MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 ZAKON 

 Strogi su samo zakoni jedinci. Gde ih je poviše, složiti se moraju, i dok se oni slažu i usaglašuju, primiču i odmiču, provlači se između njih Argo trgovine, kao što su se Argonauti između simplegatskih stena provukli. Jer je u Epiru rečeno: Gde je mnogo Zakona, mnogo je rupa među njima. Gde je jedan, Simeone, rupa nema.
 *****
Zakona se rodnog, grčkog, držite. [...] Jer taj je Zakon za nas, a ne za druge. [...] Ako vas običaji vaši u trgovini i prometu ometaju, ostavite ih kod kuće, a na ulici, agori, u dućanu, banci, sudu i crkvi govorite, živite i nosite se saobrazno većini. [...] Zakon vlada srcem, Simeone, ali interes umom. *****
Nije Zakon da mu se klanjamo, već da se njime ispomažemo.
 Zlatno runo 

 Za naš svet prinude zakoni su, čak iako se ne poštuju, poslednja brana varvarstva.
 „Luče Novog Jerusalima, 2999“ 

 ZATVOR

 Priča o robiji kao izvoru životnog iskustva – mit je. Ako ga ne pojede zaborav, svako u zatvoru stečeno iskustvo vredi jedino – za neki drugi (budući) zatvor. Kako se u zatvoru čovek može naučiti nečemu ako su načela po kojima se u njemu živi suprotna načelima tzv. slobodnog života? Učite uglavnom beznačajne, neupotrebljive ili pogrešne stvari.
 *****
Priča se da čovek u zatvoru ima vremena za stvari za koje ga napolju nije imao. To je laž. U zatvoru se nizašta nema vremena, osim za zatvor. A onda, vremena nedostaje uvek tamo gde ga ima najviše. *****
U društvu morate biti veći od sebe da bi vas primetili. U zatvoru je biti neprimetan najviši nauk života. Zatvor je mašina za mlevenje mesa, kroz koju netaknuti prolaze samo najsitniji komadi. *****
Govori se o tome da zatvor čoveku daje duhovnu snagu. Međutim, ko s njom tamo nije ušao, neće ni izaći. Moć se u stvari unosi, iznosi samo nemoć.
 *****
Govori se da čovek u zatvoru upozna ljude. I plemeniti ljudi i nitkovi mogu se upoznati i na slobodi. Čovek, najzad, ne ide u zatvor da bi pravio poznanstva.
*****
Teško onome ko je jedino u zatvoru živeo (kao i onima koji zaista žive samo u ratu). Teško onima čije su najlepše uspomene zatvorske. Teško onima za koje je njihov zatvor kruna njihove ljudske istorije.
 *****
U zatvor, razume se, ponekad treba ići. Nekad je to neizbežno zbog spoljnih okolnosti (uhvate vas, na primer), drugi put zbog unutrašnjih (nešto se mora učiniti, bez obzira na posledice). Ali tada, tim slučajem, koji je uvek nesrećan, mora vladati jasna svest da je zatvor – mesto čistog gubitka.
 Tamo gde loze plaču