Pages

Friday, February 07, 2020

CRNOBERZIJANCI XXI deo, TAMO GDE LOZE PLAČU


CRNOBERZIJANCI XXI deo, TAMO GDE LOZE PLAČU

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM

DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN , XXI deo

Tek kada sam ustanovio da je veza između tzv. “ramenjače” kao istorijskog fakta i ponašanja Aleksandrove porodice kao umetničkog fakta jednaka onoj između streljanja izvoznika Krausa i julskih sabotaža u Beogradu, “An die Bevölkerung Belgrads” od 24. maja 1941. mogao je prirodno i legalno uvesti čitaoca u „Crnoberzijance“. Nije bilo boljeg načina da se nagovesti njeno držanje i prema mnogo krupnijim “ramenjačama” koje če Beograd podmetati okupatoru.

                                    *

Na prvi pogled svi izvodi iz štampe od br. 2 do br. 22, sa izuzetkom citata iz Hallenslebenovog vojnog komentara (br. 22) i vesti o krađi u Ulici Stevana Sremca 10 (br. 5), oglasi su iz rubrike “kupoprodaja” (br. 2, 6—21) ili naslovi “Privredne rubrike” lista Novo vreme (br. 3, 4), i kao takvi predstavljaju samo ponavljanje eksternog modela odnosa dokument — proza, podrobno analiziranog na primeru “An die Bevölkerung Belgrads” (br. 1).

Iscrpno objašnjenje o razlozima njihove upotrebe nalazi se u tekstu odlomka. Pisac, naime, zajedno sa junakom Aleksandrom, smatra da su “oglasi sa zadnje strane novina, ako ste ih umeli čitati, po pravilu pružali verodostojnija obaveštenja o stanju stvari od ma kako mudro sročenog uvodnika sa prednje”. Analiza oglasa iz marta 1944. dokazuje ispravnost ovog uverenja. 

Može se, naravno, primetiti da krađa jedinog odela može biti katastrofa za pokradenog i u mirno vreme, i u najbogatijem gradu. To je istina. Ali poenta nije u krađi. Ona je u publicitetu. U regularnim građanskim prilikama nesreća bivše šaptačice sarajevskog teatra gđe Mišić bi u najboljem slučaju dospela u rubriku “kurioziteti”, da pravi društvo pustolovinama domaćih ekscentrilka. 

Prisustvo te nesreće na privredno-zabavnoj strani precizno ukazuje na granu na koju smo bili spali, Zajedno s ostalim naslovima na istoj strani Novog vremena od 28. marta 1944, za koje nikad sa sigurnošću ne znate jesu li privredni ili je cilj da nas zabavljaju, krađa nekoliko posteljnih čaršava i haljina od gđe Mišić, predstavlja savršenu grotesku. Ako pri tome uspete da zaboravite na tragediju, naravno.

Pogledajte ih: Izdavanje zejtina građanstvu. Saopštenje Centrale za drvo i ugalj. Najviše cene cipela sa kožnim đonom. Tajanstveni čovek — roman od Franka Brauna. Opomenite svoje susede ako nisu na vreme zamračili svoje prostorije. Počelo drugo polugodište — ispiti u srednjim školama održaće se po naročitom pravilniku. Kalendari su podbacili. Dve nesreče zbog uskakanja u tramvaj. Izložba starog Beograda. Ko je pripremio pesak i vodu štiti sebe i svoje susedstvo od štete. 
Doprinos Zimske pomoći za ishranu vanškolske dece. Nova premijera T. Ž. C. — “Šampion boksa” nova komedija od Ota Švarca. Uskršnja pomoć ratnim invalidima. Učiteljski tečaj za poznavanje lekovitog bilja. Obilić osvojio pehar u ping-pongu. Zarobijenici za izbegličku decu. Pomoć zanatlijama za uskršnje praznike. Pokradena nekadašnja pozorišna šaptačica. 
Ko ne zamračuje svoje prostorije škodi svojim sugrađanima. Braća A. Vasić donose celokupan izveštaj o izvlačenju srećaka III klase 8 kola.” (Novo vreme, 28. mart 1944, strana 3).
Uporediite sada to sa naslovima samo jedne strane — od šest — tzv. “Poslovnih novosti” u The Timesu od 2. marta 1978[1].

“Wall Street gubi poverenje u Carterova ekonomska predviđanja. OPEC se može sastati zbog pada dolara. Švajcarci unose više kontrole. Tržište cementa dobija samo polovinu od zahtevanog povišenja cena. IMF prodaje zlato za $ 181.95 po unci. Turska lira devalvirana za 33%. 
Credit Suisse otpisuje £ 334.000.000 Chiassou. Korporacija Peachey zahteva od “Miller estate” i druge dve kompanije £ 428.000 odštete. Pakt EEC i EFTE povodom cena čelika. Nuklearni šefovi će saslušati mišljenja o reorganizaciji. Gospodin Healey upozorava na proizvodne ciljeve. Kako se kreće tržište. Fluidrive Engineering — profiti skočili na nov rekord od 17%, bruto-promet za 31%, dividende se popele za 20%”.



[1] Upoređenje ovog broja sa onim iz The Timesa od 28. marta 1944. ne otkriva suštinsku razliku.

No comments:

Post a Comment