Život na ledu L37 deo,

Život na ledu L37 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Ponedeljak, 7. mart 1983. godine

Artur Kestler: Bricks to Babel. (Citati i komentari – nastavak)

U svom eseju „The Yogi and the Commissar“, ovde na strani 229. daje Kestler jednu vrlo slikovitu predstavu o dva svetska duha. Dva osnovna tipa ljudi u jednoj političkoj borbi, koja se nalazi na različitim, krajnje udaljenim tačkama jednog zamišljenog političkog svetlosnog spektra.

„(...) Na infracrvenoj strani se nalazi Komesar, sa kojim ne možete,“ kaže Kestler, „razgovarati, jer će tog momenta početi, ako mu protivrečite, da se busa u grudi i iduća stvar koju ćete doživeti jeste da vas zadavi. 

Ali vi isto tako ne možete,“ kaže, „ni razgovarati normalno ni sa ultraviolentnim skeletom na suprotnoj strani spektra, koji predstavlja jednog Jogina, jednu krajnje duhovnu, za razliku od Komesara koji predstavlja krajnje materijalnu krajnost, naših političkih, naših idejnih i duhovnih ubeđivanja, prosto zato što on jednostavno vas neće razumeti, odnosno i ako vas razume, vaše reči za njega ništa neće značiti. 

Vi zapravo možete da razgovarate sa fabijancima, kvekerima, liberalima, filantropima, sasvim normalno, ali ne sa komesarima i sa čovekom jogi duhovnih predstava. 

Međutim, to vam ništa neće vredeti zbog toga što se prava tema i prava stvar odlučuje u stvari između Jogina i Komesara. Između ta dva fundamentalna koncepta. Koncepta promene spolja i koncepta promene iznutra. Prvi predstavlja Komesar, drugi predstavlja Jogin. (...)“

U zbirci eseja The Trial of the Dinosaur nalazi se i jedno predavanje Kestlerovo koje je on održao u proleće 1948. godine u Karnegi Holu u Njujorku. 

U tom predavanju koje je vrlo zanimljivo, vrlo pregnantno i sjajno pogađa stanje duhova tog doba, on je napao naivnost i ignoranciju američkih fellow traveller-a, takozvanih progresista, koje je prikazao kao levu varijantu, kao sliku u ogledalu Sinkler Luisovog Besmrtnog Babita.

„(...) Vaš prosvećeni Babit,“ rekao je, „izjednačuje nesavršenu demokratiju sa savršenim totalitarnim režimom. Njegova filosofija stiže do toga da nema šta da se bira između ugriza buve i lepre.(...)“