MIT KNJIŽEVNOSTI I MIT STVARNOSTI XIII deo,

MIT KNJIŽEVNOSTI I MIT STVARNOSTI XIII deo, Copyright © Borislav Pekić

(Kolaž 1968-1984)

VI RAZARANJE KNJIŽEVNOSTI

(MITA O UMETNOSTI)

Sudeći po izvesnim monolozima na temu umetnost, koji se – ne znam zašto – uvek predstavljaju kao dijalozi, osnovni nesporazum je u njenom naročitom odnosu prema tzv. Stvarnosti, pod kojom se,očigledno, redovno podrazumeva neka aktuelna, ili istorijska ali izolovana situacija, a ne univerzalna stvarnost koja se jedina uistini tiče umetnosti. 

Aktuelna može posredovati univerzalnoj, ali ne mora. Mnoge su aktuelne stvarnosti mrtve, sterilne, izlišne, i sa gledišta istorije, i sa gledišta umetnosti. A upravo one izazivaju dramatične nesporazume, jer preko nekih drugih, umetnosti ravnodušnih sfera, dobijaju lažni, posthumni život.

Monistička težnja za „zajedničkom stvarnošću“ – tamo gde su zajedničke tek konstruktivne okolnosti bezbroj paralelnih – dovodi do žudnje za „zajedničkom umetnošću“, a ova do zahteva da se naporedne stavrnosti umetničkih dela podrede opštoj, prilagode i premodeliraju prema jednoj „zajedničkoj“.

(Svet objektivno može biti raj, ali ako umirete od raka, on će za vas biti pakao. Ako ste, kojom nesrećom, pisac, malo je verovatno da ćete u svojoj testamentarnoj knjizi, pisanoj u bolesničkoj postelji mariti za tu „rajsku zajedničku stvarnost“, brinuće vas jedino vaš lični pakao. Ali, ako ste dobar pisac, univerzalna istina o opštem raju biće sadržana i u opisima ličnog pakla.

Stoga je okriviti delo za stvarnost koju simulira isto što i okriviti nekog čoveka za zločin njegovog dalekog krvnog rođaka. Ako je i spontan, urođen humanistički karakter umetnosti jednako je dubiozan kao i tvrdnja da su plodovi nauke bezuslovno čovečni. 

U svetu dominacije slučaja, čije slučajno ponavljanje ozakonjujemo kao nužnost – dok nas neko neponavljanje, eufemistički nazvano izuzetkom, ne otrezni – dejstvo umetnosti je ne manje nedokučivo od njenog porekla ili njene prirode, svrhu da i ne pominjemo.

Platonistička briga zajednice za umetnost nešto je svetlije naličje zahteva da joj ova robuje. Cenovnik brige je poznat. Trgovački kompromis je moguć, ali se ne preporučuje. I ne stoga što je nemoralan, već što se ne isplaćuje. Pišete, naime, sve gore, a od toga imate sve manje. Najzad vas više niko ni za šta neće platiti. Postajete otpadnik, a zna se šta se sa njim radi.