CRNOBERZIJANCI
X deo, TAMO GDE LOZE PLAČU
Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić
“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZ#NAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ
NAPALA PLESAN , X deo
Ručak je počeo ispadati skup za rođaka Teodora. Svoju hranu
mogao je jesti i kod kuće. Tamo mu bar niko subvenzivnim primedbama ne bi
prevrtao stomak. Ali Teodor je bio političar. Nacionalni interesi stajali su
iznad građanskog komoditeta. Bio je to jedini razlog s kojeg je odbacio udoban
spokoj anonimnosti i već dve deceniije nesebično nastojao da ih uzme u svoje
ruke.
Navikao je na nerazumevanje i nepravičnost onih kojima je žrtvovao svoje
brojne talente. Mogao je biti prvi pravnik, prvi isceljitelj, prvi naučnik,
prvi finansijcr, pa možda čak i prvi umetnik Balkana. Izabrao je da bude prvi
Srbin posle Kosova. I nosio je krst uspravno.
— Odbijam da se prepirem
oko pojedmosti.
—
Zavisi šta se pod
njima podrazumeva — rekao je otac ljubazno. — Za multimilionera je dinar
pojedinost koja može biti sve u džepu prosjeka. Gubitak stotinak hiljada ljudi
je za veliku naciju možda tek pojedinost njene pogrešne politike. Za malu je ta pojedinost katastrofalna.
— Možemo li se bar složiti u tome da se od Nemaca
ne može očekivati večna borba za nas i naše interese?
— A što da ne? – Pitao je deda. — Ljudi,
očigledno vole da se biju.
— Neke vraške obaveze
valjda i mi imamo. Ako ni prema čemu, onda prema potomstvu.
Deda je odmahnuo salvetom: — Naša jedina obaveza, čije bi
ispunjenje bezuslovno koristilo potomstvu, jeste da se svi zajedno pod ruku
uhvatimo i iz ovih stopa odmarširamo na groblje.
— Gospodo, — zamolio je
otac — možete li za trenutak ostaviti groblje i preći na tortu?
— Srbiju uopšte. — Ispravio ga je deda. — U pojedinostima izvesne od nas.
—
Tako je, mladiću! — Teodorov pogled dobio je
oštrinu i sjaj puščanog metka. — Odbacimo plugove i zgrabimo puške!
— Majka je od njega zahtevala više jasnoće: — Dobro, Teodore, ali šta ćemo mi koji ne oremo?
Gospodin ministar ga je gledao preko zalogaja. Ruga li mu se ovaj masonski dripac? Pogled mu je postao suv kao dnevni izveštaj OKW: — — Rekao je mirno. Ponašao se kao lekar koji tumači pacijentu zašto ima rak i zašto neizbežno i logično mora umreti. Kad je prognoza infaustna, čemu se uzbuđivati? — Deo građanskog staleža napala je plesan.
— Pišu da je plesan lekovita. — Svet je za moju sestru imao pretežno kozmetičko značenje. Od ukupnog zbira naših uspeha, nju je zanimalo samo ono što može da popravi njen ten.
Deda se na dijagnozu nije obazirao. Mediokritetski je
žvakao svoje parče torte. Torta je bila izvrsna. Takvu nije jeo još od
kapitulacije. Isplaćivala je svako mediokritetstvo.
Teodor je bio primoran da izoštri objektiv svog političkog
mikroskopa. Plesan je valjalo višestruko uvećati. Jasno se rnora uočiti gde je
i kako napadnuto još uvek zdravo nacionalno telo. Bolesno se tkivo mora nemilosrdno
eksponirati da bi se reč dala nožu. Uvećanjem se ispostavlja da je srpska
plesan sačinjena od parazitskih gljivica visoke buržoazije, spremne da se u
interesu svog poseda ili svoje kože proda ne samo jevrejskim eksploatatorima
Zapada već i jevrejskim dželatima Istoka.
-Poznavaoci tvrde da su i
oni ljudi. — Izjavio je deda posle drugog parčeta torte. Slatko ga je činilo
velikodušnim. I prema Teodoru i prema boljševicima.
[1] Leonida (umro je 480 pre n. e.) herojski kralj Sparte i
jedan od sinova kralja Aleksandra II Sparte. U mitologiji se smatra da je
potomak Herakla koji je posedovao njegovu snagu i hrabrost. Čuven je po vođstvu
u borbi kod Termopila. (Prim. prir.)
No comments:
Post a Comment