MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 ZATVOR 

 U noćnim tišinama zatvora čuju se ponekad glasovi koji dopiru iz nas, davno izgovoreni glasovi vremena kroz koje smo prošli i ne dodirnuvši ga.
 *****
Teško zemlji u kojoj je čovek najslobodniji kada je u zatvoru.
 *****
Bolje je u zatvoru, i savesti ugodnije, ležati kriv nego nevin. Potrudio sam se da ne budem nevin, da na svoje robije ne bih morao gledati sa odvratnošću zatvorenika sa Golog otoka.
 Život na ledu 1983/84 

 Čak i najkrvavijeg rata čovek se voljnije seća nego svog zatvora. U ratu je čovek bio heroj, i kad nije bio. Nije možda lično, ali je bio posredno – opštom heroikom rata. Jer rat je – po milošti naopako shvaćene istorije i ljudske misije – nešto herojsko, i kad je krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno.

U zarobljeništvu, ropstvu, na robiji, u hapsani i koncentracionom logoru nema ničeg herojskog, iako heroja izdržljivosti, časti i duševne dobrote može biti. Tu je konceptualno sve krvavo, prljavo, besmisleno, nečovečno, iako na pojedinačnom nivou, u nekom momentu, ume da bude zdravo, čisto, svrsishodno i ljudsko, pa ponekad i epski uzvišeno.

Ali i tada načelo ostaje – u zatvoreništvu čovek nikad nije heroj nego je i heroj tek zasužnjeni čovek.
 *****
Zatvor je svet paradoksa. Zamislimo da se sa druge strane Sunca, od nas zaklonjena, našom svemirskom stazom kreće planeta dvojnica Zemlje, na kojoj je sve kao ovde, osim što je obrnuto. Takav je svet, projekt u izopačenom ogledalu, i zatvor. To je ovaj naš svet okrenut na glavu.
 *****
Onaj ko zatvor sa sobom nosi, nikad iz njega i nije izašao. Pušten iz jednog ušao je u zatvor svojih uspomena. Iz prvog se može izaći, iz drugog nikad. On je lavirint u kome se zauvek gubi naša sloboda.
 *****
Ja ne znam da li zatvor jedini put u socijalizaciju društva, ali se, barem za sada, jedini pokazao realnim i uspešnim, što, razume se, ne znači da sve ljude valja zatvoriti, da bi se naučili životu u zajednici. Ili je realsocijalizam, upravo to imao u vidu, taj zatvorski način, kada je stvarao svoju slobodnu civilizaciju?

 Godine koje su pojeli skakavci Zatvor je preležana bolest koja nas je u život vratila s amnezijom ako nas je vratila – žive; s dobrom memorijom ako nas je ubila.
 Stope u pesku