Život na ledu L66 deo, Službeni glasnik,
Copyright © Borislav Pekić
Petak, 1. 4. 1983. godina.
„Umetnost i stvarnost“ (Nastavak
za esej.) dalji nastavak
Postoji
izvesna olakšica za nas koji o ovoj temi govorimo danas 1983. godine u
Jugoslaviji, nad onima koji o toj temi ne govore na Istoku zato što ne smeju, i
nad onima koji o ovoj temi ne govore na Zapadu zato što za tim nemaju potrebe.
Prva je olakšica da smo tradicijom ovog društva, od njegovog ustanovljenja
1944. godine, pa na ovamo, a pri čemu se ovom prilikom ne govori o tom društvu
kao ovakvom ili onakvom uslovu, nego o uslovu kao takvom, dakle tehničkom
uslovu, uvedeni u jedan odnos prema stvarnosti koji nije neposredan i koji
nikada ne može računati da bude neposredan, mada je on to za umetnika u onom
najdubljem smislu takav, međutim on ne može računati da ostane takav. Jer će se
u njega uvek, unapred, zavisno od toga da li se radi o marksisti ili ne, ili
naknadno takođe umešati jedan određen i organizovan svet koga u našem slučaju
zovemo Komunističkom partijom.
Sada mi nešto
pada na pamet vrlo neobično. Nedavno je ta Partija postala Savezom, ali u
razgovorima, u praksi Savez se jedva pominje i ostaje to ipak Partija. Ima li
to neki dublji značaj? Dakle kada god govorimo o odnosu pisca i stvarnosti, mi
na neki način govorimo još i o odnosu Partije prema toj stvarnosti, odnosu
Partije prema piscu te stvarnosti, i odnosu pisca prema Partiji sa takvim
odnosom prema stvarnosti. Podrazumeva se naravno da govorimo i o odnosu Partije
prema piščevoj stvarnosti.
Druga srećna
okolnost je u tome što za razliku od Zapada, gde postoji više partija koje su
uvek ili sad na vlasti ili će na vlasti biti, i gde bi vaš pokušaj da
usaglasite vaše viđenje stvarnosti sa njihovom, bedno propao, najpre, jer bi
vam to tehnički bilo nemoguće, a zatim što se to nikoga ne bi ticalo, naime vaš
pogled na svet je vaša lična stvar, čak i kad ga imate u milionskim kopijama, i
što bi ubrzo uvideli da se vas politika tiče, ali da se vi savršeno politike ne
tičete. Dakle umesto takvih nesrećnih okolnosti, mi imamo okolnost da imamo
jednu partiju sa kojom možemo računati, moramo računati, i sa kojom možemo, pa
po neki put i želimo da usaglasimo svoje poglede na stvarnost. Tu zablude ne može
biti, a osim toga ta partija se svakako brine za vas, mnogo više nego što to
čini ijedna partija u demokratskom Zapadu. Naročitu, vrlo često nepoželjnu
brigu prema umetnosti pokazuju samo oni poreci, da ne kažemo režimi, koji ne
upravljajući društvom da bi ono preživelo, nego da bi ga menjali, od te
umetnosti očekuju da im koristi.
No comments:
Post a Comment