MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

 ŽIVOT

 Da je sve u redu postalo je magičnom formulom, kojom se, kao znakom krsta ispred sotone, branimo od invazije osećanja da je celokupni sistem naših odnosa sa ovom kurvinskom stvarnošću bedno neefikasan, besmislen, apsurdan.
 *****
Život je prokleta rutina smrti.
 Tamo gde loze plaču 

 Danas su svi u pokretu, u gužvi se komešaju, izmeštaju, u gužvi koje nije bilo od Velike seobe naroda, svi nekuda jure, za nešto se otimaju, nešto traže, ištu, premeštaju, razmeštaju, za nešto se bore, za nečim žude.
 *****
Život je smešno kratak za onoga koji smera nešto da postigne.
*****
Postoji strah pred životom, a život nije ništa, baš ništa, on izdaleka samo strašno izgleda, inače to je luk i voda.
 *****
Treba stići toliki svet koji je napredovao. Treba stići, preteći i uteći! Treba završiti te škole, služiti vojsku, oblagati devojke, menjati službe, ženiti žene, zasnivati porodice, ostavljati majke, razarati porodice, bolovati bolesti, birati stranke, napuštati stranke, dobijati ratove, gubiti ratove, bistriti politiku, mutiti politike, menjati ideje,

dizati revolucije, dizati i kontrarevolucije, gušiti revolucije, gušiti i kontrarevolucije, praviti karijere, upropašćivati karijere, zarađivati novce, ćerdati novce, pridobijati prijatelje, gubiti neprijatelje, pridobijati neprijatelje, gubiti prijatelje.

.. školovati porod, udavati kćerke, ženiti sinove, negovati unučiće, sahranjivati roditelje... slušati velike govore, gledati slavne slike, čitati debele knjige, igrati poučne igre... pa i obesiti se, najzad ...
 „Obešenjak“ 

 Za život je potrebno stajanje u mestu, nepokretnost, spuštanje kroz sebe, koncentracija. Kad ne živi, čovek se kreće.
 Tamo gde loze plaču 

 Koliko budala zapušta imanje na Zemlji misleći da ih na nebu očekuje neko unosnije, ne postaju bolji ovde nadajući se da će na nebu za to imati više vremena i prilike, ne žive kao pravi ljudi, jer su ubeđeni da će to postati tek kad umru, i ne umiru kao pravi ljudi, jer uobražavaju da smrću tek počinju ono što njome samo završavaju.
 Vreme čuda