Život na ledu L125 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Subota, 25. juni 1983. godine.
S. B. K. – ludačka brigada . Hitler’s
Children (nastavak)
Doktor Huber
je u međuvremenu odbio zahteve Univerziteta da radi na naučnom polju. On je
informisao rektora da ’SPK nema nikakvih razloga da priprema naučne
prezentacije svojih pogleda i akcija, jer je njih već u punom smislu
legitimisala praksa.’ Međutim ipak jula 1970. oni su izdali jedan manifest pod
naslovom ’Naučna reprezentacija’. Deo ovog dokumenta glasi:
’Socijalistički bolesnički kolektiv mora zato da ima za cilj povraćanje te bolesti koja se pretvara u kapital od strane vladajuće klase, koja sa svoje strane producira bolest i kapital, tako da bolesni kapital kapitalističke bolesti nestane i kapitalistička upotreba i prikrivanje procesa dođe do kraja ili krene u suprotnom pravcu.
Pokret u suprotnom pravcu neki stranom rečju zovu
revolucijom. Radnički krugovi Socijalističkog bolesničkog kolektiva imaju
između ostalog zadatak - dalje jačanje teoretskih temelja za ciljeve
Socijalističkog bolesničkog kolektiva. Prvi put na Hajdelberškom univerzitetu
postignuto je jedinstvo istraživanja i učenja.’
Ti Radni krugovi su se sastojali od sledećih: Radni krug dijalektike, Radni krug marksizma, Radni krug seksualnosti, edukacije i religije, a zatim Radni krug eksploziva, koga je vodila dr Huberova žena Ursula Huber, Radni krug radio transmisija, Radni krug fotografije, i Radni krug džudo-karate.
Poslovi ovih Radnih krugova bili su da se prave eksplozivi, kod radio transmisija da se konstruišu prijemnici i sluša policijski radio ili da se transmiteri prave i ometaju policijski radio, da se fotografišu zgrade, vozila i personal hajdelberške policije, a kod džudo-karate da se postane ekspert u tim tehnikama.
Radni krug
radio transmisije postigao je uspeh kada je Ursula Huber uspela da instalira
prislušne uređaje u senatskoj sobi Univerziteta. Međutim taj uređaj je bio
ubrzo pronađen, stavljen u električni prekidač. Kvalificirani uspeh postigao je
Radni krug eksploziva.
Ursula Huber i drugi članovi, uključujući i imena koja su kasnije postala vrlo poznata, kao što su Karmen Rol i Sigfrid Hauzner, stali su da prave trinitrotol u laboratoriji Univerzitetskog instituta za fiziologiju sredinom decembra 1970. Oni su bili kadri da produciraju jedino vrlo sitne količine.
Poslednjeg dana te
godine dva druga člana su eksplodirali malu, laboratorijski napravljenu, bombu
putem daljinske kontrole u jednom delu šume blizu Odenvalda. Oni su napravili
fotografiju te eksplozije.
Idućeg dana
Socijalistički bolesnički kolektiv je proslavio Novu godinu u pokušaju da
podmetne vatru pod državnu Psihijatrijsku kliniku u Vizlohu blizu Hajdelberga.
U produžetku svih ovih aktivnosti grupa je producirala jedan mimografski
pamflet koji je distribuirala javnosti. Ona je zvala te pamflete Bolesničkim
infosima. Bolesnički infos,“ valjda informacija, „broj 1 koja je izašla
sredinom 1970. proklamirala je:
’Drugovi, ne
može biti nijedan terapeutski akt koji najpre nije jasno i jedinstveno
pokazivao da je revolucionarni akt. Za to već postoje kriterijumi koje ćemo mi
i dalje unapređivati. Pomaže samo ono što služi borbi radnika. Sistem nas je
napravio bolesnim, zadajmo smrtni udarac bolesnom sistemu.’
Nedopustivost
jedne terapeutske mere koja prethodno ne bi jasno i nedvosmisleno pokazivala da
je revolucionarna, pokazala se kao blokirajuća za izvesne koji su tražili pomoć
dr Hubera. Jedan hajdelberški par koji je poslao svoju mentalno bolesnu ćerku
njemu na tretman, vraćena im je dve nedelje nakon toga s objašnjenjem da nije
napravila nikakav značajan politički progres.
Informacija
broj 47 indicirala je da je SBK našao svoj politički, emocionalni dom. On je se
poetski izražavao ovim sloganom: ’Maler-Majnhof-Bader, to je naš kadar.’
Sigfrid Hauzner, Karmen Rol, Margit Šiler i Klaus Jundke bili su neki od onih
pacijenata koji su na naturalističku scenu doneli neke specijalne ciljeve:
violentni napad na društvo u nameri da izleče svoje lične mentalne teškoće.
Septembra
1970. finansiranje SBK od strane Univerziteta u Hajdelbergu trebalo je da
prestane kako je bilo dogovoreno sa dr Huberom, ali u stvari Univerzitet je
nastavio da podupire organizaciju daleko nakon tog ugovorenog datuma ne iz svog
normalnog fonda nego iz specijalnog fonda za dobročinstva. Nekoliko članova ove
organizacije su se istakli svojim radom čak i pre nego što je došlo do
stvaranja Bader-Majnhof grupacije.
Sredinom
februara 1971. godine jedna Radna partija organizacije koja je uključivala
Sigfrid Hauznera pokušala je sebe da tretira na taj način što bi podmetnula
bombu u specijalni voz predsednika Federalne Republike. Voz je prošao kroz
Hajdelberg bezbedno zato što je Karmen Rol stigla suviše kasno sa bombom koja
je bila kućne izrade. (...)“
Priča o ovoj
ludačkoj brigadi mogla bi postati neuporediva komedija. Komedija, naravno, s
nešto krvi.
No comments:
Post a Comment