DVA SVETA, Tamo gde loze plaču,

DVA SVETA, Tamo gde loze plaču,

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

DVA SVETA

Na spratu hotela »Slavija«, dok mi neuporedivi kelner Đ. diskretno menja čaše sa klekovačom, tako da mi se čini da uvek pijem jednu, što me čini ponosnim na svoju volju i sposobnost uzdržavanja, dajem intervju M. B. 

Po sredi je somnambuli napad na M. izvesnog P. preko Radio Beograda. Napad »brani« mene i mog prijatelja Đ. L. i naše namere da pišemo drame o istrebljenju Jevreja po logorima od navodnog M. ismejavanja. Totalna konfuzija stanovišta i namera ...

Za intervju je M. sasvim dovoljan. Ja bih samo smetao. Mogu se posvetiti klekovači i uspomenama. Mnoge su se stvari događale na ovom spratu »Slavije«. Za petim stolom ukoso i ulevo sedeo je M. K. sa B. Ž. Bili su u živahnom objašnjenju, sasvim nepogodnom stanju za pravljenje novih poznanstava. 

Ja sam sedeo za obližnjim stolom s tragovima Gubilišta, još svežim u svesti. Ustao sam, prišao njihovom stolu i upoznao se sa M. K., smatrajući da nema situacije koja je nepogodna za sticanje prijatelja ...

U međuvremenu, M. sastavlja moje odgovore. Posmatra me ispod oka. Ako se smejem, odgovor ostavlja, ako ostajem ozbiljan, briše ga i traži drugi. Najzad mi čita ceo intervju. Uviđam da sam duhovitiji nego što sam zamišljao ...

U zamenu, piše mi pesmu »Dva sveta«:

»I uskoro ćemo, taj dan doći mora, 

Uputiti molbe Upravi zatvora,

Da nas liše straha, slobode i zime,

I na robiju tešku da nas prime!

A kad nas u lance bace i povežu,

Neka svet izgubi sramnu ravnotežu,

I od dva sveta što ovaj svet čine,

Nek svet robijaša bude svet većine!

A čuvari nek nas iz straha il' srama,

 Jedne noći mole da budu sa nama!

Ispod pesme, M. dopisuje datum, 14. 2. 1966 i posvetu: »Borislavu Pekiću za prijateljstvo i poeziju,

M. B.«