CRNOBERZIJANCI XXIII deo, TAMO GDE LOZE PLAČU

CRNOBERZIJANCI XXIII deo, TAMO GDE LOZE PLAČU

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM

DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN , XXIII deo

Prvi primer Eksterno-internog odnosa dokument— umetnička proza nalazimo u porodičnom razgovoru povodom Aleksandrove lektire.

Podaci za razgovor o novom Landru preuzeti su iz članka “NOVI LANDRU UBIO 25 ŽENA”, koji je izašao u Novom vremenu 15. marta 1944. godine. Članak u celini glasi:

“PARIZ. 14. mart. — Francuska policija otkrila je jeziv zločin kome je prema dosadašnjim konstatacijama palo kao žrtva 25 žena. Stanovnici Rue le Su­e­ur u Parizu primetili su pre nekoliko dana neki čudan miris koji nisu mogli objasniti. Na molbu nekoliko stanovnika gradsko gasno društvo poslalo je svoje organe, kako bi. ispitali da se možda nije pokvarila gasna mreža u ulici. 

Međutim, oni su otkrili u jednoj vili u kazanu za grejanje odsečene ženske glave, ruke, noge i ostale udove, iz čega se moglo zaključiti o čitavom nizu zločina. Odmah je obaveštena policija koja je smesta započela istragu. Ova nenastanjena vila izdata je pre dve godine jednom lekaru koji je očigledno namamljivao žene k sebi, ubijao ih zatim u kući i spaljivao njihove leševe. 

Na osnovu odeće žrtava, koja je dosada nađena, može se zaključiti da je ubica, koji je nadmašio i samog Landrua, umorio 25 žena. U dvorištu zgrade pronađena je još jedna krečana duboka 3 metra, u kojoj je otkriveno još 13 ljudskih trupova! ZLOČINAC POBEGAO. Otkriće jame s leševima u vili lekara dr Petiota, koji je pobegao, a koja se nalazi u otmenom pariskom kvartu Etoila, pokazalo je već za kratko vreme da je ovaj slučaj daleko ozbiljniji nego sva masovna ubistva otkrivena poslednjih decenija. 

Landru je u svoje vreme ubio u Versalju 11 verenica. We­ig­mann je 1937. u jednoj kući u Parizu ubio 6 osoba. U podrumu vile dr Petiota broj spaljenih osoba iznosi 25. Istragom je već utvrdeno da je skoro svako veče u ovu, pustu vilu, koju je dr Petiot zakupio pre 12 godina, dolazio jedan vozač na teretnom biciklu. Policija smatra da su lekar i tajanstveni vozač jedno isto lice. 

Ne zna se, medutim, da li je korpa teretnog bicikla sadržala leševe, kreč ili ugalj. Pretpostavlja se da je ubica u samoj vili istesterisao leševe i umočio ih u krečanu pre nego što će ih sagoreti u centralnom grejanju. Iz toga razloga bio je iznad krečane namešten jedan čekrk. Sama vila je ostala neiskorišćena izuzev jame u dvorištu i centralnog grejanja u podrumu. 

Pored centralnog grejanja pronađena je čitava gomila lobanja i ljudskih kostiju. JEZIVA VILA. Da se u ovoj vili dogadalo nešto što spoljni svet nije smeo da vidi, pokazuje činjenica da je dr Petiot podigao sa baštenske strane jedan zid od četiri metra visine pošto je zakupio kuću. Dr Petiot je nestao. 

On nije ordinirao u ovoj jezivoj vili, koja se nalazi u Rue le Sueur 21, već u severnom delu Pariza, u Rue Caumartin 66, gde je i stanovao. Tamo su ga i nazvali posle otkrića podruma s leševima, usled čega je dr Petiot otišao radi izviđanja sve do kuće u Rue le Sueur 21, ali se brzo vratio kad je primetio policiju. 

Odmah zatim napustio je dr Petiot svoj stan u Rue Caumartin 66 u pratnji svoje žene i 17-godišnjeg sina ne zciključavši čak ni vrata. Od tada mu se izgubio trag. Dr Petiot ima 47 godina i rodom je iz srednje Francuske, gde je bio član socijalističkog generalnog saveta i predsednik opštine u mestu Vilnev sir Jon pre nego što je zbačen sa položaja zbog prevare. 

U svom mestu bio je dr Petiot poznat kao neurasteničar i patološki tip. Tamo su ga okrivljavali ne samo da krade po poštanskim sandučićima već i da je organizovao ubistvo jedne žene 1930. godine. Kažnjen je od suda u Sanu zbog prevare na 3 meseca zatvora. Za sujeverne posetioce bioskopa cela ova afera sa ubistvom već stoga je tajanstvena što se jedan francuski film koji se sada prikazuje zove: ,Ubica stanuje u br. 21'. Medutim, jeziva vila u Rue le Sueur nosi broj 21.”

Upoređenjem ovog teksta — punog, uostalom, protivurečnosti (dve pa dvanaest godina zakupa vile), besmislenih zaključaka (biciklistički transport leševa), smešnih formulacija (“Pretpostavlja se da je ubica u samoj vili istesterisao leševe i umočio ih u krečanu pre nego što će ih sagoreti u centralnom grejanju. 

Sama vila je ostala neiskorišćena izuzev jame u dvorištu i centralnog grejanja u podrumu.”), i ne baš naročito dclikatnih političkih aluzija (povezivanje članstva u socijalistiokom generalnom savetu sa neurastenijom, obijanjem poštanskih sandučića i sumnjom na jedno ubistvo iz 1930.) —upoređenjem tog i takvog teksta sa prvim razgovorom za porodionim stolom, čitalac može videti na koji je način izvršeno međusobno prožimanje dokumenta i proze, a da veza sa izvorom u štampi nije izgubljena.