MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXIX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

 ŽIVOT 

 Svako zašto i nema svoje zato, osim, možda, u boljim ludnicama.
*****
U životu nema logike.
 *****
Danas svi imaju dva života, dve stolice, dva mišljenja, dva kreveta, dva aršina, dva konta.
 *****
Kad se sve sabere, psi i ne žive rđavo.
 *****
Pamćenje je uopšte prilično nepotrebna institucija. Nešto poput slepog creva.
 „Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“ 

 Živimo na pozornici na kojoj se glumi svet.
 „Čisti i nečisti ili Čudo u Jabnelu“ 

 Život je račun. Sve ti je na ovom svetu račun. Na ovom, a i na onom. Jer račun su i Bog i njegov Sud.
 *****
Život je stvar mašte.
 Zlatno runo 

 Našem načinu života nedostaje doslednost i otuda potiče većina duhovnih, duševnih i društvenih kriza. Antropofagos, ljudožder, nije patio od tih kriza, jer mu moral nije bio u sukobu sa ukusom, a naš strogo osuđuje bar polovinu onoga što osećamo, činimo ili mislimo. Preostala polovina, u srećnom skladu s ličnim merilima, u nesrećnom je protivrečju s nekim opštim.

Tako je nesklad opšti i potpun. Njegova apsolutnost, pretvorena u Prirodan Poredak Stvari, u Pravila Igre, kojima se povinujemo ako sebe smatramo građanima, ako držimo do pripadnosti tzv. građanskoj civilizaciji Razuma i Mere, onemogućuje svaki slobodan izbor u okvirima datog životnog klišea. (Izbor van njega je bekstvo.)

O nekakvoj racionalnosti, o nekakvom uistini razumnom životu, ne može ovde biti ni reči. Niko ne može racionalno živeti ako njegovim ponašanjem diktiraju dva oprečna, neprijateljska sistema vrednosti. Od toga se jedino može pošašaviti.
 Tamo gde loze plaču