Život na ledu L49 deo, Službeni glasnik,
Copyright © Borislav Pekić
Utorak, 15. mart 2009. godine
Kestler - Bricks to Babel. (Nastavak
komentara i citata.)
Na 325. strani sumira iz svoje knjige Akt kreacije Artur Kestler jedno zanimljivo zapažanje o suštinskoj vezi između humora i oštroumnosti. Kaže on da psihologija kreativnog procesa je najbolje kadra da se otkrije u humoru i oštroumnosti. Ali to će manje biti čudno ako se zna koliko je bistrina, odnosno oštoumnost, jedan dvosmisleni termin koji može da se odnosi kako na oštroumnost tako i na ingenioznost i sposobnost invencije.
Engleska reč wit što znači
oštroumnost proizilazi od reči weeten
što znači razumevanje, čiji su koreni duboko u sanskritskoj reči veda, što znači znanje. Slično je sa
germanskom reči wissen koja to znači,
ili Wissenschaft što označava nauku.
Što se tiče nas mi tome možemo dodati samo naš vic, pa i ona nije naša, i ona pripada Nemcima.
U istoj
knjizi The Act of Creation Kestler
kaže:
„(...) Smeh je refleks, ali jedinstven u tom smislu što nema neku očiglednu biološku korisnost. Mogao bi se nazvati luksuznim refleksom. Njegov jedini cilj je da obezbedi olakšanje za stresove koji nastaju u svrsishodnim aktivnostima. (...).“ Pa dalje niže: „(...)
Humor je jedina forma komunikacije u kome je stimulans
visokog nivoa, a produkuje stereotipne, predvidive odgovore na nivou
fizioloških refleksa. (...)“
Kestler ovde
ima u vidu stereotipno grčenje mišića na licu.
Na strani
327. u odeljku „Logika smeha“ koji je takođe uzet iz knjige Akt kreacije priča, pa kasnije analizira
Kestler jedan vic koji me seća na neke naše političke statistike. Doktor teši
pacijenta i kaže:
„(...) Vi ste veoma ozbiljno bolesni. Od deset osoba koje imaju vašu bolest, samo jedan preživljava. Vi ste srećni što ste došli kod mene, pošto sam ja upravo imao već devet pacijenata sa istom bolešću i svi su oni umrli.
Doktor,“ kaže Kestler, „živi u terminima apstraktne statističke verovatnoće, čiji zakoni međutim nisu primenljivi na individualne slučajeve, i tome treba dodati još jedan obrt.
Zato
što u kontrastu sa onim što se obično podrazumeva, pacijentovi izgledi na
preživljavanje nisu nimalo poboljšani zbog toga što se pre njega dogodilo, i
još uvek su jedan prema deset, isto onako kao što crveno dolazi na ruletu uvek
sa 50/50 mogućnosti, iako je crno moglo da ispada devet puta pre toga redom. To
je jedan paradoks teorije verovatnoće, jedna matematička šala. (...)“
To prestaje biti šalom kada kaže da će od grupe od 100 ljudi, 10% biti streljano, pa se onda decimacija vrši ne na taj način što se uzme svaki deseti, nego se prvih deset streljaju.
10% još uvek je zadržano, i statistički uzeto račun je potpuno
čist. Ovaj moj komentar mogao bih nastaviti sa primerima iz onih veleumnih
statistika koje nas ubeđuju kako nam ide dobro uprkos svim očiglednostima koje
nam pokazuju suprotno.
No comments:
Post a Comment