MOSKOPOLJSKI ARGONAUTI, Tamo gde loze plaču

MOSKOPOLJSKI ARGONAUTI, Tamo gde loze plaču,

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

MOSKOPOLJSKI ARGONAUTI

Zamišljam Sagu o Njegovan Turjaškima kao neki planetarni sistem. U središtu sunce, jedna centralna knjiga. (Za sada mi se čini da to može biti »Symphonia eroica« — 1941/1944 — ali nisam siguran; premda je priča o propadanju u svakom porodičnom romanu ono što je u njemu bitno, jer sreća i uspeh uvek su slični, samo se nesreće i neuspesi uistini razlikuju, ipak je nepravedno ne videti te ljude i u njihovim boljim vremenima.) 

Oko tog sunca, te središne knjige, kreću se, u kružnim putanjama, planete — važnije knjige ciklisa, koje obrađuju izvesne vremenske sinteze iz dugog života porodice. (Moskopoljski period oko 1760, beogradski period od 1790 do 1867, drugi beogradski period od 1867 do 1918, treći beogradski period od 1918 do 1941, život savremenih Njegovana, ako ih bude bilo. 

Ovde bi ušli i periodi koji sežu sve do pada Konstantinopolisa 1453.) Oko izvesnih planeta, tih važnijih knjiga ciklusa, poput zavisnih meseca, tu i tamo, okretale bi se manje knjige-portreti ili biografije onih Njegovana, o kojima se, u drugim knjigama, doduše, govori, ali »u prolazu«, a zaslužuju dublju analizu. 

(Za sada imam u vidu đenerala Đorđija Njegovana i njegovog brata kućevlasnika Arsenija Njegovana. Takođe, zapravo pre svega, arhitektu Isidora Njegovana, za koga sam nekako siguran da će izvršiti samoubistvo jednog 20 oktobra između 1960 i 1970, ali ne znam još ni gde, ni kako, ni zašto.) ...

Ako je istina da vidovnjaci sa lica ljudi mogu pročitati čas njihove smrti, i ako je istina da ta smrt, kao i sve druge elementarne nepogode, uostalom, poplave, zemljotresi, pošasti, bacaju preko stvari senku davno pre nego što će ih pogoditi, geografski uzeta, argonautika Njegovana 

po balkanskim prostorima, od istoka zapadu, tačnije od jugoistoka prema severozapadu, od Carigrada do Dola pri Ljubljani, sve do 1941 nije takvim sposobnostima pružala nikakve znake iscrpljene inspiracije, a nekmoli bliske propasti, 

Agronauti su još jedrili punim jedrima. Podno Alpa su došli. Preko njih je bio zapad kome su stremili. Zlatno runo, po koga su u svoju Kolhidu pošli, ako je to što su tražili, još nije ugrabljeno. Simeoni su sledili Simeone, i samo je izuzetna, natprirodna vidovitost mogla u pojavi prvog Stefana na kormilu Arga, u prekidu lanca Simeona, videti za genos rđav omen ...