CRNOBERZIJANCI
XIII deo, TAMO GDE LOZE PLAČU
Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić
“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ
NAPALA PLESAN , XIII deo
Da li je deo građanske klase zaista napala plesan?
1943, iz Štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu,
obnarodovana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi oko ruke traku sa
Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije Njegovog veličanstva kralja
Christiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki.
Njegovo veličanstvo će
od sutra i samo nositi Davidovu zvezdu na ruci. Njegovo veličanstvo očekuje od
svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. Sutradan je ceo Kopenhagen izašao na
ulice obeležen žutim trakama. Idućeg dana, Nemci su povukli naredbu.
U br. 7 i 8, od 31. maja godine 1941, objavljen je niz
naredbi od kojih se jedna odnosi na Jevreje i Cigane. Prema njoj:
Sutradan nije na beogradske ulice izašao sa žutom trakom oko ruke.
Jevrejska priča se time ne završava,
Početkom jeseni 1943, Danci su sve svoje Jevreje krišom prebacili na obale Zilanda a odatle brodicama za Švedsku. Nemci se nisu dokopali Početkom jeseni 1941, Nemci su sve naše Jevreje javno prebacili na obale Save, u logor na Starom Šajmištu, a odatle peške — u smrt. Ne znam jesmo li se mi
dokopali
Deda je tada rekao: “Građanski stalež je napala plesan.”
Bilo je to tri godine pre nego što je ministar Vlade narodnog spasa Teodor
Njegovan, sa tribine Kolarčevog univerziteta, u reč istom dijagnozom odgovorio
jednom srpskom ovčaru na pitanje “Ima li igde išta dobro da za Srbina piše?”
Iz posleratne perspektive, međutim, dedina dijagnoza
izgleda na prvi pogled preteranom.
Beogradska radio-stanica je 4. jula 1941. dva časa ćutala
zbog sabotaže na glavnom vodu; 10. jula presečen je telefonski kabl nemačke
jedinice “Steringstele”; 12. jula su kod Karađorđevog parka paljeni okupatorski
listovi; 14. jula ispisane su po Knićaninovoj ulici parole “Ništa okupatorima!”;
16. jula je izbio požar u privatnoj garaži gospodina Ljubomira Perišiića i
izgorelo 90 buradi nafte namenjene Nemcima; 17. jula onemogućen je rad na jednoj
liniji međugradskog telefonskog saobraćaja a istog dana bačen u vazduh deo
vojnog magacina na železničkoj stanici, kojom je prilikom uništen i deo
municije.
Od toga ih je 13 u većoj ili manjoj meri pripadalo
građanskom staležu. Jer ne vidim da bi izvoznik Kraus, trgovac Špengler, apotekar
Mandelbaum, pa možda i filosof Marković iz Niša mogli spadati i u jedan drugi.
Dedina sumnja u ozbiljan doprinos gradanstva narodnom otporu privremeno gubi
ubedljivost. Ali je ponovo na svome kad se sazna da gospodin Natan Kraus sa
prijateljima nije po Knićaninovoj ulici ispisivao nikakve parole, niti je
ispred Karađorđevog parka spaljivao Prerna zvaničnim izvorima, time
su se bavila nepoznata lica. Gospodin Kraus je bio talac.
Građanski stalež zaista je bio plesniv. Ali je tim više
odisao moralnim zdravljem i sijao rodoljubivim sjajem njen zdravi deo —
brigadni general Đorđije Njegovan. Posetivši ga da mu saopšti Teodorovo
upozorenje, osetio je to moj otac na sopstvenoj koži. Vratio se s raspoloženjem
u ruševinama. A na pitanje: “Kako je bilo?” odgovorio je iscrpljenim glasom
ranjenika:
— Kao za
vreme bombardovanja.
No comments:
Post a Comment