USPOMENE
Na Zadušnice se groblju ide sa proskuricama i uspomenama, ne sa dokumentima i dokazima, sa kojima se, opet, mora na sud, na kome uspomene slabo vrede ako drugim dokazima nisu potkrepljene, premda su vam na Revolucionarnim sudovima, pa i na našim posle rata, i najjači dokazi vredeli taman koliko – poskurice za umirivanje duhova.
Po uspomene čovek ide da one ne dođu po njega. A one mogu biti samo u njemu. I sve što uspomena nije – ništa nije.
Godine koje su pojeli skakavci
U posleratno doba socijalističke Obnove i Izgradnje, oko godine 1946, zajedničke uspomene značile su mnogo više nego danas, 1987, kada je korozija dugog mira bledim vapnom ravnodušnosti pokrila stare grobove, zamorom izmirila bivše račune, izravnala neravnine istorije i najdublje, najplemenitije razlike iz mladosti učinila besmislenim.
„Svirač iz Zlatnih vremena, 1987“
Uspomene mi više ništa ne govore o mom zatvorskom životu. Saopštavaju mi samo univerzalnu priču o našoj promašenoj verziji humaniteta.
Stope u pesku
USTAV
Nacionalna i lična, ideološka i socijalna homocentričnost, proglasila je banalnu sreću „stomaka“ i „sačuvane kože“ osnovnim geslom modernog ustava. Status quo je krilatica savremene civilizacije. Život na ledu 1983/84
U socijalističkom Ustavu veli se, takođe, da svako ima prava na rad, ali se ne kaže i da od njega neće moći ljudski živeti, da svako ima sve slobode, ali ne i slobodu da sve iskoristi.
Godine koje su pojeli skakavci
Wednesday, July 10, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USPEH
Svaki uspeh unakazuje. Apsolutni uspeh unakazuje apsolutno.
Život na ledu 1983/84
USPOMENE
Uspomene imaju svoj život. Život zacelo gotovanski, kao plesan, pa ipak, u neku ruku, nezavisan i nepodložan našim komandama.
*****
Uspomene smo ponekad kadri da prizovemo. Zauzvrat, one što nas same od sebe opsedaju nismo u stanju svojevoljno da odstranimo. Iza maglene busije prošlosti stoje naše uspomene kao krvožedni ratnici bez lica, u čije namere ne možemo pronići i čiji napad ne umemo zaustaviti.
*****
Uspomene nam se vraćaju na način svojstven samo toj stvarnosti. Uspomene na ljude vraćaju se staloženo kao i osobe što ih ispunjavaju ili žustro i bučno ako haos više odgovara vulgarnoj prirodi modela.
*****
Ima uspomena koje nam razbijaju srce isto onako nemilosrdno kao i događaj što ga astralno obnavljaju.
*****
Ima uspomena stidljivih po poreklu i koje se nikad bez naše volje ne bi javile.
*****
Ima uspomena koje osim lobokotomije ništa ne može sprečiti da nam razore život.
Kako upokojiti vampira
Tvoj žifot je dok ti je otac žif, i žena dok ti pod ruku, i dok ti ispisnjaci za trpezom [...] Ne žifi se, Tomanijo, od sinofa nego od uspomenja.
*****
Spomenji su vazda sa tobom, a sinofi te u kaljkulaciju uzimadu samo dok ne parafiraš testamenjat. Zlatno runo
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
USPEH
Svaki uspeh unakazuje. Apsolutni uspeh unakazuje apsolutno.
Život na ledu 1983/84
USPOMENE
Uspomene imaju svoj život. Život zacelo gotovanski, kao plesan, pa ipak, u neku ruku, nezavisan i nepodložan našim komandama.
*****
Uspomene smo ponekad kadri da prizovemo. Zauzvrat, one što nas same od sebe opsedaju nismo u stanju svojevoljno da odstranimo. Iza maglene busije prošlosti stoje naše uspomene kao krvožedni ratnici bez lica, u čije namere ne možemo pronići i čiji napad ne umemo zaustaviti.
*****
Uspomene nam se vraćaju na način svojstven samo toj stvarnosti. Uspomene na ljude vraćaju se staloženo kao i osobe što ih ispunjavaju ili žustro i bučno ako haos više odgovara vulgarnoj prirodi modela.
*****
Ima uspomena koje nam razbijaju srce isto onako nemilosrdno kao i događaj što ga astralno obnavljaju.
*****
Ima uspomena stidljivih po poreklu i koje se nikad bez naše volje ne bi javile.
*****
Ima uspomena koje osim lobokotomije ništa ne može sprečiti da nam razore život.
Kako upokojiti vampira
Tvoj žifot je dok ti je otac žif, i žena dok ti pod ruku, i dok ti ispisnjaci za trpezom [...] Ne žifi se, Tomanijo, od sinofa nego od uspomenja.
*****
Spomenji su vazda sa tobom, a sinofi te u kaljkulaciju uzimadu samo dok ne parafiraš testamenjat. Zlatno runo
Tuesday, July 09, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVI
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVI
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Renesansa je doba umetnosti, nauke, istraživanja, avantura (tela i duha) i, razume se, trgovine. A iznad svega doba – ponovo otkrivenog fakta.
Sve dok se na more niste navezli, mogli ste se u zamišljanju sveta osloniti na slobodnu, ničim nesputanu geografiju vaše spekulativne imaginacije, pa držati da je zemlja disk s Jerusalimom u centru, čak i da je na leđima nose četiri slona, ali na moru su vas cilju mogle odvesti jedino dobro shvaćene nebeske putanje zvezde, a na kopnu tačno iscrtane zemljopisne mape.
Za Englesku je nesumnjiva sreća što je u svoju renesansu ušla s vladarem koji je poimao značaj mora za dobrobit zemlje i bio pre svega sjajan trgovac, a onda sve ostalo, umesto da, kao mi Srbi, uđe s Turcima koji su mrzeli vodu a držali da trgovina nije za gospodu, ni politika i rat za raju. Sentimentalna povest Britanskog carstva
USPEH
Danas su na ceni jedino ljudi koji su postigli uspeh preko noći.
„Obešenjak“
Bilo bi dobro kada bi čovek mogao da se odrekne svih grešaka, a za svoje da prizna samo uspehe.
„Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“
Da se uspe, potrebno je mnogo uslova. Za neuspeh je dovoljan samo jedan.
Zlatno runo
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Renesansa je doba umetnosti, nauke, istraživanja, avantura (tela i duha) i, razume se, trgovine. A iznad svega doba – ponovo otkrivenog fakta.
Sve dok se na more niste navezli, mogli ste se u zamišljanju sveta osloniti na slobodnu, ničim nesputanu geografiju vaše spekulativne imaginacije, pa držati da je zemlja disk s Jerusalimom u centru, čak i da je na leđima nose četiri slona, ali na moru su vas cilju mogle odvesti jedino dobro shvaćene nebeske putanje zvezde, a na kopnu tačno iscrtane zemljopisne mape.
Za Englesku je nesumnjiva sreća što je u svoju renesansu ušla s vladarem koji je poimao značaj mora za dobrobit zemlje i bio pre svega sjajan trgovac, a onda sve ostalo, umesto da, kao mi Srbi, uđe s Turcima koji su mrzeli vodu a držali da trgovina nije za gospodu, ni politika i rat za raju. Sentimentalna povest Britanskog carstva
USPEH
Danas su na ceni jedino ljudi koji su postigli uspeh preko noći.
„Obešenjak“
Bilo bi dobro kada bi čovek mogao da se odrekne svih grešaka, a za svoje da prizna samo uspehe.
„Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“
Da se uspe, potrebno je mnogo uslova. Za neuspeh je dovoljan samo jedan.
Zlatno runo
Monday, July 08, 2019
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLV
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLV
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Umetnici su nezamenljivi kolaborateri. Kod njih će umetnička savest uvek pobediti građansku. Godine koje su pojeli skakavci
Uvek sam smatrao da umetnost mora biti apsolutno distancirana od bilo kakve građanske uloge, da se ona mora baviti samo sobom, odnosno svojim sredstvima izražavati svoje gledište o svetu. Uvek se sećam jedne rečenice Eugènea Ionescoa, u kojoj on kaže da literatura nije poštar da raznosi poruke.
*****
Građanski život, lično opredeljenje, političko i svako drugo, trebalo bi potpuno da bude odvojeno od onoga što je umetnost. To što to nije, to je tragedija našeg vremena. Pokazuje se da svako ono delo koje ima neposrednu tezu, neposredan povod u obračunu sa nečim što je aktuelno, nema, osim izuzetno – opet je pitanje dara i slučaja – velike šanse da preživi. Zato sam ja za potpuno odvajanje umetnosti od građanskog angažmana.
Zlatno doba dijaloga
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
UMETNOST
Umetnici su nezamenljivi kolaborateri. Kod njih će umetnička savest uvek pobediti građansku. Godine koje su pojeli skakavci
Uvek sam smatrao da umetnost mora biti apsolutno distancirana od bilo kakve građanske uloge, da se ona mora baviti samo sobom, odnosno svojim sredstvima izražavati svoje gledište o svetu. Uvek se sećam jedne rečenice Eugènea Ionescoa, u kojoj on kaže da literatura nije poštar da raznosi poruke.
*****
Građanski život, lično opredeljenje, političko i svako drugo, trebalo bi potpuno da bude odvojeno od onoga što je umetnost. To što to nije, to je tragedija našeg vremena. Pokazuje se da svako ono delo koje ima neposrednu tezu, neposredan povod u obračunu sa nečim što je aktuelno, nema, osim izuzetno – opet je pitanje dara i slučaja – velike šanse da preživi. Zato sam ja za potpuno odvajanje umetnosti od građanskog angažmana.
Zlatno doba dijaloga