Život na ledu L3 deo, Službeni glasnik,
Copyright © Borislav Pekić
Dnevnik, noć
između 10. i 11. januara 1983. godine
Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi,
komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci,
privilegovani disidenti, evrokomunizam.)
Opet imam
nesanicu, probudio sam se oko 4 sata i ne mogu spavati. Čitam novi dnevnik
Tarasa Kermaunera u “Književnosti” broj 1-2 za 1983. godinu. Njegov dnevnik pod
naslovom “Druženje s dnevnikom” u prošlogodišnjim brojevima “Književnosti”
čitao sam sa velikim zanimanjem.
Dnevnik ima
sjajnih partija premda je nešto razvučen i konfuzan na mestima, a i lični
momenti odneli su na puno stranica prevagu nad opštim. Smetala mi je naravno i
moja vlastita ograničenost, moje nepoznavanje situacije u Sloveniji, pominjanje
mnogobrojnih imena o kojima ništa ili jedva šta znam.
Ali u celini
čovek mi se činio pametnim, a iznad svega poštenim i otvorenim. Ovde takođe
nalazim vrlo zanimljivih zapažanja, sa više lakoće pratim ovaj deo zato što je
nekako bliži opštim temama, a manje posvećen slovenačkim prilikama.
U odeljcima
dnevnika pod naslovima “Meditacija o nekim perspektivama” i “Prijateljski
simposion” nalazim neke delove koje vredi i zabeležiti i prokomentarisati.
Kermauner
kaže:
“(...) Zato
se i vezujem za mlade - neinstitucionalne, slobodne, kritički raspoložene –
hrišćane; (...).”
Zatim par
rečenica dalje:
“(...) Zato
bih želeo da se vežem za mlade - neinstitucionalne, slobodne, kritički
raspoložene – marksiste; (...).
Ma koliko da imam primedbi u odnosu na
praksisovce, jedno je nepobitno: da nisu skliznuli ni u prazan antikomunizam,
premda bi se mnogom neprijatelju tako izmenjeni najviše sviđali; niti su svoju
situaciju shvatili kao bezizlaznu i predali se; ostaju uporno na svojim
evropsko demokratskim, ali socijalističko marksističkim zamislima. Ta čvrstina
praksisovskog kursa je za primer.”
Komentar. I
opet taj nemogući hibrid, taj spoj između hrišćanstva i marksizma, taj tzv.
hrišćanski marksizam ili marksističko hrišćanstvo. Želi li Kermauner da od
marksizma napravi religiju ili da od hrišćanstva napravi ideologiju? U prvom
slučaju on bi se vratio u staro doba marksizma kada je on zaista bio religija.
U drugom slučaju on bi išao stopama crkve koja je pokušala od jednog slobodnog
hrišćanstva da napravi ideologiju. Ili je to zapravo pokušaj da se socijalizam
moralno izmeni, odnosno da se moral Nječajeva zameni moralom Hrista?
U jednoj
rečenici međutim primećuju se tragovi izvesnih shvatanja za koja ne znam da li
ih je Kermauner delio, ali koja su ovde do te mere prisutna da mi se čini da ih
je morao deliti. On je mora biti stajao nekada daleko više u levo nego sada.
Ja
ne znam, ali možda je bio i član Komunističke partije. Razmišljanja,
stilizacija, forme u kojima saopštava neke od svojih misli kriju u sebi takvo
nasleđe.
On govori o
praksisovcima i kaže da „oni nisu pali u prazan antikomunizam“. Time hoće da
kaže zapravo da je principijelan antikomunizam u stvari prazan antikomunizam.
Time odaje poštu svojim odbačenim idejama onako isto kao što nesvesno rade to
ljudi tima M. D.
U drugom delu te rečenice još je opasniji znak. Hvaleći
praksisovce što su se odupreli takvom putu totalnog odbacivanja komunizma on
kaže „premda bi se mnogom neprijatelju tako izmenjeni najviše sviđali“.
To
„neprijatelj“ zvuči grubo i to zvuči upravo onako kao što tu reč izgovaraju
ortodoksni komunisti kada nakon izgovaranja takve reči dolaze dela koja vode u
zločin. Nema u tome ničeg hrišćanskog.
No comments:
Post a Comment