HOTEL EVROPA, Tamo gde loze plaču,
Službeni
glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić
HOTEL EVROPA I ZAMAK ESTERHAZI
Dobijam iz Sarajeva pismo od M. K. na hartiji sa grbom Hotela
Evropa: »... Rekao sam da ću se javiti, mada nastojim da što manje ispunim
svoja obećanja ... Što više zapadam u govna, prijatnije se osećam... Čini mi se
da sam te poslednji put video u Klubu književnika sa g. Šagom. Najverovatnije
si spavao pošto su u to vreme na sceni bili krupni događaji.
Spavao si možda
zbog toga, ako dođe stani-pani, da svi posvedočimo da si spavao . .. Sećam se
da g. Šag ima neku čudnu veliku šaku, i da je sve vreme govorio o našim putevima
i o svom Folksvagenu. Zaista je lepo govorio, zanimljivo, čak je i vikao, mada
ga ja nisam razumeo, možda zbog toga što vrlo rđavo vladam srpskim . . . Onaj
tekst o deci palih boraca priveli smo kraju.
To je sad sasvim nešto drugo.
Najmanje ja znam o čemu se radi. Čengić je odbio tvoju saradnju ... Doveo mi je
Žiku Pavlovića ... Prete da će dovesti još nekog. Ja nisam ni protiv koga. Sve
ću uraditi da mi dadu novac. Potkazivaću Čengiću koga god hoće, primiću
muslimansku veru, vratiću se svojoj ženi, samo da dobijem tih par stotina
dinara ... Pa ipak, već u ponedeljak, prvog, izneću glavu odavde ...«
Dopisnica od D. K.: »Dragi Boro, ovo je deo zamka Esterhazi.
Tu sam već treća nedelja. Da odmah dodam: u ovom su zamku držali, negda,
izlapele, bolesne, bludne i alkoholičarske izdanke slavne kuće ...«
No comments:
Post a Comment