KUKURUZNE DRAME, Tamo gde loze plaču,

KUKURUZNE DRAME, Tamo gde loze plaču, 

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić 

 KUKURUZNE DRAME I SLIKARSTVO VISOKIH PRINOSA 

 Socijalna revolucija zimskim je snom prespavala umetničku. Produžila je knjige da piše kao ove da nije ni bilo. (Rusko modernističko buđenje Dvadesetih ugušeno je još pre Staljinovog bonapartističkog udara.) Zlatno doba književnosti za sovjetske marksiste još uvek je XIX vek: realizam evropskog društvenog romana.

Naklonost proletarijata prema herojima, strast je građanskih jakobinaca prema Rimljanima u eri aristokratske dekadanse. To je strast puberteskog doba jedne klase …

Totalitarnim državama trebaju herojski mitovi. Programsko svođenje ljudi na mašine zaposlene oko jedne stvarne ideje ili neke njene opsene, zahteva, kao balans, u oblasti umetničke magije – snažne individualnosti, koje se, ako u životu i postoje, nalaze po zatvorima (ili u vrhovima vlasti). Demokratije, međutim, ne trpe heroizam.

Demokratije se plaše heroja. Grčka je prognala Alkibijada i ubila Sokrata . A grčke drame manje su herojske nego istrebljivačke …

Sitan posed rađa sitnu umetnost. Velikim, bez obzira jesu li feudalni ili socijalistički, trebaju i veliki romantični epovi …

Marksistička kritika dugo je bila kontinuum pokušaja da se romantizam obnovi i prilagodi revolucionarnim potrebama. Čapekova Majka je upućena svim majkama, (kad David slika “Sabinjanke”, on misli na Francuskinje).

Međutim, romantizam je u suštini pobuna protiv uskogrudosti i materijalizma građanskog pogleda na svet. Kako se od nečega što je po duhu oponentno može napraviti pedagogija? Kako se od pobune može napraviti kolaboracija? …

Tako od socijalističkog romantizma stižemo do socijalističkog realizma, čeda neprirodnog braka između jedne skolastički shvaćene ideologije i književnog pozitivizma ancien regimea. (Lukács , doduše, radi na proširenju kulturnog interesa Revolucije, ali Manna nikako ne može da preskoči, i nakon njega sve mu se čini neupotrebljivim.

Čuje se da je proteran iz Rumunije. Naše Udruženje književnika je uložilo protest. Ne vidim zašto? Nije proteran na Zapad kojeg ne podnosi. Još uvek je na svom Istoku …

 Klim Samgin Gorkog nije heroj. On je intelligent, neka vrsta intelektualnog i moralnog mutanta nastalog degeneracijom društvenog osećanja kod “poštene inteligencije”. Zato je od Revolucije dobio nogu u tur. Drugu je dobio od marksističke kritike …

Na scenu stupa Gerasimov koji maže “Ikarusa” i “Kolhozkinje” u rusiziranom maniru dvorskih slikara Trećeg Rajha. Slika te žene očajno, ali su one kolhoskinje i to je dobro. Dovoljno dobro da kako ih slika prestaje biti važno.

Herojski lik sovjetske literature i prototip socijalističkog romantizma je Zoja Komsodemjanskaja . Socijalistički realizam zastupa mladi partijski entuzijast, koji u jednoj sovjetskoj drami, u svom reonu, povećava prinos kukuruza, uprkos sabotažama mračnih antagonističkih likova i odvratne klime.

Način produkcije dobara došao je na svoje pravo mesto, vlada svim ostalim faktorima života, ikljućujući i maštu pisaca drama. Drama je grozna, ali je kukuruz hranljiv. A ne živi se od drama, nego od kukuruza …