Život na ledu L2 deo, Službeni glasnik,
Copyright © Borislav Pekić
Petak, 17.
decembar 1982. godine
Krležina doživotna robija.
Osnov za esej o Krležinom ropstvu jednoj ideologiji (nastavak)
(Jedna
ispravka koja se tiče Krleže. Nije tačno da najveći broj ljudi koji se
razočaraju u jednu ideologiju pristupaju nekoj drugoj, veoma često sasvim
suprotnoj. Najveći broj ljudi koji se u jednu ideologiju razočaravaju ostaju u
stvari u njenim okvirima, pokušavajući da bilo na koj drugi način nađu alibi za
ovakvu izdaju svog osećanja, da su bili u zabludi i da su u zabludi i sada.
Za
napuštanje, javno napuštanje, jedne ideologije potrebno je mnogo ne samo
unutrašnje, duševne, već i izvesne građanske hrabrosti, jer su često posledice
veoma opasne za takvu vrstu ljudi. Dakle, ono što sam rekao o Krleži nije u
stvari tačno.
Kad čovekov život ispunjava ideologija, a ne neki viši duhovni
sistem, nego misaono, filosofsko saznanje o svetu, onda je mogućno, čak i ako
se čovek u tu ideologiju razočara, da se ponaša kao da se nije razočarao i da
deluje u ime njeno i za nju.
Ako se čovek, međutim, razočara u višu ideju, u
jedan misaoni sistem kome je pripadao, nije nikada i nipošto moguće da još uvek
ostane u njegovom okviru. Onda mora da traži neki drugi, on je tada prosto
izbačen u svet ideja da traži nešto što će zameniti njegove razorene misli i
naći nov smisao za svoje postojanje.
Tu je ogromna razlika između ljudi koji su
ideolozi i ljudi koji su mislioci. Krleža je bio onaj prvi. Zbog toga je mogao
da ostane u okvirima svoje razorene ideje i da ne bude prinuđen da izađe iz
zatvora čiji su se zidovi oko njega svuda već bili srušili.)
No comments:
Post a Comment