MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 ZABORAV 

 Zaborav je za gerijatrijsku kliniku. Nije za istoriju. Za istoriju je pamćenje.
 „Kako se kalio jedan gospodin“

 Ima li u ljudskom životu išta tragičnije od zaborava?
 Život na ledu 1983/84 

 ZAJEDNICA 

 Zaštitnički gregarski instinkt još od praroditeljske pećine obezbeđuje primat zajednici i, u zamenu za slobodu, daje toplu sigurnost njenim lojalnim pripadnicima.
 Kako upokojiti vampira 

 U politici je podređivanje opštem smislu gubljenje vlastitog, a kakva smisla ima zajednica ako je čine oni koji su izgubili svoj. To bi bilo isto kao kada bismo kazali da je najslobodnija zajednica ona koja je sastavljena od robova. Ona to i jeste, ali samo ako se ne shvati kao mnoštvo različitosti u kome su delovi zadržali svoju nezavisnost, već kao nov entitet u kome su je izgubili.

U tom smislu, i samo tome, zajednica robova zaista je najslobodnija od svih mogućih. Ali kao što hrana čim je svarena gubi smisao hrane i postaje deo organizma i njegovog smisla, tako i zajednica ne ostvaruje smisao delova od kojih je sačinjena, ona ne reprodukuje pojedinačne svrhe koje su joj ustupljene, već novu, nezavisnu, po pravilu antagonu svrhama svojih delova.
 *****
Sistem u kome se delo pojedinca izdvaja iz opšte sume uspeha zajednice, nikad ne može postati skladan, niti onaj sistem koji ta dela stavlja iznad i izvan opšteg dela te zajednice.
 *****
Nema zajednice koja ne može preživeti nemoral svojih pojedinačnih pripadnika, ali nijedna neće preživeti vlastiti nemoral. Zajednice ne razaraju korupcije građana već korumpiranost vlasti. Nemoral građana ponekad je jedino oružje protiv nemorala vlasti. To je oružje, razume se, dvoseklo, liči na odbranu od smrti – samoubistvom.
 *****
 Individua, njegova sloboda i njegovo pravo stoji, načelno, iznad prava zajednice sve dotle dok se ne kosi sa najopštijim interesima te zajednice, odnosno sa interesima drugih ili druge individue. Zajednica se ostvaruje putem balansa između prava mnogobrojnih pojedinaca ili udruženih grupa, a ne na bazi prava bilo koje grupe, bilo kojih pojedinaca, bilo koje klase nad drugom.
 *****
Život kod nas liči na boravak u zajednici koja permanentno održava sesije psihodrama. Sesije su uvek iste i sadržaj psihodrame uvek jednak. Ali terapija očigledno ne uspeva. Pacijentima je sve gore. Ispovesti ne postižu svrhu. One samo učvršćuju bolesnika u formi ludila koja je izabrana.
 Život na ledu 1983/84 

 Svako predlaganje boljeg načina života zajednice izgleda smešno, ako čovek nema sredstava da ih ostvari, a žalosno kad ih dobije.
 Korespondencija kao život I 

 Naš je odnos ambivalentan. Mi ne osporavamo važnost duhovnog života za razvoj balansirane humane zajednice, ali smo zbog bića naše ekskluzivno materijalističke civilizacije nesposobni da ga obezbedimo u meri u kojoj bi on ikakvu uravnotežujuću funkciju obavljao.

Naš je život u potpunosti orijentisan materijalnom, iz njega crpe nadahnuća, u njemu traži podsticaje i nalazi svoje primarne ciljeve. Materijalno je od uslova postalo razlog životu. Pri čemu je i taj uslov, od nečeg takođe uslovnog, bezuslovan postao.
 „Luče Novog Jerusalima, 2999“ 

 Udružili smo se u zajednicu da nam bude bolje, a ne gore; udružili smo se da ostvarimo svoje pravo na ličnu sreću, blagostanje, sigurnost i slobodu, pre svega slobodu od straha.
 Odmor od istorije