KORESPONDENCIJA, Tamo gde loze plaču,
Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić
KORESPONDENCIJA
Prvo pismo od M. K.: »... Izražavam svoje
potpuno negodovanje prema Gradskoj kafani... Odmah smo pobegli, ja i Glavurtić,
jer ne znam ko su onoliki ljudi koji su se obreli za našim stalom. Kad si ti
otišao, bio ih je čitav red . . .
Razvijanje prijateljstva gotovo je retkost
kod nas . . . Mi se moramo radovati knjigama, zato ih i pišemo .. . Ukrotite
Kiša ... Molio bih te da nazoveš Glavurtića na pet petica da dođe da mi krsti kćer . .. Ne zaboravi pisati (svoje
knjige i meni) . ..«
Drugo pismo od M. K.: »Paraćin, noć (meni
je uvek noć) ... Ja ne verujem u bekstva! Bekstvo od trivijalnog ostaje samo
bekstvo ili nov oblik trivijalnosti ... Ja tu vidim film, ne znam šta će reditelj
videti ... Ne znam da li sam ti pisao o svemu, uvek mi se učini da ništa nisam
rekao ili da sam mnogo šta izostavio. To mi se čini i pišući knjige, to je ono
što me tera da ih neprestano pišem .. .«
Treće pismo od M. K.: »... Ja sam u jednoj
čudnoj krizi. Ne bih se usudio napisati jednu reč iz proze. Sve drugo pišem, samo
ne to. Može li ova kriza potrajati, može li se desiti da više nikada ne budem
umeo napisati nijedan red ... Zato sam sve ostavio do potpunog ozdravljenja...
Ćerkica ima dva meseca. Mnogo se smeje, igra i to je pravo uživanje, jedna
sjajna velika iluzija...«
No comments:
Post a Comment