PSEUDOTROCKISTIČKA
RAZMIŠLJANJA, Tamo gde loze plaču,
Službeni
glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić
PSEUDOTROCKISTIČKA RAZMIŠLJANJA
Za revoluciju je smrtonosna svaka težnja za
učvršćivanjem takozvanih »revolucionarnih tekovina«. Jedina stvarna tekovina
revolucije, o kojoj revolucionar mora da se brine, je u duhu promene koji se
oslobodio (inercije) status quo-a. Ma kakvo učvršćenje bilo čega protivi se
samoj prirodi revolucije. Učvršćenje je mirovanje, a mirovanje
kontrarevolucionarno stanje revolucije. (SSSR.)...
Permanentnost revolucionarnog procesa,
(Trocki), je bazično ničeanski princip revolta i poricanja svih ustojalih
vrednosti. Samo u haosu radaju se zvezde. (Nietzsche.)...
Tekovine revolucije postaju
kontrarevolucionarne onog časa kada se stave iznad revolucionarnog duha
promene. Francuska revolucija prestala je da deluje kao revolucija onog časa
kada je prestala da menja i preobražava. Ali tog časa sama je podlegla
preobražavanju. Od prihcipa promene i pokreta, postala je načelo stalnosti i
mira ...
Revolucije najbrže napreduju u agoniji.
(Predvalmijska Francuska, brestlitovska Rusija.) Revolucija mora da živi u opasnostima,
ako hoće uopšte da živi.. .
Sve ove ideje, ideje su evropskog racionalizma. I nikad
politika, jedina oblast kojoj uistini treba razum, nije bila manje racionalna
nego sada, u dobu opšteg, pa i političkog racionalizma.
No comments:
Post a Comment