BALKANOIDNO VREME, TAMO GDE LOZE PLAČU

BALKANOIDNO VREME, TAMO GDE LOZE PLAČU

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

BALKANOIDNO VREME

Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudara se. Mitološko vreme je jednovremeno kao pompejsko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan zvuk pokvarene gramofonske ploče. Sakralno ne teče. Aristotelo je mislio da je "vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle". Plotin[1] ga objašnjava kao "život duše u kretanju, kojim prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo". 

Bergson[2], Heidegger[3], Kant, Sv. Avgustin[4] imaju svoja tumačenja. vreme na koje misli vojni strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu nije isto. 

Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje zemlje oko sunca ili vreme potrebno da se skuva pirinač. Da li budućnost ne postoji samo na jeziku Bantu crnaca ili je zaista nema?...

                                                      (Dnevnik, 1977)

U našim istraživanjima moramo se osloniti na logiku ili unutrašnji osećaj proticanja – ako smo filosofi. Ali ako nismo, ako smo građani u čekaonici, naša jedina mera može biti brzina kojom obavljamo poslove. Primećujemo tada izvesnu povezanost shvatanja vremena i strana sveta. 

Ukoliko smo bliži Jugu ili Istoku, vreme sve više gubi dogovoreni oblik, prestaje biti zajedničko, međunarodnom konvencijom određeno, i postaje stvar ličnog suda. vreme koje u Beču traje uvek jedan sat, u Beogradu može trajati dva, u Atini tri, u Carigradu pet, a još dublje na Istoku – i danima.

Zakon o javnim berzama donesen je u Kraljevini Srbiji 3. novembra 1886. Berza je, međutim, osnovana tek 1894, devet godina posle donošenja porođajnog zakona. Premda je mimo teme, spomenimo da su, po 5. čl. Zakona o berzama, iz posećivanja ove – pored banaka – najznamenitije ustanove Kapitala, bile isključene "ženskinje". 

Društvo im u tome prave stvarni i lažni bankroteri, nesolidni dužnici, lica bez građanske časti i maloletnici. Dame imaju kurtoaznu utehu da su sadržaj već prve tačke kasatelnog paragrafa.

Ako bi se nekom savremenom "utrkivaču s vremenom" razmak od donošenja Zakona do njegove primene učinio predugim, to bi bilo samo stoga što ne zna da je pedesetak godina pre pomenutih datuma vreme u Beogradu teklo još sporije. A to je, opet, najvidljivije po istoriji pseudoberze, finansijskog predšasnika današnje, udaljene od one Londonske ili Amsterdamske, pa i izmeđuratne Beogradske, kao orangutan od čoveka.

Beogradska čaršija se o monetarnim i robnim kretanjima na evropskom tržištu obaveštavala preko bečkih, peštanskih i pariskih novina. Zbog toga su Firme redovno svraćale u Beogradsko čitalište – diluvijalni predak Narodne biblioteke – smešteno u susedstvu Saborne crkve. 

Pa kad je već tako, pomislila su preduzimljiva gospoda Dimitrije H. Tirol, Emanuel Solar i Simeon Njegovan – Lupus, ktimatiasi (posednici) i veleboltadžije (veletrgovci) beogradski, zašto ne bi u gongu čitalnice bila postavljena školska tabla, na kojoj bi njen pisar svakodnevno ispisivao tekuće berzanske kurseve, povađene iz inostranih listova. 

Ministarstvo narodne privrede, koje se u ono vreme staralo i o narodnom prosvešteniju – simbioza, u kojoj nijednom nije bilo lako, ali svakako bolje nego što je bilo privredi dok se o njoj brinulo Popečitelstvo vnutrenih dela – zdušno je blagoslovilo ubav naum čaršijskih čelengasa i sa svoje visokoblagodarne državne strane novopečenim srpskim berzijancima, kao žurnu pomoć Otečestva, poslalo – jedan sunđer. 

Devetnaest godina je valjalo čekati da mine dok se, 11. novembra 1852, isto Ministarstvo nije odvažilo na prvu značajniju reformu naše Berze. Ona se sastojala u postavljenju jednog rashodovanog astala pod tablom i teftera na njemu, gde su trgovci, uz taksu od pola zvancika po ugovorenom poslu, ubeležavali svoje ponude i potražnje produkata i efekata.

Kalo, poli kalo! – što bi kazali ondašnji Cincari – Lepo bogami! Lepo i brzo!

---

[1] Plotin (204/5–270 novog veka)je bio glavni filozof starog veka i smatra se osnivačem neoplatonizma klasične Grčke. To je bila uticajna filozofija a dolazi nam kroz Porfirijusov predgovor Plotinovih Eneide. Njegovo metafizičko kazivanje je inspirisalo vekove paganske, hrišćanske, jevrejske, islamske i gnostičke metafizičare i mistike. (Prim. prir.)

[2] Henri-Louis Bergson (1859–1941) bio je jedan od najvećih francuzhih filozofa od specijalnog uticaja u prvoj polovini XX veka. Dobitnik Nobelove nagrade za literatutu 1927. (Prim. prir.)

[3] Martin Heidegger (1889 – 1976) je bio uticajan nemački filozof, professor Univerziteta u Frajburgu. . Njegovo najpoznatije delo je Biće i vreme, i smatra se najznačajnijim filozofskim delom XX veka. Heidegger ostaje kontraverzna ličnost zbog svog stave prema Hitleru. Njegova antropolija je pesimistička. Gl. Dela: Kant i problem metafizike, Šta je metafizika, Uvod u metafiziku, Henderling i suština poezije. (Prim. prir.)

[4] Aurelije Augustin (poznat kao Sv. Augustin iz Hipoa) (354-430 nove ere) hrišćanski neoplatoničar severnoafriči biskup, katolički doktor nauka. Jedan od najvažnijih u razvoju grčke filozofske tradicije i hrišćanske religiozne tradicije. Augustin je glavna ličnost srednjevekovne filozofije koji je imao trajni uticaj na dalji razvoj filozofije modernog doba, počevši od Descartesa do današnjih dana. (Prim. prir.)